У складу са крилатицом да земљу нисмо наследили од предака, већ је позајмљујемо од својих потомака, и у Србији се 5. децембра, обележава Светски дан земљишта. Волонтери глобалног покрета „Спасимо земљиште“ (Save soil), под покровитељством УН, упозоравају владе широм света да земљиште умире и да је неопходна његова ревитализација.
Статистике показују да је чак 52 процента пољопривредног земљишта деградирано, да је у последњих пола века количина биомасе на обрадивим површинама опала за отприлике 80 процената иако би земљиште, погодно за пољопривреду, морало да има најмање од три до шест процената органског садржаја. Стручњаци сматрају да је управо сада тренутак да човечанство започне са обновом земљишта како наредне генерације не би биле суочене са великом хуманитарном катастрофом. Стога је и главни циљ покрета Спасимо земљиште да својим апелима подстакне да се се широм света осигура тај неопходни минимум органског садржаја у пољопривредом земљишту.
Ради се, пре свега о народниом покрету чији је циљ да надахне најмање 3,5 до 4 милијарде људи што је 60 посто бирачког тела у свету, да подрже дугорочне националне политике за обнову земљишта.
Да су прилике на планети забрињавајуће упозоравају и волонтери овог покрета у свом допису упућеном на бројне адресе и у нашој земљи.
– Сваке две секунде губи се по један хектар. земљишта. Сваке године планета остаје без 12 милиона хектара површинског слоја земље. Према извештају Европске комисије, чак 60 до 70 одсто земљишта у Европи је у нездравом стању, а највећи део хране коју једемо долази из земљишта – потврђује за наш сајт једна од волонтерки у Србији, координаторка овог покрета за школе, Милица Ђурђев из Панчева.
Апели за очување земљишта, између осталог, послати су и у основне школе у Србији, како би се и наши ђаци својим радовима укључили у ову планетарну акцију спасавања земјишта. Ђачки цртежи, песме и писма налазе се на великој глобалној изложби на интернету, на адреси exibition.savesoil.cc.
Покрет Спасимо земљиште има бројне акције. У сарадњи са еминентним стручњацима у свету, саставио је Приручнике за политику о земљишту за 193 нације. Ови приручници служе као основа за разноврсна стратешка решења прилагођена различитим регијама, а заснивају се на типу земљишта, географској ширини, климатској зони и бројним другим факторима. Ови активисти су у директном контакту са владама и стручњацима, како би се убрзале промене политика за очување здравља земљишта.
– Када би се органски садржај у земљишту повећао са 0,5 на 3 одсто – то би удвостручило воду коју земљиште задржава. Једна кашичица здравог земљишта садржи 10.000 до 50.000 врста микроба, а земљиште представља дом за више од четвртине свих живих врста на Земљи. Према проценама УН, ревитализација земљишта може да смањи годишње емисије гасова са ефектом стаклене баште за 25 до 35 одсто – каже наша саговорница.
Иницијативу „Спасимо земљиште“ покренуо је Садгуру, песник, аутор и визионар, оснивач међународне невладине организације коју подржава више од 11 милиона волонтера широм света, добитник је највише годишње грађанске награде Индије и највећег индијског признања за заштиту животне средине. Глобални покрет „Спасимо земљиште“ има на хиљаде волонтера, а једна од најактивнијих је Францускиња Натали Масе из Тулона, која бициклом обилази свет како би подигла свест о изумирању земљишта. У августу ове године била је у Новом Саду и Београду. Упозорила је да би глобална криза хране постала неизбежна уколико не променимо начин на који управљамо земљиштем, јер би чак 90 земљишта могло да буде деградирано до 2050. године.
Весна Савић
