Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ СРПСКИ ВОДЕНИЧАРИ ТРАЖЕ МЕСТО ПОД СУНЦЕМ: Мељу, а по закону не постоје

СРПСКИ ВОДЕНИЧАРИ ТРАЖЕ МЕСТО ПОД СУНЦЕМ: Мељу, а по закону не постоје

21

Удружење воденичара Србије, њих око 70 од укупно 800 из целе Србије, залажe се за то да ово занимање буде признато као и свако друго и боре се за обнову старих и оронулих воденица на српским рекама.

Најквалитетније је брашно из воденице, јер је мала количина мељаве и нема, као у млиновима, прегревања брашна због којег се губе калијум и калцијум.

У Србији још увек имамо преко 800 воденичара. Тек мањи део њих организован је у два удружења која се боре за обнову старих и оронулих воденица на српским рекама. Уједно желе и да воденичар буде признато занимање. Један од њих је Мирослав Цицић, аутолимар по образовању, из варошице Страгари код Крагујевца. Воденичар је, каже, постао силом прилика и сада на радном месту, које су му преци обезбедили још пре 300 година, бије битку да држава ово занимање прогласи званичним.

Када је деведесетих година прошлог века пропала привреда, Мирослав се из фабрике аутомобила у Крагујевцу вратио занимању које му је предодређено много пре него што се родио. У воденици меље пројино, хељдино и пшенично брашно. Његова мисија је и да пројино брашно добије статус пољопривредног производа.

Право на здраво брашно испод тешког камена

– Прописано је да регистровано пољопривредно газдинство не може да продаје пројино брашно у трговинама, јер није пољопривредни производ. Да бисте га дистрибуирали у малопродајним објектима, потребно је да оснујете самосталну трговинску радњу – каже Мирослав.

Додаје да су зато основали Удружење воденичара Србије. Њих око 70 из целе Србије залажу се зато да њихово занимање буде признато као и свако друго. Делују као невладина и непрофитна организација, али им је потребна већа бројност да би имали утицаја у доношењу званичних одлука.

– Воденичари су за сада као незванични хонорарци. Било би штета да овај занат нестане. Поготову сада када наступа ера здраве хране, а ми као земља имамо одличне предуслове за ово аутентично занимање – додаје Мирослав.

Овај воденичар браниће своје право да пројино брашно из воденице, као и остала која излазе испод тешког камена, буду јасно обележена у продаји и да људи знају шта купују.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us