Берба белог грожђа у Србији завршена је око 20. септембра, у зависности од положаја и рејона винограда. Црне сорте беру се почетком октобра, а у Савезу винара и виноградара Србије верују да ће брање бити завршено за месец дана.
Они се надају да кише неће пуно утицати на ове сорте грожђа, јер су оне доста отпорније, и да ће црвена вина бити квалитетна.
– Ова година била је изазовна за све винаре и виноградаре. Може се рећи да је била изузетно тешка и да је било много посла у виноградима. Током пролећа имали смо град, пре тога велику сушу која је дуго трајала и на крају имали смо кишу на самом почетку бербе. Због великих падавина дошло је до труљења грожђа, тако да су винари морали да бирају моменат када ће га обрати. Неки су успели, неки нису – каже за Бизнис.рс директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта.
Према његовим речима, северни део Србије доста је страдао због великих врућина, грожђе је изгорело и пропало. Централни и јужни део, где је било мало више влажности, није прошао тако лоше. Винари су успели на време да оберу грожђе и зато могу да очекују солидан род.
– Са друге стране, поред оних који су успели све да заврше на време сигурно ће бити неких винара који ће имати 20-30%, а неки и 50% мање рода. Биће и лошијег квалитета, али верујемо да ће винарије успети то да надоместе савременим технологијама, како би извукле максимум из грожђа – наводи саговорник портала.
У Србији су међу белим сортама највише заступљени шардоне, ризлинг, мускат, совињон и тамјаника, док су од црних сорти то углавном каберне, мерло, прокупац.
Рајта каже да Србија има срећу јер може да произведе квалитетно грожђе, али је ове године квалитет сорти у потпуности различит.
– Биће доброг вина, али је опет рано о томе говорити док се не заврши прерада и док не видимо шта је и како урађено. Грожђе у себи треба да има сва органска једињења која су му потребна, попут шећера, киселина, полифенола и осталих хранљивих састојака, како би се добио баланс и одређени ниво вина. Они који нису успели да добију тај баланс, као што сам напоменуо, мораће модерном технологијом то да надоместе. Ипак, винари који раде на традиционалан начин, ручно, они су у проблему. Свакако, видећемо крајем новембра каква ће нам бити прва вина – напомиње он.
Годишња производња између 15 и 17 милиона литара
У Србији, како каже Рајта, има између 24.000 и 26.000 хектара под засадима винограда, а посађено је и нових 550 хектара, што је према његовом мишљењу мало. Ипак, оно што је охрабрујуће је да се повећава број винарија.
– Узмимо као пример 2014. годину, када је било око 240 винарија. Данас их је око 450, што је солидан број за нашу малу земљу и мислим да ће у наредном периоду свакако расти. Очекујемо да ће следеће године бити између 500 и 600 винарија у целој Србији. Годишња производња се креће између 15 и 17 милиона литара. Те количине су донекле задовољавајуће, јер могу да подмире домаће тржиште, али с обзиром на то да се све више извози требало би их повећати – закључује директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта.
Извор: biznis.rs
