Почетком априла на стручном скупу који је организовала Делегација немачке привреде у Србији, речено је да је биомаса највећи потенцијал Србије у области обновљивих извора енергије, који још увек није довољно искоришћен или се експлоатише уз велико расипање енергије. Наша земља још није увела подстицаје за грађане који се опредељују за овакву врсту грејања, а ни биомаса није почела да се користи у већој мери у српским топланама. Ипак, предузимају се кораци да се уреди и развије тржиште, попут израде правилника који ће гарантовати квалитет производа од биомасе или уређаја за њено коришћење. Немачка већ подржава развој тржишта биоенергије у Србији кроз посебан развојни програм и повољне зајмове, док би немачки привредници могли да понуде знање и технологију српским колегама, с обзиром на то да ова земља предњачи у области обновљивих извора енергије.
– Највеће могућности Србије у обновљивим изворима енергије леже у биомаси, чији потенцијал се процењује на 3,4 милиона тона еквивалента нафте – рекао је директор Делегације немачке привреде у Србији Мартин Кнап.
Он је на скупу који је организован уз подршку немачког Министарства привреде и енергетике рекао да се у Србији много користи дрвна биомаса, а мање пољопривредна биомаса. Подсетио је и да Немачка кроз ДКТИ програм Немачке агенције за међународну сарадњу (ГИЗ) подржава развој тржишта биомасе у Србији, а од 2014. године кроз зајмове Немачке развојне банке у вредности од 102 милиона евра, подстиче увођење биомасе као енергента у топлане.
На скупу су учествовали стручњаци из Србије и Немачке, као и представници пет немачких предузећа, који су разговарали с представницима српских компанија и институција.
– Потенцијал за сарадњу је изузетно велик. Немачка је наш други најбитнији спољнотрговински партнер, а у овој области, сарадња је веома битна у преносу знања и технологија, с обзиром на то да је Немачка лидер у сфери обновљивих извора енергије – рекао је Данило Шупут из Делегације немачке привреде у Србији, и додао да је скуп организован и због великог интересовања српских привредника.
Могућности и препреке
Руководилац Групе за одрживо коришћење природних ресурса у Министарству пољопривреде и заштиту животне средине Слободан Цветковић рекао је на скупу да постоји значајан потенцијал у пољопривредној биомаси у Србији.
Он је додао да у Србији настане око 12 милиона тона биљних остатака годишње, али да само трећина може да се користи за производњу енергије због одржавања земљишта, док се сточни фонд као потенцијални извор биогаса углавном смањује.
Цветковић је рекао и да се мала количина земљишта у Србији употребљава у енергетске сврхе и додао да се у Немачкој користи више од 20 одсто обрадивих површина. – Тек смо на почетку развоја потенцијала за овакву врсту енергије – нагласио је он.
Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић рекао је да је удео дрвне енергије у укупној финалној потрошњи у Србији у 2014. био 15,1 одсто, тј. да је тај енергент био трећи према потрошњи, после нафте и њених деривата и електричне енергије.
Он је додао да се у Србији годишње потроши 7,8 милиона кубних метара дрва у енергетске и друге сврхе, од чега 81 одсто у домаћинствима. Навео је и да 1,1 милион домаћинства у Србији користи дрво као главни енергент, али на начин који није ефикасан и да се сада много ради на промени тог стања, укључујући доношење правилника који ће гарантовати квалитет енергената и ефикасност уређаја.
Главоњић је рекао да расте потрошња дрвне биомасе, јер је реч о исплативом и погодном енергенту, као и да се она много користи за производњу пелета, сечке и дрвног угља.
– Последњих година потрошња и производња пелета су у порасту, иако наша Влада за разлику од земаља реигона још није донела подстицајне мере за кориснике уређаја за пелет – истакао је Главоњић.
Као препреку за веће коришћење пелета навео је висок порез на додату вредност од 20 одсто, док стопа за дрвни огрев и гас износи 10 одсто. Додао је и да су Министарство рудаства и енергетике и Министарство пољопривреде и животне средине сагласни да је неопходно смањити ту стопу, тј. изједначити је за пелет и огревно дрво, али да главну препреку представља Министарство финансија.
Главоњић је рекао да Србија касни за земљама у региону и у коришћењу биомасе у топланама и изразио наду да ће се у наредне две-три године и у нашој земљи употребљавати овај енергент.
– С обзиром на то да је циљ Србије да повећа удео обновљивих извора енергије са 21 одсто из 2009. на 27 одсто у 2020, планира се да биомаса учествује у производњи електричне енергије са 100 мегавата, а у топлотној са 49 килотона топлотне енергије – закључио је Главоњић.
Званични подаци
Процењено је да се сваке године произведе укупна количина од 12,5 милиона тона биомасе у Србији, од чега у Војводини 9 милиона тона (72 одсто). Од ове количине, једна четвртина биомасе може да се користи за заоравање или као простирка за производњу стајњака ради повећања плодности земљишта, друга за производњу сточне хране, трећа за производњу топлотне енергије и преостала четвртина за остале сврхе. Од укупне количине биомасе намењене у топлотне сврхе од 2.794.000 тона, може да се уштеди еквивалентна количина од 948.600 тона екстралаког уља за ложење. Иста количина дизел-горива троши се у целокупној пољопривредној производњи у Војводини.
Подаци су узети из студије „Потенцијали и могућности брикетирања и пелетирања отпадне биомасе на територији Покрајине Војводине“ Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине АП Војводине из 2007. године.
М. Волчевић
Добро јутро број 544 – Август 2017.
