U EGZOTIČNOJ BAŠTI ŽIVOJINA ANTIĆA
Spanać nije samo nama znani zeleni bokor koji nisko raste. Postoji nekoliko stotina sorti i varijeteta ovog omiljenog povrća širom sveta. Mnogi od njih imaju boju i strukturu ili način na koji se gaje neuobičajene za naše podneblje. Najviše saznanja o drugačijim sortama spanaća u Srbiji imaju pasionirani odgajivači neobičnog voća i povrća. Njihov hobi, da nabavljalju semena i gaje biljke koje su za nas nepoznanica, daje najbolji uvid u planetarnu raznolikost povrtarskih kultura.
Živojin Antić iz Ćuprije je u kontaktu sa stotinama hobista širom sveta. Međusobno razmenjuju semena i isprobavaju njihov potencijal. Zanimljivo je da oni nikada ne očekuju posebnu dobit od gajenja neobičnih biljaka, već samo radoznalo žele da pomeraju svoje granice i ispituju mogućnosti zemlje i klime za gajenje novih kultura.
Internet i digitalna era su nam omogućili da planeta postane globalno selo. Mnoge stvari koje su nam ranije bile nedostupne ili nismo znali za njih, danas su “blizu“, ljudi sa najudaljenijih tačaka na planeti su povezani, kao da su komšije.
– Povezuje nas strast prema biljkama. Tako sam došao do semena raznih vrsta od paprika do paradajza, patlidžana. Saznao sam i koje vrste spanaća postoje, kako se gaje u kojim delovima sveta. Međutim, dugo će još vremena proći dok neobične i za sada nekomercijalne biljne kulture ovde ne počnu masovno da se gaje – kaže Antić.
Seme neobičnih vrsta spanaća za naše podneblje hobisti uglavnom dobijaju od svojih poznanika iz Indije, Azije ili Amerike. Ovo povrće potiče iz Nepala i Indije, kasnije je preneto u Kinu, a odatle preko Persije u Španiju i ostatak sveta.
Crveni amarant
Ovaj indijski spanać lokalno se naziva lal šak i više je ljubičaste boje. Potiče iz Indije i može uspešno da se gaji kod nas, pa čak i da se proizvede seme. Veoma je ukusan, a za jelo se koriste i listovi i stabljika. Raste u visinu do 40 centimetara i u bašti više podseća na ljubičasti bosiljak. Listovi se nalaze na dugačkim drškama. Hobisti ga uglavnom gaje po principima permakulture, regenerativne poljoprivrede i biodinamike, i za uzgoj koriste organska đubriva.
Trajni spanać
Ova sorta se retko gaji kod nas, iako se u svetu masovno seje. Podseća na spanać krupnijih listova ili na cveklu. U pitanju je varijetet vrste Beta vulgaris, kojoj pripadaju blitva, cvekla i šećerna repa. Ukus je vrlo sličan našem. Ovo je dvogodišnja biljka, koja raste brže od spanaća. Listovi se posle berbe obnavljaju iz korena, zbog čega je i dobio epitet trajni. Otporan je na mrazeve, te se smatra poželjnim zimskim povrćem u baštama. Poznat je i pod nazivom Perpetual spanać.
Crveni i zeleni malabar
Reč je, takođe, o indijskoj sorti spanaća koja može da se gaji kod nas. Karakterističan je po tome što spada u grupu puzavica i potrebna mu je potpora, slično kao za boranije pritkare ili krastavce. Može da bude jednogodišnja i višegodišnja i uglavnom se gaji iz rasada. Odgajivači tvrde da je otporniji na toplotu od domaćeg spanaća. Može da se seje od aprila, pa nadalje. Da bi opstao više od jedne sezone, koren ovog spanaća u jesen treba skloniti u zatvoreni prostor da prezimi. Osim što se lišće bere sa pritki, ovaj spanać je i vrlo dekorativan za bašte i dvorišta, a posle cvetanja pojavljuje se seme veličine bibera.
Spanać – jagoda
Delikates i izazov među hobi proizvođačima je spanać – jagoda ili Blitum capitatum, a samo ime kazuje da na jednoj grani raste i voće i povrće. Naime, ova biljka ima plodove koji podsećaju na maline ili dudinje, a imaju ukus jagoda. Krupni listovi su u stvari spanać, koji se koristi za jelo na uobičajen način. Kod nas je skoro nepoznat, ali u pojedinim delovima sveta se vekovima gaji. Izvorno, raste na severu američkog kontinenta, gaji se u Kanadi i na severu SAD-a, zatim u pojedinim delovima Evrope i na Novom Zelandu.
Jednom posejana biljka se svake godine sama rasejava, te je višegodišnja, a karakteristično za nju je da može da izdrži temperature do čak -45 stepeni. Seje se direktno u zemlju ili u kontejnere, nakon čega rasad može da se premesti na željeno mesto. Kako vremenom raste kao divlja biljka, treba voditi računa da će vremenom postati invazivna, pa je poželjno kontrolisati je. Voli stalnu, ali ne preteranu vlagu, svetlost i toplotu.
Vodeni spanać
Vodeni spanać ili Ipomoea aquatica ima trostruku ulogu. Ona je povrće, a ujedno lekovita i dekorativna biljka. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz Azije, jer se u jugoistočnom delu ovog kontinenta najviše primenjuje u tradicionalnoj medicini.
Lišće se, kao klasičan spanać, koristi u ljudskoj, ali i za ishranu životinja. Zovu ga još i kineski spanać, i kineska potočarka. Može da se gaji i u vodi, i u zemlji, ali ona mora biti konstantno vlažna. Seje se tokom cele godine, a klija na temperaturi od 20 stepeni, te bi kod nas ova vrsta spanaća mogla uspešno da se gaji u plastenicima. Rasad treba presaditi kada dostigne visinu oko 15 centimetara sa četiri formirana lista. Navodnjavanje je obavezno. Zbog cvetova nežno-ljubičaste boje, koristi se i kao dekorativna biljka u baštama sa vodenim elementima.
Piše: Biljana Nenković
