Током марта и априла, пред почетак нове вегетације, у чокотима почињу физиолошки и биохемијски процеси. Најпре се активира корен, који узима воду и минералне материје и шаље их у остатак биљке. На средњој дневној температури око 10 степени Целзијуса и више, окца почињу да бубре и да се отварају.
Текст и фото: Биљана Ненковић
За виноградаре има много посла и треба им доста знања, како би ова фаза прошла што безболније, а виноград добро напредовао током целе сезоне. Агроном из Тополе Данко Петровић наводи да, пре него што крену окца, мора да се обави одгртање чокота. Ова мера важи у подручјима где је загртање било неопходно због изузетно ниских зимских температура.
– Одгртање почиње када се земља оцеди, слегне и просуши од зимске влаге. Уколико се закасни с одгртањем, то може наштетити лози, јер се због повећане температуре у земљи окца могу активирати и раније него што би требало. У то време требало би очистити виноград од лозе, раније одбачене резидбом, затим треба поправити наслоне и шпалире и кренути и пролећну дубоку обраду земљишта. Потребно да се земља растресе и спречи губљење влаге. Овом мером земљиште се проветрава, постаје растреситије, а самим тим и способније да прикупи влагу од пролећних падавина. На овај начин се уништавају и корови. Ако је падавина мање, не треба превртати земљишни слој који се обрађује, како се не би губило много влаге. У таквим подручјима најбоље је пролећну обраду обавити култиваторима с копљастим мотичицама, на дубину од око 15 центиметара – наводи саветодавац за виноградарство.
Уколико су површине под лозом мање, ђубрење се може обавити ручно, од чокота до чокота. Око чокота треба направити кружни ров и у њега стављати стајско и минерално ђубриво, или калијумово. Ђубриво треба заорати механизацијом за дубоку пролећну обраду, а потом обавити зимско прскање.
Стручњаци ову фазу у винограду називају још и сузење, или плач винове лозе. Кад лоза почне да сузи, то је сигуран знак да се виноград буди.
– Главни показатељ да је ова фаза почела јесте температура земљишта и ваздуха. Наиме, када температура земљишта на дубини од 25 до 30 центиметара буде око 10 степени, тада се активира корен. Он је задужен да повуче воду и минерале у остале органе биљке. Други сигуран показатељ је видљиво кретање воде у облику капи или сузе на резу винове лозе, и то је сигуран знак да је почела нова вегетација. Зато се и зове сузење или плач винове лозе – објашњава Петровић.
Након сузења, ако су све припреме обављене како треба, следе раст и развој чокота. Ова фенофаза наступа када средња дневна температура неколико дана износи од 7 до 12 степени и траје наредних 40 до 60 дана.
– Следи отварање пупољака, раст младара и листова, а затим појава цветова и цвасти. У почетку ове фазе за раст и развој лозе троше се залихе хранљивих материја из стабла. Тако је све до појаве првих листића. Тада почиње да се ствара нова органска материја у биљци. Љускасти листићи пупољака пуцају, појављује се заштитна вуница и вршак младара излази на површину. Ову фазу раста у народу зову и „мишје уши“. Ако су повољне темепратуре и ако расту на дневном нивоу, младари ће правилно да се развијају и до 15 центиметара дужине. На њима се уочавају листови, коленца и потом цвасти. Треба обратити пажњу на такозване зимске пупољке, који се у то време појављују у пазуху заперака. Они су битни за следећу вегетацију – истиче агроном Петровић.
У фази „мишјих ушију“ треба везати лукове, обавити заштиту прскањем и почети пинцирање родних ластара пре цветања.
Заштита од црне пегавости
Ескориоза или црна пегавост винове лозе тешко се сузбија и потребна је велика упорност да би се спречило ширење болести. Може се јавити на појединачним чокотима или захватити цео засад. За сузбијање ескориозе најпре је потребно орезивање. Уклањају се сви заражени ластари и делови чокота, затим се скида кора са старијих чокота, а све делове треба спалити.
Непосредно пре почетка вегетације, у марту виноград ваља третирати бордовском чорбом или бакарним кречом. Када ластари достигну дужину од 10 до 15 центиметара, заштита се обавља манкогалом, каптаном или другим сличним препаратима.
Пет прскања против пламењаче
Винову лозу треба и од пламењаче бранити у пролеће. Она се јавља на цветовима и тек заметнутим бобицама. Веома је штетна и може да уништи готово цео засад. Осим правилног избора средстава, најважнија је правовремена заштита. Најосетљивији период за чокот је од почетка цветања па надаље, што значи да се и заштитне мере морају предузети у том раздобљу. Да би заштита била ефикасна, потребно је четири до пет прскања. Први се обавља непосредно пред цветања, а други одмах након цветања. Треће и четврто прскање обављају се у размаку од 10 до 14 дана у односу на претходно. Пето прскање обавља се кад бобице заврше раст.
Пепелница и – каренца
Пепелница се јавља и пре пламењаче. Тешко је приметна и обично се уочава голим оком у периоду интензивног раста бобица, а тада је већ касно. Зато је потребно лозу превентивно третирати против пепелнице. Прво прскање против пепелнице треба обавити када ластари достигну дужину око 10 до 15 центиметара, а друго пред цветање, односно, у исто време када и прво прскање против пламењаче. Треће прскање обавља се после цветања, у исто време када и друго прскање против пламењаче. Четврто у исто време када и треће против пламењаче. Пето је на реду пред почетак зрења грожђа, уз обавезно поштовање каренце.
