Под називом „ИПАРД програм – буди информисан“ у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на Пољопривредном сајму одржан је ИПАРД дан.
Вршилац дужности директора Управе за аграрна плаћања Марко Кесић рекао је на овом скупу, који је изазвао велико интересовање и пољопривредника и консултанских кућа, да је од 2018. године и првог позива за коришћење средстава из програм ИПАРД примљено око 3.200 апликација, од којих је прихваћено 956 захтева за 106 милиона евра.
– У овој години планирамо усвајање пристиглих позива. Што се тиче конкурса из ИПАРД 2 програма, они су завршени, а аплицирана средства су негде и потрошена. Крајем априла завршили смо Позив 7 за Меру 1, за тракторе. Пристигао је невероватан број, око 660 захтева и у наредних десетак дана ћемо урадити прелиминарну ранг-листу. Ради се пуном паром и план је да се од ЕУ добије 60 милиона евра и да 30 милиона исплатимо. Идеја је да пласирамо свих европских 175 милиона евра и 58,3 милиона из наших извора, рекао је Кесић.
Највеће је интересовање за пољопривреду механизацију
Бранислав Црвени, пољопривредни произвођач из Турије изнео је овом приликом своја искуства у коришћењу средстава из ИПАРД програма.
-Врло сам задовљан када се говори о повратним информацијама које сам добијао од запослених у Министарству заштите животне средине и Фитосаниране инспекције током својих инвенстиција. Конкретно, имао сам три инвестиције у два позива која су завршена, а један позив је у току. Имам још неких идеја али, то ћемо још видети кад дође на ред, рекао је овај млади пољопривредни произвођач који се бави сувим ратарењем и производи меркантилну пшеницу, соју и кукуруз.
Бранислав је аплицирао за Меру 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава и од тих средстава купио је расипач минералног ђубрива и навигацију, у Позиву 5, а њему другом, аплицирао је за ношену тракторску прскалицу, а у Позиву 6, који је још у току, за тракторске приколице.
-У почетку је било мало компликовано код сакупљања три понуде, сада су се и саветодавне куће и продавци пољопривредне механизације извежбали, тако да све тече без проблема, рекао је Црвени.
Први позиви за ИПАРД 3 почетком наредне године!?
Јасмина Миљковић, шефица Управљачког тела и начелница Одељења за управљање ИПАРД програмом подсетила је да је за ИПАРД 2 програм ЕУ одобрила 175 милиона евра, као и да је од стране Европске комисије усвојен 9. марта ИПАРД 3 програм у вредности 288 милиона евра. Национално учешће кроз трећи пакет је близу 90 милиона евра.
-Сада чекамо да се потипшу оквирни и секторски споразуми, паралелно са тим ићи ће и успавајање ИПАРД 3 програма од стране наше владе, па први позив већ очекујемо у првом кварталу наредне године. У овом програму неке мере су остале исте али су проширене за секторе па тако у Мери 1, као нови сектор имамо рибарство, у Мери 3 која се односи на прераду имамо и прераду осталих усева, а мисли се на ратарске, рекла је Миљковићева.
Она је обајснила да ће бити три нове мере, две које су већ обухваћене ИПАРД-ом 2 али нису биле акредитоване, то је Мера 4 – Агроеколошко – климатска мера са четири различите операције намењене пољопривредним произвођачима. У овој мери пољопривредник додатно добија средства за нешто што чини или не чини у процесу производње својих усева. Као пример може се навести затрављивање у међуредном простору у вишегодишњим засадима. Ова операција доприноси заштити животне средине, пољопривредник ће имати додатни повраћај уз уговор од пет година. Корисници могу бити и правна лица уколико поседују земљиште и уколико имају регистровано пољопривредно газдинство. Мера 5 је лидер мера и Мера 6 подразумева инвестиције у руралну јавну инфраструктуру.
Државна администрација може и мора бити бржа
Најмањи повраћаји од 50 одсто су у Мери 3 али у зависности од тога да ли је инвестиција намењена обновљивим изворима енергије, да ли је корисник органски произвођач који има додатне подстицаје у Мери 1 и Мери 7 или је реч о младим пољопривредницима, могу се остварити повраћаји чак и 70 одсто вредности инвестиције.
-Околности које су нам наметнуте, не само унутар наше државе већ и глобално, увек додатно успоравају процес реализације. Али, наши корисници су се већ обучили и знању како да употпуне документацију. Има пропуста али државна администрација може и мора бити бржа. Због околности на тржишти често се дешава да се роба чека дуже и онда је продужетак у реализацији пројекта известан, рекла је Јасмина Миљковић.
На ИПАРД дану чуло се да за средства из овог програма најчешће аплицирају млади пољоривредици, да је све више жена које се одлучују на овај корак, а посебна пажња посвећују се газдинствима која послују у подручјима са отежаним условима рада.
Највеће интересовање влада за пољопривредну механизацију и тракторе, следе компликованији пројекти који се односе на изградњу објеката, ту се издвајају подна складишта и силоси, као и фарме.
Текст и фото: Јасна Бајшански
