Смоква је одувек поштована као воће које подмлађује и лечи. Омиљена је посластица, и свежа и сува. Чак су јој због лековитог својства приписиване и митске особине. О свему овоме сведоче бројни рељефи, слике и надгробни споменици. Помиње се и у многим легендама, бајкама и песмама. Према писаним документима које су оставили стари Грци и Римљани, Платон је ово воће називао пријатељицом филозофа, јер јача интелигенцију. Постоји и легенда да су атлетичари на олимпијским играма смокву добијали као медаљу.
Смоква расте као листопадно дрво или грм са широком разгранатом крошњом. Води порекло из топлијих климатских зона југозападне Азије. У зависности од сорте, рађа једном или два пута годишње. Прва берба је обично у јуну, а друга, која је богатија, почиње крајем августа и траје до јесени. Последњи плодови могу да се уберу и у новембру.
Без обзира на то да ли су црни, зелени или љубичасти, плодови смокве представљају праву ризницу корисних састојака. Ово воће организму даје енергију и штити га од стреса. Такође, ефикасно снижава холестерол у крви, а сматра се и да је корисно као превентива од малигних болести. Смоква је богата минералом калијумом који нормализује крвни притисак, чува срце и крвне судове. Обезбеђује и добар сан и помаже код лоше циркулације.
Благодети смокве одразиће се и на лепши изглед коже лица. За ту намену испасира се неколико плодова и добијена маса користи као средство за чишћење коже и за лечење акни. У народу се смоква употребљава и за лечење зубобоље, отока, гљивица, чирева и жуљева. Ово воће подстиче пробаву. Користи се против надутости и грчева у стомаку. Често се каже да нема бољег природног лаксатива од неколико свежих смокава и чаше воде пре доручка. Добра је и за дијету. Има низак садржај масноћа и обилује биљним влакнима који дају дужи осећај ситости, па се саветује онима који желе да смршају.
Млечна течност коју пусти петељка кад се лист или зелени плод одломи са дрвета користи се за отклањање промена на кожи. Ставља се на флеке, пеге, бубуљице, екцем и било какве израслине. Многи тврде да смоква чисти сваку флеку, а за брадавице је преки лек.
Са бербом не треба каснити, јер за смоквин плод је карактеристично да време од почетка зрења до презрелости траје кратко – само два до три дана. Плод који остане дуже на стаблу брзо опада и постепено трули. Такође, није добра ни прерана берба. Смокве које се уберу зелене не могу накнадно дозрети. Најбоље је да се време бербе прилагођава намени плодова. За потрошњу у свежем стању беру се потпуно зрели, делимично зрели плодови добри су за конзервисање, односно компоте, а за сушење најбоље је плодове брати када се почну смежуравати на дрвету.
Плодови исте сорте не сазревају истовремено, па се берба обавља у више наврата. Најбоље је да се то ради ручно.
Плодови смокве не подносе складиштење у обичним условима. За ту намену најпогодније су хладњаче. Према наводима стручњака, могу се сачувати до месец дана, на темератури од 0 до 5 Целзијусових степени, уз релативну влажност 85-90 процената и слабу циркулацију ваздуха.
