Ових дана бележи се изразито висока активност штетних стеница. Међу доминантним врстама истиче се зелена повртна стеница (Nezaraviridula) и браон мрамораста стеница (Halyomorphahalys). Повољни временски услови изузетно погодују развоју ових инвазивних штеточина, те је њихово присуство регистровано у бројним ратарским и повртарским усевима, као и у воћарским засадима. Наведене штеточине су изразито полифагне, а штете наносе исисавањем биљних сокова из свих надземних делова биљака, при чему са економског аспекта највеће штете узрокују оштећујући плодове, који губе на квалитету и постају тржишно неупотребљиви.
У многим регионима у којима штетне стенице наносе велике економске губитке стратегија сузбијања се првенствено темељи на примени хемијских средстава. Пракса врло често показује да су хемијске мере сузбијања краткорочног ефекта и неретко недовољно ефикасне у контроли ових инвазивних штеточина. Имплементација биолошких мера заштите се показује као нужна метода управо због недостатка природних популација корисних инсеката, што је истовремено главно образложење експанзије, али и штетног утицаја егзотичних врста штетних инсеката. У циљу ефикасне биолошке контроле неопходно је пратити еколошку интеракцију између штетних стеница и њихових природних непријатеља, првенствено нативних популација, а у случају интродукције нових врста, неопходно је спроводити истраживања која би обезбедила селекцију ефикасне врсте за биолошку контролу.
У овом моменту неопходно је спроводити пољопривредну праксу која ће сачувати нативну популацију корисних инсеката (конзервација) и поспешити њихов утицај на штеточине. Овакав приступ заштити усева подразумева употребу селективних инсектицида који не делују на корисне инсекте.
У супротном, употреба неселективних инсектицида поред штетног организма уништава и корисне инсекте, па самим тим њихов допринос у очувању корисне ентомофауне изостаје.
Р.Д.Ј.
