Шљива је људска храна и лек још из доба сојеница, а наше национално воће од давнина. Нутриционисти је виде на врху листе од 24 воћне врсте са најјачим антиоксидантским деловањем и саветују да се не пропушта сезона свеже шљиве, као и да се конзумира сушена и прерађена.
То плаво злато, по којем смо прошлих векова били препознатљиви у свету, и данас је са преко 50% доминантно у воћњацима Србије, иако нема некадашњи привредни значај. Како је пропадало српско село, тако је полако нестајала и наша традицио нална шљива пожегача, у Војводини се зове мађарка.
Са америчком сортом стенли увезли смо и шарку, праву пошаст која је готово сасвим искоренила пожегачу, идеалну за све намене, поготово за сушење, пекмез, компоте, ракију. Тако је сада водећа сорта за сушење стенли.
Када се производи на већим надморским висинама, рецимо у околини Блаца, Бруса, Осечине, Ужица, накупи ма ло више шећера и није лоша за прераду, али никада се не може поредити са пожегачом. Шљива је, иначе, најраспрострањенија воћна врста у околини Ваљева, Шапца, Осечине, Ариља, Косјерића и Чачка. Разлог је традиција, али пре свега повољни климатски и земљишни услови. За подизање засада, наиме, врло је важан агроеколошки фактор.
Шљива, засађена у равници, никада не може бити тако квалитетна као она на већој надморској висини. Струка и наука препоручују, поготово кад је реч о комерцијалним засадима, да то буде пре свега Шумадијски, Јужноморавски или Западноморавски регион.
У последњих пет година просечно је произведено око 474,7 хиљада тона, најмања производња је била 2002 197,5 хиљада тона, а највећа 2013 године 606,6 хиљада тона.
Количина извезене свеже шљиве у последње 4 године износи око 22,75 хиљада тона, а вредност извоза се кретала од 7,3 милиона долара 2018 до 14,4 милиона долара 2021. Извоз суве шљиве у последње 4 године расте, 2018 године извезли смо 3.000 тона, а 2021 5500 тона. Вредност извоза суве шљиве 2018 године била је 6,2 милиона долара, а 2021 15,4 милиона долара.
Р.Д.Ј.
