Piše: Dobrila Radivojac
U staklenicima i velikom dvorištu nalazi najveća kolekcija sukulenti, ne samo kod nas, već i šire, na Zapadnom Balkanu. Tu su jedna uz drugu brojne saksije egzotičnih biljaka iz celog sveta, više od 2.000 vrsta, formi, hibrida, kultivara koji se šepure i plene cvetovima raznih boja i oblika.
Kapije porodične kuće Avramov u gornjem delu Zemuna otvorene su za ljubitelje najneobičnijih biljaka mesnatih listova i stabljika. Avramovi, naime, uzgajaju sukulente ili sočnice, biljke debelih, sočnih listova, spremne da izdrže i najveću sušu.
Sukulenti mogu da imaju mesnate listove, mesnato stablo ili koren. Među sukulentima s mesnatim listovima u Srbiji je najpopularnija čuvarkuća (Sempervivum), ali u poslednje vreme, najviše zahvaljujući kozmetičkoj industriji, sve se više ceni aloja (Aloe), ali i agava (Agave), od koje se pravi šećer, pogodan za dijabetesnu ishranu. Sukulentne vrste javljaju se u mnogim biljnim porodicama. Čak i neke orhideje botaničari svrstavaju među sukulente, a od ukrasnih biljaka poznati sukulenti su juka (Yucca) i sanseverija (Sansevieria trifasciata).
Kako kažu Avramovi, od aprila do kraja oktobra traju “otvoreni dani” za kupce, ali i botaničare i entuzijaste „zelenih prstiju“, a njihov vlasnik Stevan zaista ima čime da se pohvali. U njegovim staklenicima i velikom dvorištu nalazi se najveća kolekcija ovih lepotana, ne samo kod nas, već i šire, na Zapadnom Balkanu. Tu su, jedna uz drugu, saksije biljaka iz celog sveta, više od 2.000 vrsta, formi, hibrida, kultivara sukulenata, koje plene pogled ljubitelja flore cvetovima raznih boja i oblika.
– Ljubav na prvi pogled, pre tridesetak godina. Od vrsnog cvećara Gabora, uoči 8. marta u Beogradu, kupio sam bucmastu lepoticu prekrasnih svetlozelenih listova s ljubičatim vrhovima (Paghyphytum compactum). Svidela mi se i nisam je poklonio – priseća se Stevan Avramov, ističući da je biljčicu zadržao, a potom je počeo da nabavlja i neguje druge vrste sukulenata. – Malo-pomalo, i s ocem sam podigao prvi staklenik. Tada je bilo lakše, ali i mnogo više obaveza, jer sam želeo nove, manje poznate biljke, krasule, eševerije, havortije… Ljubitelji ovih biljaka nisu obični cvećari. Zaljubljenici u sukulente su posebna fela, a kad se sastane nekoliko “kaktusara”, kako nas nazivaju, pričama nikad kraja.
Gošće iz suvih stepa Afrike i Meksika
Većina sukulenata poreklo vodi iz suvih polupustinjskih i stepskih predela južne i jugozapadne Afrike i Meksika. Rastu u toplim krajevima, na sunčanim mestima. Zato, iako u prirodi rastu u grupama, u kućnim uslovima najbolje je odvojiti ih od ostalih vrsta i smestiti na najsvetlije mesto u prostoriji.
Sukulenti ne podnose tešku zemlju, gustu i lepljivu. Najbolje je saditi ih u propusnu smešu komposta s peskom, kojoj se doda malo gline, ali, kako kaže naš sagovornik, svaki odgajivač dodaje komponente po sopstvenom izboru. Važno je znati i da se hemikalije ne koriste u nezi i uzgoju, jer su u pitanju prilično otporne biljke, pa im dodatna nega nije potrebna. Zimi je najbolje ove biljke držati u prostoriji gde je temperatura između 10 i 12 Celzijusovih stepeni. Ne mogu se gajiti na otvorenom jer smrznu ako temperatura padne ispod nule. Zato, ako ste ih posadili u baštu, izvadite ih i smestite u saksije, pa u zatvoreno, pre prvih mrazeva.
Iako se sukulenti lako razmnožavaju i gaje, početnicima se preporučuju zelene biljke. Što su zeleniji listovi, veće su šanse da će biljka preživeti početničke greške.
Zalivanje retko i odmereno
Svi sukulenti zalivaju se retko, odnosno tek kad se zemlja osuši. Pritom treba paziti na to da se ne poprskaju listovi, jer ih voda ošteti. Vodu skupljaju u listovima i imaju rezerve, zbog čega su i dobile ime. Naime, sucus na latinskom jeziku znači „sok“, a naš naziv sočnice potiče upravo iz ove njihove osobine. Upravo je to razlog zbog kojeg mogu da prežive u ekstremno suvim i toplim krajevima.
Tokom leta, ako se iznesu na balkon, terasu ili vrt i postanu deo kamenjara, zalivaju se češće sve do druge polovine avgusta. Tada se zalivanje smanjuje, sve dok se ne pređe na zimski režim.
Ubog toga što vodu i hranljive materije skladište u listovima, ne treba ih preterano prihranjivati jer se može desiti da prestanu da rastu.
Reznica brzo ožili
Sukulenti se razmnožavaju lako, i to izbojcima, listovima, stabljikama. Posle odvajanja od matične biljke, pre sadnje u vlažan supstrat, mladu reznicu, odnosno listove, treba ostaviti dva ili tri dana kako bi se “rana” prosušila. Međutim, da bi se ubrzao postupak, povređeno mesto može se dezinfikovati drvenim ugljem. Reznica se u vlažnom supstratu brzo ožili i za mesec dana formira mlad žiličast korenov sistem.
Najbolje je ove biljke saditi u keramičke saksije. One duže zadržavaju vlagu, pa biljke treba ređe zalivati.
Zimi rastu eonijumi, poreklom s Kanarskih ostrva i iz severne Afrike, a cvetaju kalanhoje i plava ptica. Leti cvetaju krasule kojih ima više od 200 vrsta.
Zelene, ljubičaste, plave…
Zemunske sukulente lako možete prepoznati ako ih viđate na pijacama, izložbama, sajmovima cveća, na kojima učestvuju Avramovi. Ova porodica u kolekciji ima zelene, sive, plave, ljubičaste biljke s raznobojnim cvetovima. Neki cvetovi traju dugo, a neki samo nekoliko sati. Rado ih poklanjaju, razmenjuju, a na sastancima kaktusara determinišu biljke, govore o svom iskustvu i pomažu mladima.
Drvo novca – svadbeni dar
Ovaj sukulent (Crassula ovatea) poznat je kao japansko drvo i drvo novca, a u nekim zemljama i kao svadbeni dar ili poklon koji simboliše toplinu doma. Optimalna temeratura za njegov uzgoj i rast je 10 stepeni. Kada prođe opasnost od mrazeva, može se izneti na osunčanu terasu.
Eševerija spiralne rozete
Ovaj rod je veoma zanimljiv. Poznato je stotinak vrsta, među kojima su i one pogodne za bašte. Među poznatijima je agava Echeveria agavoides sivomodre boje listova, s velikom rozetom i zašiljenim listovima, kao i Echeveria elegans zelenkastih listova, ali i velikih, crveno-žutih obrubljenih cvetova, koji na biljci rastu od marta do maja. Beli, jastučasti sukulent je Echeveria pulvinata.
Gasterija – advokatski jezik
Poreklom je iz južne Afrike. Sporo raste, ali se širi po nekoliko metara u prečniku. Cvetovi su joj cevasti i obično trobojni: zeleni, beli, bledoružičasti i crveni. Listovi su blago savijeni ili talasasti. Obično rastu u paru. Poznata je i kao advokatski jezik.
Havortija podseća na agavu
Havortija je po obliku i izgledu veoma dekorativna. Podseća na agavu i gaji se kao sobna biljka, a prikladna je i za minijaturne vrtove. Rod havortija obuhvata 60 vrsta. Većina potiče iz iz južne Afrike. Pripada porodici Asphodeloideae kao i aloja. Rod je dobio ime u čast engleskog botaničara Adrijana Hardija Havorta.
Sedumi, čuvarkuće, kalanhoje
Krasulama pripadaju sedumi, odnosno bobovnjaci, ali i čuvarkuće i kalanhoje. Koriste se u kamenim baštama, malim vrtovima, ali i kao sobno cveće. Kultivisane forme nešto su osetljivije na vlagu i sporo se razmnožavaju.
