Иако температуре постају све ниже и температурне осцилације осетније, радова у башти не мањка, поједине повртарске културе се сеју управо у овом месецу. Како свакој од њих обезбедити оптималне услове за сетву и развој?
Пише: Тања Пролић
Наступио је септембар, месец када се опраштамо од лета и дочекујемо треће годишње доба – јесен. То је месец убирања плодова – паприке, корнишона, парадајза, плавог патлиџана, бораније, касних сорти јабука, крушке, лешника, ораха, као и бројних сорти винове лозе. Међутим, иако температуре постају све ниже и температурне осцилације осетније, радова у башти не мањка. Поједине повртарске културе сеју се управо у овом месецу.
Септембар је право време за сетву салате за зимску производњу, здравог спанаћа, као и другог зеленог поврћа као што су рукола, блитва и матовилац. Средином септембра можете посејати и ротквице у својој башти. Како је свакој биљној култури за правилан раст и развој потребно обезбедити оптималне услове, ми вам дајемо водич за успешну сетву и негу сваке од наведених култура. Уз само мало рада и труда, можете уживати у здравим и сочним плодовима из своје баште.
Зелена салата
Да ли сте знали да је ово најчешће гајено поврће на свету? Ово и не чуди, имајући у виду да се може гајити током читаве године, као и чињеницу да има веома кратак вегетациони период, те врло брзо можемо уживати у укусном и здравом лишћу ове једногодишње биљке из фамилије главочика. Она је врло чест избор „урбаних“ баштована, то јест свих оних који су се определили за узгој биљака на терасама или крововима зграда.
Зелена салата или Lactuca sativa L. за зимску производњу се сеје од половине септембра до половине октобра. Како она не воли превелику топлоту (семе ниче на температури од 15 до 20 степени, а изникне за два до четири дана, оптимална температура након ницања је око 12 степени), ово је одличан период са сетву зелене салате. Важно је такође знати да су температуре преко 20 степени, нарочито ако су земљиште и ваздух суви, неповољне за принос јестивог дела зелене салате.
Одабир одговарајуће сорте за одређени период гајења једна је од кључних ствари за узгој зелене салате. Разлог лежи у томе што, ако бисмо на пример посејали пролећну сорту у овом периоду, зелена салата уопште не би завила главицу, а, ако бисмо на пролеће или у лето гајили неку зимску сорту, она би врло брзо образовала цветно стабло. Током јесењег периода најбољи избор је путерица.
Када је о земљишту реч, најбољи избор су хумусна и иловаста земљишта која не оскудевају с хранивима и лако приступачном водом. Важно је да земљиште задржава влагу, то јест, да се не суши брзо. Избегавајте сиромашна, тешка и кисела или алкална земљишта. Оптимална рН вредност земљишта износи од 6,5 до 7,5.
Као преткултура, зеленој салати одговара сво поврће које се ђубрило стајњаком, као што су парадајз или купусњаче. Сеје се у контејнере – сетва сваког семена посебно у једну ћелију контејнера, или у коцке – у земљу се ставља по једно семе у коцку натопљену водом, а затим прекрива танким слојем песка. Зелена салата захтева доста светлости и влаге, како би главица била оптималног квалитета. Идеална релативна влажност ваздуха износи 75 до 85% , а земљишта 70 до 75%. Потребно је заливање 3 до 4 пута недељно, најважније је да коцка или земља у контејнеру никад не буду суве на додир.
Рукола
Рукола је све више заступљена у кухињама, што и не изненађује, имајући у виду укус њеног лишћа, као и богатство витаминима. Обилује витамином Ц, витаминима Б комплекса, пектином, каротеном, фосфором, гвожђем, калцијумом, калијумом, магнезијумом, као и бакром. Међутим, то није једини разлог све веће популарности ове биљке. Као и горенаведена повртарска култура, брзо пристиже на бербу (за око 40 дана), а може се сејати од фебруара до септембра, у више наврата. Важно је знати да је највећи непријатељ ове биљке инсект бувач.
Најбољи период за сетву руколе је првих 10 дана септембра. Њено семе је врло ситно, маса 1.000 семена износи свега 15 грама. Обрада земљишта за руколу се не разлликује од обраде земљишта приликом узгоја било код другог зеленог лиснатог поврћа. Основна обрада се врши на дубину од 20 центиметара, а предсетвена припрема је врло битна, управо због чињенице што има веома ситно семе. Сеје се на дубину од 0,7 до 1 центиметар. Размак између редова треба да износи од 15 до 30 центиметара, а размак између биљака 5 до 10 цм. Ниче за свега неколико дана. За хектар земље биће неопходно 1,5 до 2 килограма семена руколе.
Иако успева на различитим типовима тла, најбоље јој је обезбедити богато земљиште које задржава влагу, одличан избор су лака песковита и средње тешка земљишта рН неутралне или алкалне реакције.
Одлучите се за делимично засењено место. Има скромне захтеве за топлотом, током великих врућина производи листове лошијег укуса. За њену сетву је важно само да дневне температуре буду изнад 4 степена. Рукола се ђубри с око 60 до 80 кг/ха азота, у истој количини фосфора, а потреба за калијумом је нешто већа, око 100 до 120 кг/ха.
Блитва
Још једно зелено поврће које се гаји због својих здравих и укусних листова. У исхрани се најчешће употребљава кувана или динстана. У питању је двогодишња биљка која се узгаја директно из семена. Време сетве се темпира у зависности од тога када желимо да пристигне на бербу. Уколико хоћемо да то буде на јесен или зиму, сетва треба да се заврши крајем августа или почетком септембра. Оно по чему је блитва препознатљива јесте чињеница да спада у групу ретких култура које су толерантне на слану воду.
Када је у питању избор земљишта, најбоље је изабрати дубока структурна земљишта рН вредности од 6 до 8. Земљиште треба да је водопропустиво. Блитва подноси и благо заслањена земљишта. Пре сетве је потребна дубока обрада земљишта на дубину од 30 до 40 центиметара, блитва има дубок корен те може да црпи воду из дубљих слојева тла. Треба је пођубрити и органским ђубривима, а у ту сврху може се употребити компост. Такође, неопходна је предсетвена припрема која обезбеђује једноличну дубину сетве. Дубина сетве треба да износи од 1,5 до 2 центиметра. Размак између редова треба да износи 40 центиметара, а размак између биљака 20 цм.
Важно је придржавати се основних правила приликом сетве ове биљке. Прво и основно правило је обезбедити квалитетно, декларисано семе које ће, поред оптималних услова узгоја, донети високе и очекиване приносе. Друго правило је избегавање монокултуре. Наиме, блитва на исто место може доћи тек након „паузе“ од најмање три године, а у том временском интервалу се на земљишту не сме гајити ниједна култура из рода Бета.
Треће правило гласи да блитву не треба сејати поред култура из исте породице. Препорука је да се блитва гаји уз купусњаче, црвени лук, зелену салату, пасуљ (све врсте осим трешњевца) или зачинско биље (жалфија, мајчина душица, мирођија, нана), које помаже у одбијању штетних инсеката, односно, у привлачењу корисних. Блитва се може гајити у плодореду с културама ђубреним органским ђубривима. Такође је важно обратити пажњу на локацију – блитви одговара сунчана и полусеновита позиција у башти.
Најмања температура која је неопходна за клијање семена износи 5 степени, док је најбоља од 14 до 24 степена. Важно је напоменути да млада и у целости развијена биљка може прегурати благе мразеве. Приликом даљег гајења морате бити сигурни да ваше биљке добијају довољну количину воде, нарочито ако подручје на којем је гајите карактеришу слабе падавине. Неопходно је 4 до 6 наводњавања приликом гајења, како би се добили задовољавајући приноси. Иако ова биљка показује добру отпорност на сушу, најбоље би било да јој током сушних периода обезбедите 9 до 13 литара воде седмично.
Матовилац
Једна од биљака чија је популарност такође нарасла претходних година јесте матовилац. Матовилац чак има вишеструко већу количину витамина Ц од салате путерице. И ова биљка такође има кратку вегетацију и показује добру отпорност на ниске температуре, а не захтева нарочите услове узгоја.
Матовилац може поднети температуру до чак – 15 степени. Семе никне за недељу до две дана након сетве, а берба наступа за 60 до 80 дана. Може се сејати од друге половине августа до средине октобра. Како је матовилац у башти присутан углавном од јесени до раног пролећа, уклапа се у плодосмену с осталим поврћем, те га можете посејати на место на коме су претходно извађени касни кромпир, пасуљ или соја.
Минимална температура која је потребна како би семе проклијало је тек нешто изнад 0 степени. Минимална температура за правилан раст биљке је 5 степени, а идеална 10. Матовилац није захтеван ни по питању земљишта. Може успети на већини типова земљишта, осим поплављених, али му је за максималан принос, најбоље обезбедити лагано, песковито – иловасто и кречно земљиште, рН вредности од 5 до 7. Земљиште је потребно плитко преашовити на дубину од 20 центиметара, јер је корен матовилца плитак.
Важно је макар 2 седмице пре сетве матовилца урадити адекватну припрему земљишта. Након тога, сетвени слој се мора добро изравнати, а земљиште уситнити до фине мрвичасте структуре. Разлог лежи у томе што је семе матовилца веома ситно. Сеје се у рупе дубине 1 центиметар с размаком од 10 до 15 центиметара, а проређује се на 10 центиметара када младе саднице буду имале 4 листа. Количина семена која ће вам бити потребна овиси од његове крупноће – ситније семе 1-2 г/м2, крупније до 5 г/м2.
Након сетве потребно је проверавати раст корова, а крајем зиме је потребно додати азота у количини од 30 до 40 кг/ха. Берба матовилца се може убрзати прекривањем гредица агротекстилом, перфорираном ПЕ фолијом, а овим корацима се и осигурава бољи принос и његов квалитет.
Спанаћ
Ово поврће богато гвожђем и беланчевинама може се посејати током овог месеца, а за његову сетву и узгој такође нису потребни нарочити услови. Ова једногодишња зељаста биљка из породице Chenopodiaceae узгаја се директном сетвом и може се посејати, у зависности од својства култивара, у рано пролеће, касно пролеће или лето, рану јесен, касну јесен или за озимо гајење.
Иако је за ницање семена спанаћа потребна температура мало изнад 0 степени, оно најбрже и најбоље ниче на 20 степени. Када су повољни услови ниче за 6 до 8 дана. Оптимална температура за раст биљака је од 18 до 20 степени. Иако добро подноси ниже температуре, ако температура током раста биљке спанаћа падне испод 10 степени, раст је успорен, а и сами листови могу постати дебљи, ситнији и више наборани. Како спанаћ добро подноси засенченост, може се гајити у међукултури.
За сетву спанаћа се обично користи прецизна сејалица, а семе се полаже на дубину од 3 до 4 центиметра. Размак између редова износи од 20 до 30 центиметара, док је размак у реду од 3 до 5 центиметара. Препорука је и да се сеје у четвороредне или петоредне траке са размаком између трака од 40 до 50 центиметара и редова од 15 до 20. Уколико се спанаћ производи у башти, на мањој површини, семе се пре сетве потопи у води два дана како би се обезбедило брже клијање.
Количина семена зависи од његове апсолутне масе и клијавости, али се углавном креће од 25 до 35 кг/ха. Одговарају му лакша до средње тешка земљишта, доброг капацитета за воду и ваздух и добре пропусности у периоду обилних падавина. Вредност пХ треба да се креће од 5,5 до 7, а за добру и стабилну структуру тла оптимално је око 5 % хумуса.
Избегавајте узгој у монокултури или након култура из исте породице, као и после биљака које су ђубрене органским ђубривима, због прекомерног накупљања нитрата. Сточна, шећерна репа, блитва и цвекла се не смеју узгајати ни у близини спанаћа, јер му могу пренети вирусне болести. Као и матовилац се због кратке вегетације одлично уклапа у плодосмену са осталим поврћем.
Кључна ствар за успешан узгој спанаћа је његово заливање. Због релативно плитког корена и кратке вегетације, биљке ће правилно расти и развијати се само ако се редовно и правилно заливају. Уколико им није обезбеђена довољна количина воде листови ће венути и пожутети. Нарочито је важно добро залити земљу након сетве спанаћа, јер ће се тиме поспешити боље клијање и врло брзо ће се формирати биљке.
Ротквице
Ова повртарска култура гаји се због свог задебљалог корена који има сочан укус и садржи обиље витамина. Наведена једногодишња повртарска култура се сеје у рано пролеће или/и у септембру месецу, и то у другој половини. Тада су услови узгоја задовољени, јер температура износи око 16 степени и присутна је велика влажност ваздуха. У питању је биљка чији узгој није претерано захтеван, а берба долази већ након месец дана, уколико су услови повољни.
Земљиште у које се полаже семе мора бити добро уситњено и дренирано. Влажност земљишта треба да износи 60 до 75 % ПВК, а пХ вредност од 5,5 до 7. Како ротквица има плићи корен, земљиште мора бити лагано, хумусно, добре структуре. Земљиште након наводњавања кишењем не сме да ствара покорицу.
Ротквице се могу сејати на месту на ком су се претходно налазиле махунарке, паприка, кромпир, парадајз, краставац. Уколико се сеје на месту на ком су се налазиле махунарке, често није потребно ђубрење азотом јер су га ове преткултуре оставиле у земљишту, а превелике дозе могу утицати на смањење квалитета ротквица. Ђубрење се обавља само једном, и то пре сетве: 400 кг/ха НПК 7-20-30 + гвожђе + цинк 150 до 200 кг/ха Урее 46 %. Не подноси монокултуру те на исто место може доћи тек након четири године, а исти временски период мора проћи и када су у питању друге биљке из те породице јер тло остављају превише исцрпљеним.
Семе ротквице наликује семену роткве које садржи од 100 до 200 семенки у граму. Преко 300 биљака се може узгајати на 1 квадратном метру. Уколико су услови задовољени, семе ниче за само пет дана. Семе ротквице показује добру толерантност на ниске температуре до чак -4 степена, а идеална температура за развој ове биљке износи од 16 до 18 степени. Сеје се прецизном сејалицом на дубину од 1 до 1,5 центиметар. Важно је да се семе не стави превише дубоко јер то доводи до промене облика корена. Простор између редова треба да износи од 15 до 20 центиметара, а размак у самом реду од 3 до 5. Препоручује се да се семе пре сетве држи натопљено у води или покривено влажном крпом 24 сата. Након што је сетва завршена потребно је поравнати земљиште и залити га. Горњи део земље не сме бити превише исушен јер се може јавити деформитет корена и он може бити горког укуса.
Приликом одабира места за сетву ротквице, обратите пажњу да има доста светла и не буде изложено ударима јаких ветрова.
