21. октобар је датум када се широм света слави “краљица воћа” – јабука. За ово библијско воће везане су многе занимљиве чињенице – да припада породици ружа, да њени плодови плутају у води јер садрже 25 посто ваздуха, да диљем света постоји чак 7 500 познатих сорти јабука. А шта је са домаћим, српским сортама и зашто се оне више толико не гаје? На ову тему разговарали смо са Мирославом Шарцем, калемаром из села Павловци, надомак Руме.
Старе сорте јабука су само део воћака које гаји, ту су и старе сорте крушке, шљиве, трешње… Наш саговорник је оријентисан ка томе да калеми и очува аутохтоно воће како код себе на парцели, тако и код других људи.
“Разлога за то је више, то су сорте које су махом отпорније на болести, бујније су јер се калеме на бујније подлоге, веома су укусне, дакле њихове особине су одличне што се тиче односа киселина и шећера. Међутим постоји још једна димензија – духовна. Старе сорте постоје и људи их овде гаје веома дуго, те је иза сваке те воћке нека прича. Ја настојим да одржим не само те старе сорте воћа већ и приче о њима”, рекао је наш саговорник који је своја искуства и записивао, те издао књигу, која се претворила у један позив људима да се врате на дедовине и да се баве сличним активностима као он.
Овај калемар тежи да јабуке има током целе године.
“Чак сам сејањем петроваче, једне од првих сорти јабука која се појављује код нас, пре почетка лета, и експериментисањем добио јабуку која рађа још раније од тога, око 20 дана раније буде на отвореном зрела, у овим сремским условима”, објашњава Шарац за Добро јутро.
Током летњег периода ту су петровача и пар непознатих летњих сорти., а данашњи начин живота учинио је да заборавимо имена многих и да само описом може да каже какве су поједине јабуке које гаји. Гаји и видовку, која рађа око Видовдана, илињачу, која рађа око Илиндана, неколико типова кожара, колачара, пар зимских сорти где је издвојио шуматовку која је ситнија плодом, али је једна од најроднијих јабука и дефинитивно најотпорнија. На њу неће ниједна болест и може да стоји током целе године. Не либи се ни да гаји стране сорте јабука које су предвиђене за органски начин узгоја воћа, попут Вилијамс Прајд.
“Када говоримо о самој отпорности јабука, ту је на првом месту шуматовка, затим неколико типова колачара, кожара. Народ даје назив колачара јабуци која је кисела и веома сочна. Таквих јабука има доста. Назив сорте је веома често народски назив типа јабуке и има их веома сличних. То је све наше наслеђе. Што се отпорности тиче, ту треба узети у обзир да се данас јабука гаји индустријски, да се ради на слабо бујним подлогама и да је размак међу садницама веома мали. То је једноставно један начин производње који изискује озбиљне програме заштите јер се штеточине појављују врло често те је без прскања готово немогуће. Ово је нешто сасвим друго, ја настојим да гајим на што бујнијим подлогама, да размак буде већи и да увек сугеришем људима да не саде много садног материјала већ да направе довољан размак”, објашњава Мирослав Шарац.
Оно што он ради, људи који желе да узгајају јабуку на већим површинама не могу да испрате, јер је тржиште одредило шта је потреба.
“Човек који одлучи да гаји хектар или два јабука има сасвим другачији приступ овој теми у односу на мене. Прво, он је мотивисан оним што је популарно на тржишту, њему тржиште сугерише да гаји само неколико сорти јабука те он то и ради. Ви кад одете на било коју градску пијацу можете наћи свега неколико сорти јабука. У земљи која је буквално створена за континентално воће, јабуку, крушку, шљиву, на градским пијацама можете да купите и као потрошач себи приуштите неколико сорти јабука од могућих 7500 познатих. И то можете само у неко доба године, уместо да јабуку имамо стално, 365 дана у години”, истакао је овај калемар из Срема.
Ипак није све “тако црно” када је у питању производња старих сорти јабука.
“Важно је рећи да није сасвим тачно да не постоје старе сорте на нашим пијацама али су се појавили њихови клонови, многи типови тих сорти, дакле мењало се ту доста свега. Међутим, производња хране и технологија хране на мањим површинама, окућницама и у баштама итекако има своју економску рачуницу, а то је показало ово време, почев од пандемије корона вируса до данас, јер је тражња за плацевима, викендицама нагло порасла и број људи који жели да се бави производњом хране за сопствене али и за мало шире потребе јесте огроман. Ти људи мене контактирају стално”, оптимистичан је наш саговорник за крај.
Текст: Тања Пролић
Фото: Мирослав Шарац
