МАЛО БРЕСАКА У ПОМОРАВСКОМ ОКРУГУ
Иако има све услове за успешну производњу, бресква је у Поморавском округу веома мало заступљена. Испред ње су јабука, шљива, крушка, кајсија, трешња. Бресква се у овом крају гаји на око 50 хектара што укључује неколико плантажних воћњака и мање засаде у пољопривредним газдинствима. Саветодавац за воћарство у ПСС служби у Јагодини Игор Андрејић каже да би требало размишљати о повећању ове производње.
– Бресква није компликована за гајење. Мало је тежа за узгој од шљиве која је веома заступљена у овом крају. Тражи мало већу заштиту. Проблем је што код брескве мора да се ради прореда плодова да би били крупнији и квалитетнији – каже Андрејић за „Добро јутро“.
Радна снага хронични проблем
Примећује да прореда може да буде фактор одвраћања за воћаре:
– Када се ради ручна прореда оставља се размак између плодова у дужини једне шаке. То захтева пуно посла и радне снаге. Код нас је увек проблем радна снага. Бресква се у свему осталом гаји као и остало коштичаво воће. Резидба је доста оштра, значи да се доста грана скида.
Један од воћара који узгаја брескве је Борко Панић (48) из Црквенца код Свилајнца. Већ 25 година се бави воћарством и на хектар и по узгаја брескву, кајсију, крушку и орахе.
– Воћарство је наша породична традиција. Ја сам као мали, са седам година помагао деди у винограду и од тада траје моја љубав према воћарству. Научио сам и да калемим на лицу места. Уживам у целом том послу од калемљења, неге, до формирања и брања лепих плодова. За воћке је битно да земља буде исфрезирана, да се баци стајњак и не мора много да се прска – објашњава Панић.
Старим сортама не сметају кише
Прошла сезона је, иако кишовита, каже овај воћар, за разлику од кајсије, била добра за брескву:
– Кајсија је доста пропала због кише која је пала у фази зрења. И бресква је почела да опада у фази пред зрење, али су старе сорте изнеле добро. Заправо су ми брескве покриле трошкове па нисам био на губитку.
Панић има и ране, и касне сорте брескве, тако да цело лето и јесен нуди на тезги у Деспотовцу ово воће:
– Прва бресква је Меј крест, затим нектарина стиже крајем маја, онда Ред хевен и на крају Радмиловчанка која се бере и у октобру. То је много лепа бресква, има и укус, и мирис. Може да стоји на стаблу до половине октобра и тако све више добија боју – каже Панић.
Старе сорте, како каже наш саговорник, показале су се много боље на овом терену.
– Бресква мора да се проређује да би био крупан плод. Ја вршим оштру резидбу, али морам и да скидам део плодова. Неке сорте имају густо распоређене плодове на једној грани, неке сорте ређе. Старе сорте су отпорније на све болести, нема коврџавости листа ни вашију, једино их напада смрдибуба. Старе сорте више рађају, одговара им ово поднебље. Као мали памтим да смо имали око десетак врсти виноградарских бресака и све су биле добре – истиче Борко Панић.
Пише: Јелена Лукић
