ŠLJIVE SU NAJUKUSNIJE KADA SE PRIRODNO OSUŠE
Suvo voće je oduvek bilo zimska poslastica i u seoskim, a i gradskim porodicama, a u planinskim krajevima nije bilo kuće u čijem dvorištu se nisu sušile šljive, jabuke, kruške… Sada je pravo vreme za šljive kao i za podsećanje.
Sušenje voća na suncu je najstariji oblik njegove konzervacije. Sve što je potrebno je direktna sunčeva svetlost i niska vlažnost vazduha tokom nekoliko dana (ovo se mora uraditi u veoma toplim danima), prikladne rešetke, ramovi s razapetim platnom na kojima će se sušiti zreli, slatki plodovi. Često je potrebna i zaštita od nasrtljivih muva i osa. To je jednostavan proces, plodovi se rasporede na čiste daske ili lim za pečenje, ramove, rešetku… čista improvizacija u kućnim uslovima.
Šljive namenjene sušenju moraju biti zrele, zdrave, s harmoničnim odnosom šećera i kiselina, što obezbeđuje odgovarajuća senzorska svojstva u osušenom proizvodu. One treba da budu i ujednačene po veličini kako bi se istovremeno osušile. Biraju se zrele i neoštećene šljive, po mogućstvu krupnije, jer veličina plodova je merilo kvaliteta kod sušenih šljiva. Fiziološka oštećenja, kao i oštećenja nastala usled bolesti ili insekata, umanjuju vrednost ove hranljive i zdrave poslastice.
Da bi se dobio jedan kilogram suve šljive potrebno je 3,5 do 4 kg svežih plodova. Kada se suše šljive prerezane na pola, pravilo je da se na rešetke stavljaju tako da je sečeni deo okrenut ka gore, prema suncu. Na početku drugog dana, ili kada presečena strana više ne izgleda vlažna, polovine treba prevrnuti i sušiti neprerezanu stranu. Da se potpuno osuše prepolovljene šljive obično je potrebno 3 do 4 dana, dok za sušenje celih plodova ovaj postupak traje duže, čak 5 do 6 dana, što zavisi od veličine plodova. Šljive sušene na ovaj način su kvalitetnije od onih dobijenih u sušnicama, mekše su i sočnije. Osušeni plodovi mogu se čuvati više meseci. Tako se lakše mogu prenositi na veće udaljenosti, kako po toplom vremenu, jer se ne kvare, tako i tokom zime, jer se ne zamrzavaju na niskoj temperaturi.
Piše: Slađana Cvetković,savetodavac u PSS službi u Kruševcu
