Захваљујући средствима из пројекта „500 задруга у 500 села“, набавили линију за топлу прераду воћа и поврћа, уређај за дестилацију воћних ракија, силажни комбајн и трактор с прикључном машином за сенажу, чиме је повећан профит воћара и убрзан развој овчарства.
На иницијативу 216 пољопривредника из Сврљига и околних 38 села, године 2013. основана је Земљорадничка задруга „Сврљижанка“. Свако од њих положио је улог од 1.000 динара и убележен је као оснивач. Али, наредне три године готово да није било никаквих активности јер, како је oвo пo броју чланова највећа задруга у Србији, било је тешко ускладити задругаре јер се половина њих бави воћарством, а друга половина сточарством.
Тада на чело задруге стаје жена и 2017. године из пројекта „500 задруга у 500 села“ ЗЗ „Сврљижанка“ добија 100.000 евра бесповратних средстава. Овај новац утрошен је за набавку линије за топлу прераду воћа и поврћа која је смештена у некадашњем објекту кланице ЗЗ „Звезда промет“, уређаја за дестилацију воћних ракија, силажног комбајна и трактора с прикључном машином за сенажу. Захваљујући овој инвестицији за „Сврљижанку“ везало се и 50 коопераната.
У новим пластеницима посао за жене
– Воћари узгајају шљиву на 300 и вишњу на 120 хектара. Тренд је подизање засада дуње, и сада је под овим воћкама 15 хектара. Пре инсталирања прерадних капацитета све произведене количине овог воћа продаване су као конзумне. Сада већи део призведеног воћа заврши као сировина за наше џемове и ракије шљивоваче и дуњеваче. Џемови се праве на традиционални начин и због тога су нешто скупљи од оних који у себи садрже пектине. Од поврћа прерађују се корнишони, који у теглама завршавају као зимница, а од паприке правимо ајвар – каже Драгица Ристић, директорка ЗЗ „Сврљижанка“, додајући да су се краставчићи у понуди нашли захваљујући пројекту за економско оснаживање сеоских жена „40 пластеника за 40 жена“, које је крајем 2018. реализовало Удружење грађана „Етно форум“ и уз подршку светске организације „UN Women“ и општине Сврљиг. Тако жене из сврљишких села, које су и задругарке, сада у пластеницима производе корнишоне и испоручују их овој задрузи. Задруга им је обезбедила расад корнишона које су засадиле након убирања парадајза и паприке, тако да су имале два рода у пластенику, што је у овом крају новина, посебно јер је повртарство у сврљишком крају у повоју. Паприку на једном хектару производи пет коопераната.
