Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ШТЕТОЧИНАМА НЕ СМЕТАЈУ ВРУЋИНЕ: Будно око умањује штете

ШТЕТОЧИНАМА НЕ СМЕТАЈУ ВРУЋИНЕ: Будно око умањује штете

211

Поред уобичајених болести и штеточина на које воћари будно мотре, у засадима се повремено уочавају и неки непожељни посетиоци који умеју да направе велику штету. Због тога, током овог месеца, када се многе воћне врсте беру, ваља чешће загледати листове, гране, младаре, не би ли се открили ти незвани посетиоци. Они најчешће током зиме остају на стаблима па такве воћке, док вегетација мирује, треба с посебном пажњом „обрадити“, како би се смањио број каснијих вегетацијских прскања.

Пише: Светлана Мујановић

Азијска воћна мушица (Drosophila suzukii) у наше крајеве је стигла из источне Азије, први пут је виђена пре безмало две деценије и сада се убраја у економски значајне штеточине. Дрозофила је полифагна штеточина, тј. напада велики број биљних врста, попут јагоде, малине, купине, боровнице, трешње, брескве, нектарине, шљиве, смокве, винове лозе али и друго воће.

Штету причињавају женке тако што, полагањем јаја, оштећују здраве плодове у фази зрења. У њих полажу јаја, из којих се убрзо развијају ларве које се хране „месом“ и зачас га униште. Чим положи јаје, кроз отвор који направи женка, продиру и паразити проузроковачи трулежи. Здруженим радом дрозофила и трулежи могу преко ноћи да униште све, током дана убране и у гајбу сложене плодове. Одрасле дрозофиле су мушице, дуге око 3 мм. Од осталих мушица могу их разликовати само добри познаваоци јер женке имају изражену тестерасту легалицу, а мужјаци тамне пеге на предњим крилима.. Јаја су бела, овална, крупнија од пола милиметра док су ларве бели црвићи, дуги до четири милиметра. Лутка је браон, не дужа од три милиметра. Дрозофила презимљава као одрасли инсект. Одликује се великим потенцијалом размножавања и кратким циклусом развоја, у току године може имати до 15 генерација. После презимљавања женке полажу једно до три јајета у зреле плодове, из којих се развијају ларве које цео живот проводе у плоду. Када уђу у последњи стадијум, напуштају га и прелазе у лутку, из које се убрзо развијају одрасле мушице. Топло време с високим температурама погодује развоју овог инсекта, тако да у таквим условима једна генерација може завршити развиће за 8 дана.

Прави велику штету јер се хемијски не може сузбијати. Пошто се појављује у време зрења, а ларве су скривене у плоду, хемијски препарати се не смеју користити, односно, код нас не постоји ниједан инсектицид који има дозволу за заштиту плодова од ове мушице. Од инсектицида у свету се користе они на бази a.m. spinosad и cijantraniliprol, али код нас немају дозволу. Нама преостају само превентивне мере и хигијена воћњака. Превентива подразумева постављање ловних клопки с мирисним атрактантом који се припрема од 1,5 дл јабуковог сирћета, 1,5 дл црног вина и пар капи детерџента. Клопке се постављају у воћњак или виноград на висини од 1,8 м и на растојању од два-три метра по ивицама парцеле, како би се смањио броја одраслих дрозофила.

Пошто полаже јаја у зреле плодове, ваљало би све оне, који се „промаше“ у редовној берби, и који презру у воћњаку, што пре покупити и спалити. Такође, мора се скратити размак између берби, да би се што пре убрали сви сазрели плодови. Дивљу купину, џанарику и друго самоникло воће које расте уз воћњаке с племенитим сортама треба што пре искрчити, јер су они најбољи домаћини овој штеточини.

Због стенице, крушке одбацују листове

Крушкина стеница (Stephanitis pyri) полифагна је штеточина која се може наћи на јабукама и крушкама, али и у засадима коштичавог воћа – у глогу, врби, ружи и многим другим биљкама. Касно се открије, јер се вешто скрива на наличју листова. На воћкама прави директну и индиректну штету. Директну причињавају и одрасли и ларве, јер током исхране сишу сокове из листова које обезбојавају. Прво уз главни нерв, где се најчешће населе, а ако је напад јак, боју промени и читава лиска која опада пре времена. Индиректна штета настаје излучивањем слаткастог секрета који је погодна подлога за развој непаразитне гљиве чађавице, која попут црног плашта прекрива плодове, листове, младаре… Нападнуте биљке заостају у порасту, дају слабији и неквалитетан род не само у години напада, већ и у наредној вегетацији. Овој штеточини одговарају крајеви с топлом и сувом климом, у какве полако прелази и наш регион.

Ваљало би да се листови крушака чешће прегледају, а посебно када се примети промена боје. Штеточина се добро види и слободним оком. Одрасли инсекти имају широко и пљоснато тело, дуги су 3 до 3,25 мм. Крила су сивобеле боје, мрежаста и прозирна са две попречне тамне линије. Ларве су тамносмеђе боје, бескрилне, сличне имагу. Јаја су овална, црна и сјајна, лако уочљива. Презимљава одрасла стеница под кором дрвета у шупљинама и испод лишћа у воћњацима. Током године има две до три генерације. Презимели инсекти јављају се у пролеће, чим крушке почну да листају.

Заштита од ове штеточине није тешка, под условом да се на време започне примена инсектицида. Ефикасни су контактни инсектициди (органофосфорни и пиретроиди). То је вегетацијска заштита, али се у воћњацима у којима је откривена ова штеточина не сме изоставити зимско спремање воћака – стругање коре дебла жичаном четком да се избаце стенице које су ту пронашле удобан зимовник, и прскање препаратима с минералним уљима.

Подсећамо на то да с посебном пажњом треба опрскати, боље речено окупати, дебла. Такође треба сакупити и спалити опало лишће, стару кору, а јесење орање између редова у воћњаку је важна превентивна мера у сузбијању крушкине стенице.

Стрижибуба суши ластаре леске

Последњих година подизање засада леске постаје све популарније, па новопечене воћаре врло често током летних месеци забрине појава сушења врхова ластара која у младим засадима може бити врло упечатљива. Детаљним прегледом најчешће се откривају ходници и ларве лескине стрижибубе. Осим леске, ова штеточина напада и орах. Лескина стрижибуба (Oberea linearis) штеточина је црне боје, уског тела дужине 11 до 16 мм и дугих црних антена са жутим ногама.

Штеточина се јавља крајем маја, када женке појединачно полажу јаја под кору младих ластара, а у крошњи се налазе све до августа. Женка за полагање јаја најчешће бира снажне усправне младаре пречника три-четири мм. Из јаја се развије жућкаста ларва која током развоја порасте до 25 мм. Она прво буши кружни тунел око младара, а затим се убуши у њега и наставља да прави тунел од врха на доле, који може да буде дуг и до 60 цм. Њен развој траје две године и све време проведе у гранчици, где презими две зиме.

После друге зиме имаго излеће крајем маја. Дакле, има једну генерацију на две године. Последица бушења ходника је увенуће листова и потпуно сушење врха младара изнад места убушивања. Понекад се младари и преломе на на месту убушивања. Најважнија мера заштите је механичко одстрањивање и уништавање (спаљивање) нападнутих младара заједно с ларвом стрижибубе. С обзиром на то да ларва буши ходник на доле, важно је одрезати ластаре довољно далеко испод осушеног дела гранчице.

Дудовац прети голобрстом

Дудовац (Hyphantria cunea) још је једна у низу полифагних штеточина који се у овом месецу може појавити у воћњаку. Најрадије се храни листовима дуда, због чега је код нас и добио име дудовац, али не заобилази ни јабуку, крушку, орах, трешњу, шљиву, као ни поједине зељасте биљке, попут детелине, луцерке, пасуља и плавог патлиџана. Дошао нам је из Северне Америке, а штету праве гусенице које могу изазвати потпуни голобрст. Одрасли дудовац је лептир беле боје, у пролеће има и примерака који на предњим крилима имају црне тачкице, дуг један и по центиметар. Младе гусенице су беличастожуте боје, а касније потамне, порасту до три и по центиметра и прекривене су дугим длакама. Дудовац презимљава као лутка у пукотинама коре, шупљинама стабла и другим скривеним местима.

Код нас се обично у априлу појављују лептири прве генерације који на наличју листова полажу зеленкастожућкаста јаја. Младе гусенице живе заједно у гусеничним гнездима која граде лучењем паучинастих нити, запредајући листове. Како расту, тако проширују гнездо, те се оно може лако уочити. За месец и по дана оне се потпуно развију, претварају у лутке које дају лептире друге генерације.

У нашим крајевима највише штете наноси друга генерација у времену од августа до септембра. Ако се зна да, у случају јачег напада, гусенице за кратко време направе голобрст у воћњаку, заштиту треба почети на време. Чим се уоче појединачна гусенична гнезда, одмах их треба скидати, одсецати гранчице и спаљивати, никако не остављати у крај засада. У случају да се региструје већи број гусеничних гнезда (праг штетности је од два до пет по стаблу) препоручују се заштита инсектицидима на бази хлорпирифоса, алфа-циперметрина. Прска се чим се уоче прва јајна легла, јер препарати могу деловати једино када су јаја тек положена или до почетка пиљења првих гусеница. Закаснела примена инсектицида не даје ефекте и нема сврху.

Крвава ваш с паперјастим плаштом

Крвава ваш (Еriosoma lanigerуm) је почетком двадесетог века пренета из постојбине, Северне Aмерике, у Eвропу, па и на наше подручје. У нашем поднебљу ваш цео животни развој (исхрану и размножавање) проводи на једној врсти (нема прелазних домаћина) и готово је монофагна, јер се пре свега сусреће на јабуци, ређе на дуњи, а готово никада на крушки. Има пуно генерација, почиње с пролећно – летњим које чине бескрилне женке смеђе боје, дуге око два милиметра, прекривене белим, густим кончастим, воштаним влакнима, чија је улога да их заштите од предатора и инсектицида. Уклањањем вунасте превлаке уочава се „гола“ ваш, која, када се притисне, испушта течност црвене боје, налик на крв, отуда јој и име.

У току летњих месеци (јул – август) повећава се број крилатих женки, такође прекривених воштаним, паперјастим нитима, које прелећу на суседна стабла. Крвавa ваш има велику моћ репродукције, у току вегетације има 10 до 12 генерација, а једна женка може да излеже 100 до 150 ларви, чије се развиће заврши за двадесетак дана. Температуре изнад 30 степени заустављају размножавање. У смирај вегетације, у јесен, колоније ваши су најбројније, и то је време када се већи део популације спушта на приземни део стабла и корен јабуке, где ће презимити. У рано пролеће, кретањем вегетације и биљних сокова, а то је у нашим крајевима крај марта – почетак априла, ларве настављају развој.

Посебно је опасна у матичњацима подлога, растилима и засадима јабуке. Штете се виде на свим деловима биљке, пре свега на надземном делу воћке – деблу, младим гранама, леторастима, кори, листовима, плодовима, али и на кореновом врату и корену до дубине од 25 мм. Ваш се храни сисањем сокова, при чему у биљно ткиво уноси ферменте који изазивају убрзано дељење ћелија, хипертрофију ткива и стварање „водених тумора“ који пуцају. На њих се насељавају паразити који стварају рак-ране. Оне отежавају проток биљних сокова, због чега воћка слаби и постепено се суши.

Плодови су често прекривени излучевинама штеточине и веома погодни за развој гљиве чађавице, због које се отежано беру, прекривени су пепељастом превлаком, лепљиви и не могу бити намењени тржишту. Развој крваве ваши је интезивнији у млађим, високоинтезивним засадима, са гушћом садњом, оштријом резидбом, интензивнијим ђубрењем (нарочито азотним ђубривима), наводњавањем и под осетљивијим сортама на вегетативним подлогама слабије бујности. У сузбијању ваши могу се применити биолошке, механичке и хемијске мере. Најзначајнији природни непријатељ крваве ваши је паразитна осица (Aphelinus mali) која је ендопаразит – развија се у телу ваши, храни се на њен рачун и на тај начин је усмрти.

Редовном зимском резидбом уклањају се јаче заражене гране, а пресеци се обавезно премазују калемарским воском. У току лета могу се механички уклањати колоније ваши, које су тада прекривене белом, вунастом превлаком и лако уочљиве. У току зимског мировања потребно је гране и дебло „окупати“ минералним уљем, а у вегетацији инсектициде користити када инсекти пређу с корена на надземни део и почну образовати нове колоније. Млаз се усмери на дебло и рамене гране. Препарати који су регистровани за сузбијање крваве ваши су: Movento 100 SC (a.m. spirotetramat) и Teppeki (a.m. flonikamid).