Применом ове технологије пољопривредници могу да прецизно измере количину органског угљеника који се налази у првих 30 цм земљишта.
Како би умањили негативне еколошке утицаје обраде земљишта, попут губљења биодиверзитета, али и емисија гасова са ефектом стаклене баште, пољопривредници се окрећу регенеративној пољопривреди. Овај приступ подразумева опоравак горњег слоја земљишта, који између осталог укључује и секвестрацију, тј. дуготрајно уклањање угљен-диоксида из атмосфере.
Складиштење угљеника у пољопривредном земљишту унапређује квалитет земљишта кроз повећање количине органске материје која се у њему налази, а при том доприноси у борби са климатским променама. Међутим, до прошле године било је немогуће утврдити која количина угљен-диоксида је ускладиштена у земљишти без скупих лабораторијских тестова, које је тешко скалирати и који не показују варијације у количини угљеника на целој пољопривредној површини.
Решење доноси стартап компанија Цлоуд Агрономицс из Болдера у Колораду. Овај стартап користи хиперспектрално снимање, које је развила НАСА и које поред видљивог дела спектра, региструје и ултраљубичасто и инфрацрвено подручје електромагнетног зрачења. Из компаније наводе да оваква технологија снимања има 300 пута већу моћ од људског ока.
Наиме, специјално опремљена летелица лети изнад пољопривредног земљишта два пута годишње, пре сејања и након жетве, не би ли измерила количину органског угљеника у земљишту. На овај начин могуће је увидети да ли је земљиште здраво или не, да ли је богато угљеником, густо и тамно браон боје или је мрвичасто.
Ова иновативна технологија, која може да одреди количину органског угљеника до 30 центиметара дубине земљишта, заправо анализира колико светла се рефлектује са површине тла. Тако се сакупљају подаци о угљенику у земљишту, али и о нутријентима важним за усеве, као и води која отиче са пољопривредног земљишта и која би потенцијално могла да загади изворе воде.
Додатна корист снимања земљишта два пута годишње огледа се у учењу о методама за регенрацију земљишта, те се може закључити које методе су најбоље и којима се заправо ускладишти највећа количина угљен-диоксида. Осим што пољопривредници коришћењем ове технологије имају бољи увид у здравље својих усева и количину органског угљеника у земљишту, на основу сакупљених података може се верификовати и количина угљеника која је уклоњена из атмосфере која се касније може продати у виду кредита на тржитима за трговину емисијама угљен-диоксида.
Извор: КЛИМА 101
Фото: Pixabay
