Јесења сетва је период године када сви пољопривредници морају вредно да раде, али и да добро рачунају.
Трошкови сетве су, само у односу на прошлу годину, порасли за четвртину, а неизвесност око цена по којима ће пољопривредници продавати засејане културе је проблем о коме ће размишљати када за то дође време.
Рат у Украјини подигао је цену пољопривредних производа, али и трошкове сетве.
Агроекономски аналитичар Милан Простран рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да две земље које су у сукобу чине око 30% светске производње житарица и уљаних култура. То су, како каже, озбиљне количине и сваки сукоб између те две државе озбиљно нарушава светски биланс хране. Процене су да ће због тих сукоба, уколико се не реше, проходност пшенице, кукуруза и уљарица остати преко 300 милиона људи без хране.
То је период у коме је дошло до историјски највишег нивоа цена пешенице и кукуруза, подвукао је Простран.
– Никад није било забележено да је цена пшенице 416 УСД по тони, некада смо продавали 200 УСД по тони и били смо задовољни, никада кукуруз није био 360 УСД тона. Пик који је био највиши у марту и априлу се мало смирио, али је још висок. Имали смо пре две године цену пшенице 18, 19 или 20 динара, сада је 36 динара, цена кукуруза је била 13, 14 или 15 динара динара, сада је преко 30 динара, то су тектонски поремећаји у сектору хране – рекао је Простран.
Два питања, енергетика и храна су дошла у први план читавог света. Та два сектора диктирају ниво инфлације који је забринуо и најразвијеније земље и не знамо до када ће тај период трајати, каже аналитичар.
– Моје су процене да ће цене и даље имати висок ниво – каже Простран.
Десетак компанија и фармера располажу и са 35.000 хектара
Простран указује да имамо десетак богатих приватних фармера или компанија које располажу од 10.000 до 35.000 хектара, то није карактреристично за Европу, таквих је десетак или 15 људи – има их стотонак са површином преко 1.000 хектара.
Код нас у Србији доминира мали и средњи фармер, 78% по попису из 2012. године, следеће године ће бити попис у октобру у пољопривреди и знаће се стање ствари које ће бити и нешто лошије, напомиње Простран.
– Али 78% од укупног броја пољопривредних газдинстава чине мала и средња газдинства, она су најдоминантнија у централној Србији, то је критична тачка у будећем развоју – истакао је Простран.
