ПРЕСТУПНА ГОДИНА ОМЕТА ВОЋАРЕ
Чиста глупост сујеверних људи! Свака је преступна када не посадиш! Теби се изгледа не ради, па тражиш изговор! Сади и не филозофирај!…
Ово су само неки од „савета“ које сам добио на једној фејсбук групи када сам, прећутавши да сам новинар, поставио питање да ли ваља воће садити у преступној години, каква је и ова 2024. Ова фејсбук група окупља воћаре и заљубљенике у воћарску производњу и, судећи по реакцијама на постављено питање, већина њих је уверена да су то само бапске приче. Са њима се слаже и струка.
– Не постоји ни једно научно нити религиозно објашњење због чега не би требало садити воће када је преступна година. Уместо сујеверја, воћари би требали пажњу више да посвете одабиру и припреми земљишта за садњу и набавци квалитетног садног материјала – каже за „Добро јутро“ др Александар Лепосавић, научни сарадник у Институту за воћарство у Чачку.
Јесенас повећан промет у расадницима
Они пак који верују, кажу, да ће радије „преспавати“ ову и сачекати наредну годину. И њихов број није мали. Када треба орезати, нађубрити или испрскати воћку, радо ће послушати струку, али када је у питању исплативост садње воћа у преступној, ту немају дилему. Како би вас уверили у своје, радо ће вам показати закржљало стабло шљиве или крушке које не даје рода јер се, тврде, није поштовао народни календар садње.
– Воће посађено у преступној години у најбољем случају рађаће тек сваке четврте и ту нема дилеме.То није сујеверје, већ вековно искуство. Исто као и што вековно искуство каже да не ваља сећи купус током младих дана, јер ће да сатруне у бурету ма колико да га осолите, или да не треба организовати свињокољ током младине, јер ће да се уцрва месо које се остави за сушење – кажу у планинским селима југозападне Србије.
Због народног веровања јесенас била повећана потражња за садницама, Фото Раде Прелић
Због таквог мишљања које се уврежило у нашем народу, расадници су јесенас имали доста посла. Кажу ништа необично, јер је потражња за садницама повећана уочи сваке преступне године. Слично искуство имају и у Хуманитарној организацији “Стара Рашка” из Београда која је, у сарадњи са Општином Прибој, у последње две деценије воћарима у лимској долини поделиле преко 100 хиљада садница коштичавог и јабучастог воћа и око 50 хиљада садница леске.
Баксузна и за младенце
– Јесенас смо по регресираним ценама поделили 1.600 садница дрвенастог воћа. Због ограничених средстава није се могло више, мада је интересовање било неколико пута веће. Један од разлога је што се овде и даље верује да не ваља садити воће у преступној години. Због тога су сви пожурили да прошире засаде пре 2024, како хобисти, тако и они који се све озбиљније баве производњом шљиве овде у крају где доминира малина. Све је више оних који су у воћарству нашли рачуницу и подижу се нови засади – каже Љубиша Бјелић, председник огранка „Старе Рашке“ у Прибоју.
По народном веровању, током преступне године веће и озбиљније послове не би требало започињети ни у другим сферама живота, не само у воћарству. Етнолози тврде да у томе народи Балкана нису усамљени, већ да слично размишљају и у другим деловима света. Верује се тако, да током преступне не би требало улазити ни у брачне воде, јер ће се брак завршити неславно. Ако се пак млади одлуче за венчање, пожељно би било да жена запроси мушкарца. Али то није све, јер да би потпуно били сигурни да их неће терати малер, ваљало би да млада током венчања у цркви, пре него што јој свештеник стави круну на главу, изговори у себи бајалицу: „Овај брак је крунисан круном љубави, која га чува од сваког зла“.
И још много је других веровања везано за „баксузну“ преступну годину која траје дан дуже од обичне, јер фебруар у њој уместо 28 има 29 дана. Тако је још од давнина.
Сумња и у калеме
Они који верују да током преступне године не би требало садити, кажу да током ње не ваља ни калемити воће. Због тога не ретко избегавају да купују саднице у расадницима у години након ње, већ пресађују самониклице са свог или комшијиног имања. – Тачно је да сујеверје везано за преступну годину постоји и код одабира садница. Често се дешава да расадничари морају појашњавати купцима садног материјала када су и у које време обављали калемљење. Они искуснији међу њима, чак свесно искривљују истину коју презентују сујеверним произвођачима који мисле да ће им и воће калемљено у преступној рађати тек сваке четврте сезоне – каже др Александар Лепосавић.
Две изгубљене године
Проста рачуница каже да ће воћари који верују да је преступна година баксузна за производњу, у неповрат бацити читаве две календарске године. Ако послушају струку која каже да је боља јесења садња од пролећне, латиће се крампа и лопате тек крајем 2025.
– Јесења садња има предност, јер се тада посађене воћке у току зимског одмора обезбеде довољним количинама влаге. Други разлог је тај што пресеци жила калусирају и на њима се у том периоду образују жиле сисавице које у рано пролеће, чим се земља загреје, интезивно обављају своју функцију, воћке имају ранији почетак вегетације и брже се развијају – каже др Александар Лепосавић. – Јесења садња се углавном примењује у сувљим и топлијим крајевима, и на лакшим земљиштима. Међутим, у неповољним климатским условима и на тежим земљиштима, воће се сади и у рано пролеће.
Пише: Жељко Дулановић
