Према подацима Светске здравствене организације, све је више особа са алергијским реакцијама на полен.
Последњих година њихов број се убрзано повећава због узајамног деловања полена, који се ослобађа током цветања биљака, са аерозагађивачима. Прогноза је да ће у блиској будућности поленска грозница постати најчешћа хронична незаразна болест у свету.
У Србији постоји више десетина биљака које узрокују алергије.
Већина припада групи јако до врло јако алергених. Уопштено, најјачи алергени код нас су амброзија и бреза, а алергија на траве траје најдуже, јер опрашивање почиње у априлу а завршава се с првим мразевима.
Полен амброзије, у којем су пронађена чак 52 алергена једињења, међу којима је шест веома јаких проузроковача осетљивости, изазива алергије код сваке десете особе у свету.
Најбоља заштита од ове напасти је искорењивање биљака. То подразумева чупање из корена и кошење пре цветања. На великим површинама користе се хемијски препарати. Ваља знати да се покошене биљке брзо регенеришу, те мора да се коси сваке три недеље, пре него што се оне које израсту нађу у фази цветања.
Крајем лета, када је највећа концентрација алергена не треба излазити у шетњу у касним преподневним часовима, просторије проветравати увече.
Прозоре у кући и аутомобилу треба затворити, користити клима-уређаје и редовно чистити филтере.
Када се зна да полен у кућу долази са одећом, зрнца се задржавају и на коси, непокривеним деловима тела, у длаци кућних љубимаца, ваљало би да се све пре уласка у затворени простор детаљно очисти.
Опрано рубље треба сушити у затвореном простору.
Ако идете у природу, заштитите се препаратима на биљној бази који се могу набавити у свакој апотеци. По повратку ноздрве и очи треба испрати физиолошким раствором.
Р. Д. Ј.
