Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Stare autohtone sorte grožđa

Stare autohtone sorte grožđa

828

Sorte grožđa su veoma rano postale predmet opisa. Prvi opis sorti sreće se još kod starih rimskih pisaca: Democritis, Caton, Varron i Vergilius, Columela. Sve sorte grožđa mogu se podeliti na crne vinske sorte, bele vinske sorte i stone sorte. Postoje više atlasa i monografija o grožđu, vinskim i stonim sortama, kao i o autohtonim sortama grožđa. Poslednji prikaz su autohtone sorte grožđa, koji su zajedno publikovali autori iz Zavoda za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U nastavku teksta na ovu temu, koji smo objavili u prošlom broju, nastavljamo i prikaz autohtonih sorti grožđa.

Kratošija

Važniji sinonimi: Kratošija, Krakošija i Grotošija. Autohtona je sorta s prostora Crne Gore. Gaji se mestimično u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori.

Ekološko geografska pripadnost:

Proles pontica (convarietas pontica)

Čokot je veoma bujan. Odrasli list je srednje veličine ili veliki, okruglast, petodelan, sa dubokim bočnim sinusima, koji su preklopljeni. Lice lista je golo, a naličje maljavo. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast ili cilindrično-kupast. Peteljka grozda je kratka zeljasta i debela, pa se teško prekida bez makaza. Bobica je srednje veličine, crnoplave boje, okrugla sa debelom pokožicom, bez tačkica i s obilnim pepeljkom i izraženim pupkom.

Koeficijent rodnosti: 1.2 – 1.6.

Veoma je prinosna sorta. Prinosi variraju 12-15.000 kg/ha, a nekad i veći. Dobro rađa i pri kratkoj rezidbi, a podnosi i mešovitu, sa lukovima 6 do 8 okaca i kondirima 3 do 5 okaca. Odgovaraju joj svi uzgojni oblici koji omogućavaju primenu kratke i mešovite rezidbe. Kod tipova zemljišta odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita, deluvijalna, umereno plodna i topla zemljišta. Ispoljava srednju otpornost prema plamenjači i nešto veću otpornost prema pepelnici i sivoj plesni. Srednje je osetljiva prema niskim zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -18°C.

Afinitet prema loznim podlogama:

 od loznih podloga preporučuju se:

 Berlandieri X Riparia kober 5 BB

 Teleki 8 B

 SO4

 Richter 99

 Š XB 41Bidr.

Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka oko 60%. Sadrži 20 do 24% šećera i 7 do 9g/l ukupnih kiselina. Vino je pitko, osvežavajuće, s lepom tamnocrvenom bojom. U smesi s vrancem služi za proizvodnju visokokvalitetnih i kvalitetnih vina.Značajna je za Republiku Crnu Goru i najčešće se gaji kao prateća sorta vrancu u Crnoj Gori.

Važnije uvološke karakteristike:

Sastav grozda (g):

 Masa grozda-150-250

 Broj bobica u grozdu-75-110

 Masa bobice-90-127.29.

Sastav bobice (g):

 Masa pokožice-18-23.53

 Masa semenki-5.5-8.33

 Masa mesa-101.88-212.47

Smederevka

Važniji sinonimi: Dimjat (Bugarska), Dimiat (Rumunija), Galan (Ruska Federacija, Ukrajina, Moldavija), Szemendriai zold (Mađarska), Zo-umiatico (Grčka), Dertonia (Turska), Belina, Belina krupna (Srbija). Autohtona je balkanska sorta. Pojedini autori smatraju je za isključivo domaću autohtonu sortu. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima.

Ekološko geografska pripadnost:

Proles pontica (convarietas pontica)

Čokot je srednje bujnosti. Odrasli list je veliki, trodelan ili petodelan, više izdužen, srcastog oblika, s debelom liskom, ravne površine, a naličje obraslo sitnim i gustim maljama. Peteljkin sinus je u obliku slova ,, V“ ili preklopljen. Zupci po obodu lista su srednje veličine, oštri i nejednaki. Nervi zelenkasti, čekinjasti, pri osnovi crvenkasti. Uši su tamnozelene, a naličje svetlozelene boje. Peteljka lista srednje dužine ili dugačka. Grozd je srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindrično konusnog oblika, rastresit, ponekad rehuljav. Peteljka grozda je srednje dužine.Bobica je srednje veličine ili krupna, ovalna, žutozelene boje, a na sunčanoj strani sa ćilibarnim mrljama. Pokožica je srednje debljine, sa slabijim pepeljkom bez tačkica.

Koeficijent rodnosti: 1,2 – 1,8.

Smederevka je veoma prinosna sorta. Prinos grožđa varira 14.000-25.000kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu na 3-5 okaca, a lukovi na 6-8 okaca. Pogodni su svi uzgojni oblici koji omogućavaju primenu kratke i mešovite rezidbe. Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplijim zemljištima. Slabo je otporna prema plamenjači, a srednje otporna prema pepelnici. Na sivu plesan je relativno otporna. Smederevka je slabo otporna na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na -14° do -16°C.

Afinitet prema loznim podlogama:

ima dobar afinitet sa podlogama:

 Berlandieri x Riparia Kober 5BB,

 Teleki 8B,

 SO 4,

 Teleki 5C. Sasla x Berlandieri 41B

 i dr.

Važnije uvološke karakteristike:

 Sastav grozda (g):

 Masa grozda-150-300

 Broj bobica u grozdu-45-90

 Masa bobice-1.6-2.80

 Sastav bobice (g):

 Masa pokožice-12-20

 Masa semenki-3.50-4.50

 Masa mesa-120-250

Šira je bezbojna, neutralnog mirisa i ukusa. Sadrži 16-20% šećera i 7-9g/l ukupnih kiselina. Randman soka 70%. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkastožute boje. Sadrži 9-11% alkohola i 6-8g/l ukupnih kiselina. Vino se koristi i za popravku ukupnih kiselina vinima kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za spravljanje vinjaka, kao i za proizvodnju penušavih vina. Smederevka je veoma stara sorta, čija populacija poseduje klonove i varijacije. Pominju se zelena i žuta smederevka. Smederevka je sorta za stona i kvalitetna vina. Vina ove sorte od posebne su važnosti za kupaže s vinima kojima se povećavaju ukupne kiseline i poboljšavaju organoleptičke karakteristike. Osim toga, grožđe se može trošiti i u svežem stanju, tako da se zbog toga smederevka ceni i kao sorte kombinovanih svojstava. Privredno je veoma značajna za Srbiju.

Tamjanika bela

Važniji sinonimi: Muscat frontignan, Muscat blanc (Francuska), Muscato bianco, Moscato Canelli (Italija), Muskateller gelber (Nemačka), White Frontignan (SAD), Tamjanka (Bugarska), Tamaioasa (Rumunija), Muskat beli (Ruska Federacija), Tamjanika bela (Srbija) i dr. Potiče iz Francuske i veoma je stara sorta. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Bugarskoj, Rumuniji, Ruskoj Federaciji i u pojedinim vinogorjima Srbije.

Ekološko geografska pripadnost:

 Proles orientalis

(subconvarietas caspica).

Tamjanika je bela, bujna sorta.Ima listove srednje veličine, petodelne. Uši srednje naborani, zelene boje, naličje bledo zelene boje. Drškin urez preklopljen – lirast ili suženog oblika slova «V». Zupci šiljati, nejednaki. Nervi zeleni. Peteljka srednje dužine, uglavnom bez malja.Grozd je srednje veličine, ređe veliki, cilindričnog ili cilindrično-konusnog oblika, srednje zbijen ili zbijen. Peteljka duga sa zdrvenjenom osnovom. Bobica je srednje veličine, okrugla ili okruglasta. Pokožica žutozelene boje, posuta pepeljkom i sitnim belim tačkicama. Pupak slabo izražen.

Koeficijent rodnosti: 1,2 – 1,4.

Prinos grožđa se kod ove sorte kreće od 10.000-15.000kg/ha. Rezidba je mešovita. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Primenjuju se svi uzgojni oblici koji omogućavaju mešovitu rezidbu. Pogodna su rastresita, umerenoplodna i plodna, duboka, krečna i toplija zemljišta. Srednje je otporna prema plamenjači i pepelnici. Prema sivoj plesni, takođe srednje otporna, sem jeseni sa dužim kišnim periodom.Svrstava se u red srednje otpornih sorti prema zimskim temperaturama. Okca izmrzavaju na -20°C.

Afinitet prema loznim podlogama: ima dobar afinitet s loznim podlogama:

 Berlandieri x Riparia Kober 5BB

 Teleki 8 B. SO 4

 Teleki 5Ci dr.

Važnije uvološke karakteristike:

Sastav grozda (g):

 Masa grozda-100-200

 Broj bobica u grozdu-50-80

 Masa bobice-1.20-1.70

Sastav bobice (g):

 Masa pokožice-8-54

 Masa semenki-3-5

 Masa mesa-110-160

Šira je bezbojna s muskatnim mirisom i ukusom. Sadrži 20 do 24% šećera i 5 do 7g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka, šećer dostiže koncentraciju od 30%. Vino je pitko, osvežavajuće, žutozelene boje, s veoma izraženim muskatnim mirisom i ukusom. Vino se koristi i za popravku ukusa i mirisa vina drugih sorti. Vino sadrži 12-14% alkohola i 6-7g/l ukupnih kiselina. Vino spravljeno od suvarka (desertno vino) sadrži i do 17% alkohola.Selekcionisano je više klonova. Populacija obiluje u varijacijama. Sorta se razlikuje od tamnjanike žute koja ima funkcionalno ženski cvet i koja se sporadično gaji u vinogorjima Srbije i koja nema uslova za dalje širenje.

Preporučena je i rejonirana sorta za sva vinogorja u zemlji. U Srbiji se najviše gaji kao prateća sorta, jer se vino više koristi za kupažu i popravku organoleptičkih karakteristika vina drugih sorti.

Slankamenka crvena

Važniji sinonimi: Slankamenka crvena, Lisičina crvena, Drenak (Srbija), Pamid, Saridžibuk (Turska), Pamid, Plovdina (Bugarska), Rošoara (Rumunija), Radoviška plovdina (Makedonija), Piros szlanka (Mađarska).Poreklom je sa Balkana. Gaji se u Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Rumuniji, Albaniji, Makedoniji, Mađarskoj i dr. Kod nas se gaji manje više na celoj teritoriji Srbije.

Ekološko geografska pripadnost:

Proles pontica (convarietas pontica)

Čokot je bujan i veoma bujan s uspravno stojećim debelim lastarima. Odrasli list je veliki ili srednje veličine, obično trodelan, ali može biti i petodelan s veoma izraženim sinusima. Peteljkin sinus je u obliku slova „V“ ili je preklopljen. Uši lista golo, glatko, naličje vunasto maljavo. Nervi lista su crvenkasti, a na naličju dlakasti. Zupci krupni i oštri. Peteljka lista je dugačka, crvenkasta. Grozd je srednje veličine ili veliki, cilindrično konusan, često s jednim ili dva krilca, zbijen, ređe rehuljav. Peteljka grozda je srednje dužine ili kratka, pri osnovi zdrvenjena. Bobica je srednje veličine, eliptična ili okrugla, malo izdužena, slabo pričvršćena za peteljčicu i veoma lako se otkida od nje. Pokožica je crvenkaste boje, tanka, prozračna, posuta obilnim pepeljkom, bez izraženih tačkica i bez izraženog pupka.

Koeficijent rodnosti: 1.3-1.6

Slankamenka je veoma prinosna sorta. Prinosi grožda kreću se od 15.000-20.000kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se režu na 2-3 okca. Odgovaraju joj svi uzgojni oblici, na kojima se može primeniti kratka rezidba. Najbolje uspeva na rastresitim, propusnim, šljunkovitim, peskovitim, deluvijalnim, plodnim i toplijim zemljištima. Vlažna zemljišta ne podnosi. Manje je osetljiva na pepelnicu, a više na plamenjaču. Kišnih jeseni slabo otporna prema sivoj plesni. Prema niskim temperaturama je osetljiva, posebno na zimske mrazeve. Okca izmrzavaju na -16°-18°C.

Afinitet prema loznim podlogama: ima dobar afinitet prema loznim podlogama:

 Berlandierix RipariaKober 5BB

 Teleki 8B

 SO 4. ŠxB41Bic

 i dr.

Važnije uvološke karakteristike:

 Sastav grozda (g):

 Masa grozda-120-200

 Broj bobica u grozdu-50-90

 Masa bobice-1.20-2.30

 Sastav bobice (g):

 Masa pokožice-10-15

 Masa semenki-3-5

 Masa mesa-90-150.

Šira je bezbojna, sem ako stoji više časova na komini, kada dobija crvenkastu boju i ima prijatan neutralan ukus i miris. Sadrži 16-18% šećera i 4-5,5g/l ukupnih kiselina. Vino je nedovoljno osvežavajuće zbog manjeg sadržaja ukupnih kiselina, ali je pitko i neutralnog je ukusa i mirisa. Vino sadrži 8-10% alkohola i 4-5g/l ukupnih kiselina. Retko se proizvodi sortirano vino, više se koristi za kupažu i za proizvodnju vinskog destilata. Kod nas je zastupljena kod malih proizvođača i potrošača na lokalnim tržištima i vrlo rado se koristi u svežem stanju. Grožđe je prijatno za jelo, ima tanku topivu pokožicu. Postoji više varijacija ove sorte. Razlikuju se po boji pokožice koja može biti: crvena, žuta (bela) i crna. Najviše je u primeni crvena odlika. U Bugarskoj je selekcionisano više klonova crvene odlike. Rejonizacijom nije predviđeno da se plovdina dalje širi i gaji u našoj zemlji.