Оно што ни највећи заговорници ГМ производње не могу да прећуте је употреба канцерогеног хербицида глифосата (тотал, глифосав), којим се третирају ГМ биљке, а који је 2014. Светска здравствена организација коначно препознала као канцерогеног. ГМ биљке су на њега отпорне, али је погубан за сав остали биљни и животињски свет и околину
Како пише портал Мондо, Србија је због Светске трговинске организације (СТО) и уласка у ЕУ под великим притиском да ослободи трговину и узгајање генетски модификоване хране. У нашој земљи тренутно је на снази потпуна забрана производње и промета ГМО.
Чланство у СТО услов је за затварање још неотвореног Поглавља број 30 у преговорима са ЕУ, а једна од највећих препрека за чланство је општа забрана производње и промета ГМ производа, јер СТО то не дозвољава, већ забрана сваког производа мора посебно да се третира.
Да ли се пред нас поставља питање – ЕУ или здравље, одговара др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста и пензионисани професор са Пољопривредног факултета у Земуну.
– Надам се да не, али такође се надам да до измена закона неће доћи. Здравље будућих нараштаја грађана Србије требало би да буде брига изнад свих других, ако нам већ није важна економија и екологија наше земље – рекао је Шеварлић.
Из ЕУ нас уверавају да страх од усклађивања српског Закона о ГМО са европским није оправдан јер, како каже шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Београду Фрејк Јанмат, европски прописи нуде висок ниво заштите.
– Можда негде у Европи, али примена прописа и контрола нам овде нису јача страна. Када смо имали либералнији закон од садашњег, било је великих проблема са ГМО, а и сада, са потпуном забраном узгоја, имамо дивље засаде. А економска пошаст коју са собом доноси ГМ семе је посебна прича. О наводној безбедности за људску употребу ГМО, довољно је рећи да сва испитивања која обављају компаније и произвођачи ГМО семена трају до 90 дана. То је прекратак период да се увиде нежељени ефекти и научно истраживање би морало да траје најмање две године – упозорава овај аграрни стручњак.
Управо толико су научници у Француској тестирали ГМ производе на пацовима. Резултати истраживања показали су да су животиње оболеле од рака бубрега и јетре, задобила су тешка обољења плућа и поремећаје у генима. Објављени су у Food and Chemical Toxicology 2012. године, те су повучени, а затим су поново објављени 2014. у Environmental Sciences Europe. Русија је због те студије забранила увоз ГМ кукуруза.
За оне који сматрају да штетност још није доказана постојала су образложења и раније, и то научна. Од многих истраживања издваја се оно Џефрија Смита, оснивача Института за одговорну технологију из САД, које је спровео у сарадњи са више од тридесет научника и у чијем закључку тврди да постоји 65 научно доказаних здравствених ризика од ГМ хране. Студија је преточена у књигу Семе обмане (енг. The seeds of deception).
Оно што ни највећи заговорници ГМ производње не могу да прећуте је употреба канцерогеног хербицида глифосата (тотал, глифосав), којим се третирају ГМ биљке, а који је 2014. Светска здравствена организација (WHO) коначно препознала као канцерогеног. ГМ биљке су на њега отпорне, али је погубан за сав остали биљни и животињски свет и околину.
Које су предности ГМО
Заговорници ГМО и генетичког инжењеринга уопште, истичу смањење употребе хемијских средстава и до 40 одсто у борби против инсеката и корова, а тиме и несумњив допринос смањењу загађења животне средине.
Они истичу да је оплемењивање биљака старо колико и пољопривреда и захваљујући њему створени су бундева, кромпир, шећерна репа… Број трансгених биљака данас се увећао на више од педесет – од кукуруза, соје и памука, до уљане репице и кромпира. Неке могу да имају вредност као и вакцина, а у семену неких биљака синтетишу се хормони раста.
На пример, традиционална метода калемљења или укрштања врста може да укрсти две расе свиње и добије меснатију или бржерастућу, али не може да укрсти свињу и паука. Генетички инжењеринг то може. Тако се дошло до тога да постоје кукуруз (Dow University), шећерна трска (Hawaii Agriculture Research Center) и пиринач (Applied Phytologics) који су модификовани људским геном, затим кукуруз модификован геном медузе (Stanford University) и хепатитиса (Prodigene), дуван модификован геном зелене салате (University of Hanjaii)…
Ентузијасти ГМО и биотехнолошке компаније тврде и да ГМ пољопривредне сорте на мањој површини дају више приноса, који је отпоран на ваши, буђ, ларве инсеката, сушу…
– На пример, задржимо се само на тврдњама о приносу и суши. Већ ми у Србији имамо приносе немодификоване соје од 3,3 тоне по хектару, а просек ГМ соје је 2,6. Притом, они који раде са ГМ плаћају семе за сваку нову сезону. Произвођачи у САД имају инспекторе који проверавају да ли се нешто оставило за семе и судски гоне фармере. Године 2012. осигуравајуће куће морале су да исплате тридесет милијарди долара директне штете због суше у САД, од које би произвођачи ГМО требало да буду заштићени – објаснио је Шеварлић. Он према питању безбедности ГМ производа прилази и са гледишта њиховог означавања.
– Ако је таква храна заиста безбедна и здрава као што се тврди, зашто се не рекламира управо тако, с етикетом ГМ храна, уместо што се као у САД, забрањује означавање – истакао је Шеварлић. За разлику од САД и других западних земаља, прописи ЕУ не забрањују обележавање хране као нон-ГМО – ознаку ГМО мора да носи сваки производ за људску или сточну исхрану који јесте, садржи или је направљен од ГМО, у износу не мањем од 0,9 одсто.
Неке од земаља имају усвојене и посебне ознаке за немодификовану храну. Једна од њих је Аустрија, где је овакво обележавање заступљено на чак 1.800 од 2.000 производа – млеко и јаја (100 одсто), кокошије месо (95 одсто), сокови и органски производи (35 одсто)…
На 2.300 производа (млеко, млечни производ, јаја, хлеб, пекарски и сојини производи, житарице и безалкохолна пића) стоји ознака ARGE ohne gentechnik (без примене генетске технике). Због потрошача који су веома свесни питања ГМО, свака трећа фарма производи нон-ГМО производе, а трговачки ланци воле да их виде на својим полицама.
– Пристанак на гајење ГМ пољопривредних култура носи и економске бољитке и недостатке, не само за фармере, већ и за целу државу. Гајење ГМ соје за сељака је око 30 одсто јефтиније, јер захтева мању заштиту, али држава је на губитку и због тога не би требало само гледати колики је мој део – рекао је Шеварлић.
Иако би питање ГМО могло релативно брзо да се нађе пред посланицима, грађани су се о томе практично већ изјаснили – на локалном нивоу. У Србији је већина локалних самоуправа усвојила Декларацију о ГМО, чији је аутор управо професор Шеварлић, која је кренула из Скупштине града Чачка, 2013. Она почиње слоганом “Ми не желимо ГМО на нашој територији”, а завршава се поруком “Оставимо земљу наших прадедова нашој деци без ГМО”. Њу је заједно са декларацијом Зелених Србије усвојило око 110 скупштина општина и градова од укупно 168 локалних заједница. Тих 110 локалних управа покривају 75 одсто територије, 85 одсто становништва и 90 одсто посланика у парламенту. Према речима Шеварлића, грађани су рекли своје и Влада би требало то да поштује или да распише референдум.
– Ако Србија набави ГМ семе само за соју и кукуруз, годишње мора да издвоји око 530 милиона долара и притом изгуби 100 долара по тони на соји и 10 долара на кукурузу на разлици у цени, између тако добијеног ГМ производа и уобичајених које сада производимо. То је два пута више него што је целокупан аграрни буд`ет Србије који иде на све врсте субвенција и подстицаја. Ту је и питање домаће семенарске индустрије итд. – назначио је Шеварлић.
Да се конвенционална производња исплати, потврдили су из Викторија групе (Victoria Group), чије су компаније у 2014. биле највећи нето извозник прерађених пољопривредних производа у Србији (Сојапротеин нето 61 милон евра и Victoriaoil 49 милиона евра). Фабрика Сојапротеин прерађује искључиво немодификовану соју и управо је због тога непрекидна потражња за њиховим производима. Извозе у четрдесет земаља широм света, а 80 одсто извоза чини тржиште ЕУ.
Конкурентску предност остварујемо тиме што смо на светском нивоу један од ретких прерађивача немодификоване соје, са богатим и разноликим асортиманом и за људску и за животињску исхрану. Домаћи произвођачи и прерађивачи на светском тржишту могу да буду конкурентни једино са нон-ГМО пољопривредним производима. Ова врста производње, уз оријентацију на квалитет, једини је пут за пољопривреду Србије ако имамо у виду величину наше земље и перформансе агробизнис сектора, рекли су из Викторија групе.
Ни Србија, ни Викторија група нису једине које у немодификованој соји виде своју светлу будућност – већ је четрнаест земаља дуж Дунава потписало Дунав соја декларацију, ради бољег коришћења домаћих ресурса и умањења зависности од увезене ГМ соје.
Само Србија чува соју
– Једина Србија у Европи има целокупан ланац за производњу соје и производи је довољно за своје потребе. Али, шта ће бити у будућности? Иако су у питању мале количине, Србија већ сада увози месо неконтролисаног порекла на присуство ГМО. Шта можете? Можете да означите производе и ојачате оне који су локални – нпр. месо, које је јако добро. Ако га повежемо са немодификованом сојом, ако на њему буде писало храњено сојом контролисаног квалитета – добијате јак бренд – објаснио је Матијас Кроен, председник удружења Дунав соја.
Почетком 2015. посланици Европског парламента изгласали су убедљивом већином закон који омогућава земљама чланицама ЕУ да ограниче или потпуно забране гајење ГМ усева на својој територији.
Генетички колонијализам
Године 1996. у свету је било засејано 2,8 милиона хектара ГМ биљака, а већ две године касније 27,8 милиона хектара. Године 2013. ГМ поља простиру се на 175 милиона хектара (углавном соја, кукуруз, уљана репица и памук). Највеће површине под ГМО имају САД (59 одсто), затим Аргентина (20), Канада и Бразил (6 одсто) и Кина (5 одсто). Од усева, највеће површине заузима соја (60 одсто), затим кукуруз (23 одсто) и памук (11 одсто). Иако је површина под ГМО повећана шездесет пута за двадесет година, цена семена није пала.
Како се наводи у извештају Европског парламента, да би земље чланице забраниле узгој ГМО, не морају да наводе безбедносне разлоге, како је било прописано пре законских измена. У образложењу могу да се позивају на еколошке и пољопривредне циљеве, као и на захтеве планирања градова и села, социо-економски утицај, коришћење земљишта, избегавање присуства ГМО у другим производима. Забрана може да се уведе после процене да би у земљи могло да дође до угрожавања природне околине, за разлику од пређашње обавезе да се непобитно докаже да усеви представљају опасност за здравље људи или животиња. То је уједно и тачка на четворогодишњу дебату о предностима и манама ГМО, током које су се присталице и противници генетичког инжењеринга жестоко сукобљавали.
Промет је и даље дозвољен за производе за које се утврди да су безбедни, и уз јасно означавање, али земље чланице могу да забране узгој на својој територији, што је до сада учинило њих деветнаест.
Против ГМО су Аустрија, Белгија, Британија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска и Словенија. У ЕУ се гаји само један ГМ производ – кукуруз компаније Монсанто, МОН 810. Одобрен је 1998, а узгаја се у пет земаља на 150.000 хектара (1,5 одсто површине под кукурузом у ЕУ), од чега је према званичним подацима у Шпанији 137.000 хектара.
Поигравање с људским здрављем
Према доступним подацима, пољопривредници који сеју властито семе и даље производе једну петину хране у свету и њоме прехрањују 1,5 милијарди људи. То је велико поље на које би да заору и велики биохемијски конгломерати, те се удружују произвођачи средстава за заштиту биља, купују и семенарске куће ради дела тржишног колача вредног 530 милијарди долара. – А шта ћемо ако се свет сведе на два или три семена кукуруза, соје, пшенице, а све у власништву неколико конгломерата? Једна мутација неке болести могла би да уништи целу светску производњу и доведе до глобалне глади. Србија је осам година била под санкцијама – шта бисмо сејали да смо гајили ГМО – запитао се Шеварлић.
Године 2010. гајио се и парадајз амфлора, али више није дозвољен у ЕУ.
Тренутно има осам пријава за ГМО узгој у ЕУ, међу којима је и обнова дозволе за МОН 810. Половина има позитивно мишљење надлежне агенције ЕФСА (Еуропеан Фоод Сафетy Аутхоритy), половина га чека.
Европска комисија (ЕК) одобрила је у марту 2010. узгајање ГМ кромпира, немачке компаније БАСФ. ЕК истиче да се ГМ кромпир узгаја само за индустријске потребе и да ће бити укључен у сточну храну. Осим позитивне одлуке кад је реч о кромпиру, ЕК дала је и дозволу да се у Европи продају три врсте трансгеног кукуруза, али њихова производња није одобрена.
За разлику од гајења, ГМО је слободан за продају и у ЕУ, јер тако налажу правила СТО. Једина одбрана је могућност да се поставе ограничења и истакну упозорења потрошачима да производ садржи ГМО. Осим ЕУ, обележавање ГМ производа уводе и у Јапану, Аустралији, Новом Зеланду, Кореји, Швајцарској, Норвешкој, Исланду…
М.В.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
