Хлеб је више од намирнице. Понекад се олако схвата његов значај, али он казује причу о надањима, стрепњама и размишљањима. Да је тако говоре и обредни хлебови, који прате животне циклусе, годишња доба, уз њих се славе рођења, прошевине, свадбе и празници као што је Божић. Симбол Божића је чесница. Њој претходи бадњачица, у неким крајевима меси се и хлеб за животиње. Седам дана касније, на Мали Божић, на столу је василица.
Бадњачица
На Бадњи дан у већини домаћинстава меси се посна погача- бадњачица. Она се прва поставља на посну трпезу, а око ње се ређају суво воће, бомбоне, коцке шећера, гранчице босиљка. Што више плодова око ње, то ће година бити роднија и богатија.
Чесница
Чесница се меси рано ујутру на Божић. Она је садржама у молитви „ дај нам хлеб наш насушни данас“. Чесницу ломе сви укућани над пуном трпезом пред подне, док дан напредује. Пре ручка се породица окупља и погача се врти три пута у круг. По народном веровању овај хлеб доноси благостање, здравље и сигурност. У тесто се стављаљу пасуљ, кукуруз, гранчице дрена, босиљка или бадњака, како би сви били здрави, година родна, а хране довољно.
Чесница је име добила по речима „чест“, или део, јер се ломи на делове и сваком припада парче. Овај хлеб подсећа и на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење тек рођеном Исусу Христу. Марија им је понудила хлеб, па отуда и обичај да се за Божић меси чесница.
Данас је обичај да се у чесницу ставља новчић. Верује се да ће оном ко га пронађе донети благостање, али пара представља и жељу оног ко је пронађе да помогне другом у невољи.
Закончићи
За Божић се месе и хлебови намењени стоци, њиви, пољопривредним алатима. Названи су закончићи.
„Месили су се хлебови намењени винограду, воловима, квочкама с пилићима. Погача „њива“ намењена земљи и усевима, а „маказе“ су хлеб за овце. Хлеб са четири кружића намењен је кравама, а шупаљ коњима. Ујутру на Божић домаћин је одлазио у шталу и животињама носио хлеб. Половину је давао стоци, а другу укућанима да поједу. То је обичај који и данас живи у појединим крајевима“, каже Виолета Цветаноска, етнолог и кустос Народног музеја у Краљеву.
Василица
На Мали Божић или први дан Нове године, меси се колач сличан чесници, који је назван василицом, по Светом Василију.
„Колач се украшава са пупољком шљиве или јабуке. Шара се са три дрвене гранчице зове или дрена, увезане црвеним концем, као симбол Свете Тројице“, додаје Виолета Цветаноска, аутор изложбе о обредним хлебовима.
Василица или масленица може бити слана или слатка, са орасима и премазана медом. У њу се не ставља новчић.
Текст и фото: Биљана Ненковић
