Неприкосновени лидер у свету по производњи јагода је – САД, али по чувењу, без премца су оне вимблдонске са шлагом, незаобилазни део традиције овог најугледнијег и најстаријег гренд слем турнира у тенису. Кажу да је само прошле године у време турнира поједено 38 тона свежих јагода или 190.000 порција са десетак плодова, браних у рано јутро и одмах допреманих у Лондон, односно Вимблдон.
Јагода је веома популарна.у свету. Годишње се произведе преко 4,5 милиона тона, чиме заузима пето место у стуктури светске производње. Само у САД, убере се 1,2 милиона тона јагода, практично четвртина укупне светске производње. На другом месту је Турска, неко тврди Шпанија, потом Египат, Мексико, Пољска, Русија, Јапан, Италија и Немачка.
Просечним приносом од петнаестак тона по хектару, производња јагоде у светским размерама расте по стопи од 3,5 одсто годишње. Принос је веома различит у појединим регионима и земљама, и зависи од климатских, агротехничких и сличних фактора. Свака земља, па и многе покрајине у њима, располажу специфичним сортиментом. У Пољској је, на пример, најзаступљенија сорта zenga zengana, док је сорта camarosa доминантна у САД, Шпанији и Турској.
Инострани произвођачи јагода кажу да у Србији преовлађују италијанске сорте јагода, а узгајивачи су мали и прилично неорганизовани, па им се на првом месту саветује да се удруже, како би њихов наступ био квалитетнији. Уколико желе да им производња убудуће расте, српски производјачи морају да схвате да јагода није „угрожена врста“ и успутни посао, већ воће које има обећавајућу будућност. До пре осам година засад с јагодом на нашим просторима простирао се на око 1.800 хектара, сада се барата податком да се производња одвија на преко 8.000 хектара.
Прави саговорник за причу о јагоди, њеној производњи, чувању и транспорту, јесте асистенткиња на Факултету заштите животне средне Универзитета Едуконс Маријана Апић, која је уже научно интересовање усмерила на области гајења и чувања јагода, а у наредном периоду на фитофармацију, с акцентом на присуство пестицида у воћу, претежно у јагодама. Докторанд је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, смер агрономија.
– Јагода (fragaria sp.) привредно је најважнија воћна врста из групе јагодастог воћа. Разлози њеног значаја с аспекта пољопривреде бројни су: рано пророди, редовно и обилно рађа, сазрева врло рано, плодови су погодни како за употребу у свежем стању, тако и за прераду и доста се лако размножава – каже Маријана Апић у разговору за ревију Добро јутро.
Уложено се брзо враћа
Да би се у Србији гајило више јагоде и производња била рентабилна, неопходно је да избор сорти одговара природним условима у одређеном локалитету, да технологија гајења буде оптимална, да се постижу редовни, високи и квалитетни приноси и да, на крају, може да се прода на тржишту. У Србији се, по неким изворима, јагода гаји на 7.000 до преко 8.000 хектара. Добар део укупне производње ипак се извезе, и то претежно у земље Европске уније и у Русију.
Поједини произвођачи тврде да је узгајање јагода високорентабилно и да се уложено брзо враћа у веома кратком периоду, што није случај с осталим воћним врстама. Почетно улагање морало би бити десет до дванаест хиљада евра по хектару и већ у првој години може се остварити род од 25 000 тона по хектару. Наравно, за овакве инвестиције увек се очекује помоћ државе која би била усмерена за сертификовани садни материјал, квалитетну фолију, систем наводњавања па чак и за осигурање засада од елементарних непогода.
Ова припадница јагодастог воћа здрава је за људску исхрану. Њени плодови садрже многобројне органске и неорганске састојке, есенцијалне за човеков организам. Садржи шећер, киселине, витамине, пектин, протеине, целулозу и антоцијане. Хемијски и механички састав плода, а тиме и хранљива вредност, највише зависе од генетско-наследних особина сорте, еколошких услова (клима, земљиште), степена биолошке зрелости, примењене агротехнике, заштите од проузроковача болести и штеточина.
Погодна за посластице и дијете
У погледу употребне вредности, плодови јагоде могу да се користе у свежем стању, као и за разноврсну индустријску прераду. Погодне су и за посластице и за дијете, али и за подизање општег имунитета деце и одраслих.
За употребу у свежем стању користе се плодови који рано сазревају, добро подносе транспорт, имају атрактиван изглед, упадљиво лепу црвену боју, док су за прераду најпогоднији плодови накиселог до киселог укуса, интензивноцрвене до тамноцрвене боје, а пожељно је да се плодови лако одвајају од петељке и чашичних листића.
Наша сагоорница тврди да квалитет рода јагоде зависи од врсте и квалитета саме саднице, као и од тога да ли се ово воће узгаја напољу или пак у ограђеним просторима, какви су пластеници и стаклене баште. Производња јагоде код нас је сконцентрисана углавном на Мачву, Подунавље, Јужну Србију и део Поморавља. У Мачви и Подунављу већи део производње намењен је свакодневној употреби, а део за прераду, док се у другим крајевима углавном производи сорта zenga zengana, намењена замрзавању, али и различитим видовима прераде. Доста савремених засада јагоде налази се у Војводини.
– Производњу јагоде у Србији одликује доминантно гајење на отвореном пољу, без застирања земљишта фолијом, без наводњавања и постављања било каквих заштићених простора (тунели, пластеници и слично), а последица су ниски приноси. Гајење јагоде на ПЕ фолији има низ предности у односу на класични начин и у већини земаља с развијеном производњом ово је стандардни систем гајења. ПЕ фолија поставља се на гредицама, и то има бројне предности: олакшано је ходање између редова, боља је дренажа земљишта, повољнији је положај цветних дршки и плодова и лакша је берба. Међутим, произвођачи често касно обаве припрему земљишта за садњу, што значајно утиче на време садње које се некада одлаже све до септембра. Забележени су случајеви да су поједини засади, посађени у септембру, у пролеће идуће године били потпуно без цветова, односно рода – објашњава наша саговорница.
У нашој земљи најчешћа је летња садња, и то у периоду јул-август. Живићи, посађени почетком јула, дају за 75 одсто веће приносе од живића сађених крајем августа, под условом да су примењене и друге агротехничке мере.
Сазнајемо да нови, савременији засади јагода, на гредицама прекривеним црном фолијом, дају знатно веће приносе, али се код нас недовољно примењују. Прихватили су их јагодари у околини Београда, Смедерева, у Војводини, као и у Мачви, Поцерини и неким другим регионима. У погледу сортимента који је изразито хетероген, највише је заступљена сорта zenga zengana, и то у старијим засадима у Поморављу. У осталим деловима Србије поред ове сорте, веома је честа и стара сорта favet.
У последњих десетак година знатно се повећава удео релативно новијих сорти јагода: marmolada, madlen, elsanta и друге, а последњих 4 до 5 година доминирају и сорте kleri, alba, antea, arosa, azija и joli (џоли).
Тако слатке, а кварљиве
Јагода има релативно мекан плод и велики респирациони коефицијент, што су главни разлози њеног релативно кратког чувања у свежем стању. Плодови немају способност дозревања након бербе, због чега се берба мора обавити у пуној зрелости док су „чвршћи“, за разлику од оних намењених за брзу продају и потрошњу.
У коморама с нормалном атмосфером плодови јагоде чувају се у условима температуре 0°Ц и релативној влажности ваздуха од 90 процената најдуже до 5 дана, док је период чувања у хладњачама с контролисаном атмосфером до 10 одсто угљен-диоксида и 1 до 2 одсто кисеоника дужи, и износи највише 10 дана. Након складиштења, температуру јагода треба постепено повећавати, да не би дошло до кондензације воде и нагле појаве гљивичних обољења. Најбољи режим је чување на температури од 6 до 8 степени у трајању од 15 до 20 сати.
Плодове чува мешавина гасова
У свом истраживању, Маријана Апић је желела да пронађе најпогоднији начин чувања плодова сорте јагоде роксана (roxana) и да утврди у којој мери су они погодни за складиштење при различитим режимима као и то како се најбоље складиште и транспортују сорте alba и joli.
– Јагода има веома ограничену трајност, и подложна је брзом кварењу. Складишни потенцијал је веома кратак. Један од новијих начина чувања јагоде, који се у последње време све више користи, јесте и модификована атмосфера. Модификована атмосфера (МА) термин је који се употребљава код паковања производа у амбалажу, где је модификован удео угљен-диоксида и кисеоника, гасова из дисања плодова воћне врсте која се чува.
Дуга традиција баштенске јагоде
Баштенска јагода (fragaria ananassa), као и остале припаднице овог рода, припада породици ружа. Настала је спонтаном хибридизацијом чилеанске и вирџинијске јагоде у Француској пре неколико векова. За релативно кратко време, захваљујући преданом раду селекционара, постала је веома цењено и тражено воће. У нашој земљи гаји се од краја 19. века. Међутим, робна производња започиње у седмој деценији 20. века, што се поклапа с подизањем хладњача и савремених фабрика за прераду воћа.
Сорта јагоде роксана (roxana) италијанска је сорта, створена у Ћезени пре петнаестак година као резултат укрштања сорти: surprise des halles и zenga zengana. Прилагођена је за гајење у тунелима и на отвореном пољу и убраја се у групу перспективних сорти јагода. Сазрева почетком треће декаде маја, бокор јој је умерено бујан и средње усправног раста. Одликује се веома високим приносима. Плод је веома крупан јер има око 30 грама, издужено конусан, прилично уједначен, светло- до наранџастоцрвене боје. Месо је чврсто, наранџастоцрвено и са слабо израженом унутрашњом шупљином. Укус плода је задовољавајући.
Модификована атмосфера користи се приликом чувања воћа, као и за контролу појаве проузроковача болести и штеточина. Због ограничене способности за регулисање пасивне атмосфере, често се користи активна модификована атмосфера при паковању производа (МАП). То се ради стварањем лаганог вакуума и убацивањем у паковање жељене мешавине гасова.
У погледу оцењивања изгледа плодова, они чувани у МАП-у имали су највећи проценат здравих плодова који је износио преко 60 одсто, за разлику од плодова из контроле који су имали знатно мањи проценат здравих плодова, а много више нагњечених и трулих – каже ова млада научница.
Р.Д.Ј.
