Киша која је падала предходних дана на кратко је прекинула жетву пшенице у Средњем Банату где је јесенас овај усев посејан на око 55.000 хектара. Пољопривредници кажу да је суша узела свој данак, те да је род испод просека – од 5 до 5,5 тона по хектару. С’ друге стране, како кажу Банаћани, квалитет је добар, и хектолитарска маса и проценат сирових протеина.
Одговор на питање, како се може оценити ова производна година када је реч о стрним житима, потражили смо у ПСС Зрењанин.
На самом крају производне године, када је реч о пшеници и осталим стрним житима, може се рећи да је за свој почетни развој на подручју Средњег Баната пшеница имала доста повољне услове, оцењује Зорица Рајачић, из ПСС Зрењанин. Ту се мисли, како каже она, на фазу ницања, бокорења и све до априла када је већ био евидентан недостатак падавина током првих месеци ове године. На њивама овог региона јануара, фебруара и марта забележен је недостатак воде. У априлу је ситуација благо поправљена, па су пшенице добро искласале. Али, опет је уследио период са недостатаком падавина.
– Морам да кажем да ситуација није иста на подручју целог региона. Климатске промене већ годинама уназад утичу на то да у појединим подручјим киша редовно пада и тамо пшенице изгледају одлично тако да већ на почетку жетве очекујемо врхунске приносе. С’ друге стране, велики бро њива није добијао кишу и ту је пшеница губила лисну масу, секундарни изданци су се сушили и полако подгоревали. Сем тога, високе температуре ваздуха које су прелазиле и 30 степени, никако не погодују овом усеву ни у фази формирања зрна ни у његовом наливању, објашњава Рајачићева.
Веома слична ситуација била је, како каже, и са јечмом па је на великом броју парцела дошло до полегања ове житарице. Као разлог Рајачићева наводи олујни ветар који је у већини случајева био праћен и градом.
Дипл. инг. заштите биља у ПИС Зрењанин, Снежана Парађеновић, каже да није било питање да ли је требало спроводити третмане или не, већ чиме и кад их треба радити.
-Усеви на којима су примењене адекватне мере неге онако како је то струка захтевала, дају веће приносе. Различит је био и интензитет услова за развој биљних болести, а на то су утицали различити метеоролошки услови попут падавина и температура ваздуха. Примера ради, током априла забележена је мала количина падавина праћена високим температурама ваздуха што представља идеалне услове за појаву болести, каже Парађеновићева.
Она напомиње да је у том периоду била присутна сива пегавост, пепелница и жута мрка пегавост на пшеници. Касније се издвојила жуто-мрка пегавост која проузрокује Pyrenophora tritici-repentis чији температурни опсег је између 10 и 30, са оптимумом од 20 степени и она је правила највеће проблеме у производњи пшенице. Код јечма је такође била присутна мрежаста пегавост, а то су две болести које лимитирају производњу, тим пре што се преносе семеном и могу се наћи и на самом класу.
Текст и фото: Јасна Бајшански
