Дигитална платформа за циркуларну економију (CE-HUB) – https://www.circulareconomy-serbia.com/ пружаће подршку компанијама кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, како би лакше примениле циркуларни модел пословања, смањиле угљенични отисак у производним процесима и производима и тиме задржале конкурентност на европском и међународном тржишту, речено је на онлајн конференцији поводом покретања ове платформе, коју су основале Привредна комора Србије, УНДП и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).
-CE- HUB представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама, рекао је Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС на конференцији на којој је учествовало више од 160 представника компанија, локалне самоуправе и институција.
-Тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године, указао је Жарко Петровић, руководилац Сектора за витални развој УНДП.
Према његовим речима, чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом – поновном употребом ресурса, пренаменом, рециклажом материјала. Он је истакао да ова организација годинама уназад подржава и финансира пројекте компанија у транзицији на циркуларну економију, као што су Југоимпекс и Саникула. Имајући у виду Зелени европски договор и нови климатски стратешки оквир Републике Србије, управо у циркуларној економији налази се прилика да економију учинимо зеленијом, отпорнијом и одрживијом.
Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији ЕУ у Србији Антоан Авињон, истакао је да је ова платформа веома важна за промовисање циркуларне економије у Србији. Зелена агенда за Западни Балкан представља добар оквир, а у припреми је и студија са УНДП-ом о зеленом финасирању, која ће помоћи у дефинисању алата за финансирање зеленог пословања компанија, навео је.
-У претходној години су донесена два стратешка документа која имају за циљ да поправе амбијент циркуларне економије, један је предлог за дефинисање конкретних јавних политика у овој области, а други је нова Стратегија индустријске политике Србије, подсетио је Томислав Кнежевић из ГИЗ.
Марко Пећанац, саветник за страна улагања у Кабинету председника Републике Србије позвао је компаније ,посебно чланице Зелене алијансе, да у сарадњи са ПКС, предложе потенцијална решења како би се што ефикасније решиле регулаторне препреке и како би Србија постала регионални лидер у овој области, поручио је Пећанац. Како је истакао, председник и Влада Републике Србије дају пуну подршку зеленој транзицији.
Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС истакао је да ће прелазак на циркуларну економију повећати отпорност српске економије на климатске промене, а БДП за 1 одсто.
-Да би зелена транзиција заживела најбитнији је трансфер знања и приступ финансијама за компаније, рекао је Митровић и додао да ће се активности CE-HUB-а фокусирати на сарадњу са зеленом алијансом и увођење „зелених менаџера“ који ће се бавити циркуларном економијом у компанијама.
-Поносни смо што смо један од оснивача Алијансе за зелену трансформацију, рекао је Ненад Мишчевић, генерални директор Нектар групе и истакао да је Нектар инвестирао преко 7 милиона евра у биогасно постројење у Бачкој Паланци и постројење на биомасу у Владичином Хану.
-Те инвестиције нам омогућавају да органски отпад из прераде воћа и друге органске материје користимо за производњу зелене енергије и органског ђубрива за наше плантаже воћа, рекао је Мишчевић и додао да се ова компанија обавезала да до 2030. године смањи емисију штетних гасова за 20 одсто.
Представници компанија Босис, Ball Packaging Europe и Strauss Adriaтic најавили су интензивније активности на модернизацији производних процеса, ради смањења угљеничног отиска производа и већег коришћења обновљивих извора енергије у производњи.
