Мирис тамјана доводимо у везу са верским обредима, али он има бројне друге примене. Користи се у производњи парфема, ароматерапији, али и у традиционалној медицини.
Тамјан потиче са Рога Африке, из Сомалије, а данас су Јемен и Саудијска Арабија посебно познате по његовој производњи.
Од античких времена тамјан је изузетно цењен. И Хипократ га је препоручивао као лек за бројне поремећаје, и саветовао људе да тамјан – жваћу, рекао је, гостујући у Јутарњем програму Радио телевизије Србије, травар и писац Момчило Антонијевић.
Као дрво и као биљна врста, тамјан је угрожен, а пре неколико хиљада година је стигао и у Европу.
Прва жена-фараон Египта – Хатшепсут, позната је и по томе што је за време своје владавине, организовала експедицију до територија које данас припадају Сомалији, одакле је у Египат, између осталог, донет и тамјан.
И данас, после 4.000 година, испред храма Хатшепсут, налазе се, каже Антонијевић, остаци дрвета тамјана.
Најпре се тамјан користио као парфем, и козметички производ, а после и за лечење упалних процеса.
„Израелски научници су 2008. године, са колегама из Америке открили једињење из реда ацетата, који има анксиолитичко дејство, и антидепресивно – код мишева“, рекао је Антонијевић и додао да остаје да се утврди да ли тако може деловати и на људе.
Од тамјана се праве и тинктуре и бројни препарати. Користе се против проблема са иритабилним колоном (нервозна црева), и у борби против Кронове болести.
„Што је мекши и непровиднији – тамјан је бољи“, каже Антонијевић и додаје да постоје различите врсте од којих је најскупљи бели тамјан.
У Кини се тамјан користио за проблеме са циркулацијом и ублажавање болова у зглобовима и мишићима. Кинези иначе често користе биљне смоле, што на нашим просторима није честа пракса.
„У тим смолама откривена је велика количина колагена и других аминокиселина, па је та смола Доријан Греј смола јер утиче на квалитет коже, јер колаген се губи са годинама. Препоручује се људима који имају проблеме са зглобовима, хрскавицом, људима са проблемом зарастања рана. Смола се прво потопи у воду и кува у води са воћем. Добија се нешто што лили на компот. Кинези га зову супа и сладак је јер се додаје шећер. То је природни, укусан одличан извор колагена и укусом подсећа на гумене бомбоне“, испричао је Антонијевић.
Када је реч о коришћењу тамјана на нашим просторима, наш народ га је стављао на зуб који боли, и користио га за растварање камена у бубрегу.
„Тамјан има ту способност да раствара камен у бубрегу тако да је квалитетан природан лек за лечење те врсте обољења“, рекао је Антонијевић и описао како се прави тинктура од тамјана:
Двадесет грама природног тамјана, без додатих мириса, стави се у суву теглу, прелије се са 100 милилитара осамдесетопроцентног алкохола, добро се затвори и промућка. Уз повремено мућкање, пустити да одстоји 14 дана. После се процеди, остави се да се наталожи и одлије се бистра течност златне боје.
Тинктура се користи, како Антонијевић саветује, тако што се пије. Десет капи се раствори у мало воде и пије неколико пута дневно.
Додаје да на нашем подручју има доста могућности за коришћење смола са четинара. Она се може пажљиво сакупљати са дрвећа и чувати у чистој, сувој тегли. Од ње се може направити ефикасан мелем за ране и посекотине. Антонијевић даје рецепт и за један такав препарат:
У око 30 грама смоле четинара дода се 250 милилитара уља, две супене кашике унутрашње коре зове, комад восла величине мањег ораха, и благо се загрева на пари уз мешање. Пошто се све растопи, маса се процеди и чува у чистој и добро затвореној посуди. Мелем има врло дуг рок трајања и може се дуго чувати. Маже се једном дневно на дезинфиковане посекотине. Добар је и за болове у зглобовима и реуматске болове.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
