Млада женка сове буљине (Бубо бубо), која је почетком јануара пронађена изнемогла на једној депонији у околини Смедеревске Паланке, после једномесечног опоравка, успешно је пуштена на слободу код Старог Каменолома на Вршачким планинама.
Био је то прави несвакидашњи доживљај чак и за стручњаке орнитологе јер је права реткост бити у блиском сусрету са овом ретком и строго заштићеном врстом птице, чији распон крила достиже и до 1,7 метара.
Ову сову буљину у лошем стању су пронашли мештани, који су о томе обавестили Миливоја Вучановића ренџера у ПИО „Вршачке планине“. Касније се испоставило да ју је, пре мање од годину дана, баш он маркирао и прстеновао, док је још била у гнезду, у околини Сребрног језера.
-Узрок изнемоглости сове највероватније је био тај што је појела затрованог пацова. Доза отрова није била довољна да је убије, али јесте да јој паралише мишиће, због чега није могла да лети. Срећом, релативно брзо је успела да поврати изгубљену килажу, сада има око 3.2 килограма, и да се потпуно опорави“, рекао је Вучановић.
-Целу акцију опоравка и пуштања сове буљине је координисао и организовао Покрајински завод за заштиту природе у сарадњу са колегама из ПИО „Вршачке планине“ и Завода за заштиту природе Србије. Ветеринар је прегледао птицу и утврдио да је спремна за пуштање, те су се стекли услови за њен повратак у природу, изјавио је Илија Миљковић, стручни сарадник за заштиту природе из Покрајинског завода.
-Међу свим врстама сова, буљина је једна од посебних и најневероватнијих, пре свега због своје величине, то је навећа сова Европе. Посебна је и због веома крупних ушију, али посебно због великих очију дречаво нарабџасте боје. Иначе, у Војводини има тек десетак активних парова сова буљина, које се углавном гнезде на земљаним или стеновитим литицама у близни Дунава. Управо зато је неопходно свакој јединки посветити посебну пажњу, као што је то сада био случај, изјавио је мр Никола Стојнић, орнитолог из Покрајинског завода.
Акција пуштања сове буљине је одлично протекла. Одлучено је да се врати у дивљину баш на Вршачким планинама, јер је ваздушном линијом то место удаљено свега четрдесетак километара од места на ком се излегла, и веома лако може да се врати уколико то буде желела.
Текст И фото: Покрајински завод за заштиту природе
