Neke kulture su podbacile, druge izdržale izazove, pa voćarima, povrtarima i vinogradarima predstoje važne odluke o izboru sorti otpornih na klimatske promene i tehnologija koje ih ublažavaju.
Ovogodošnja sezona, koju su obeležili sušan početak vegetacije, enormne količine padavina od kraja aprila do polovine juna, te temperature iznad proseka tokom jula i avgusta, vrlo je specifična – jedinstveni su poljoprivrednici i stručnjaci u oceni, iako se, i u tome se takođe slažu, tako može svaka nazvati. U pojedinim krajevima zabeležena je u proleće i pojava mrazeva, koji su ostavili traga na određenim kulturama, kao i grada tokom leta, što je upotpunilo sliku nepovoljnih vremenskih prilika koje su okarakterisale ovu godinu. Dok kod nekih kultura očekivanja nisu ispunjena, mada su prvobitni pokazatelji ulivali nadu da će godina biti berićetna, kod drugih se loše prognoze nisu ispunile s obzirom na to da su se do kraja vremenske prilike popravile.
Najviše štete, čini se, pretrpelo je ove godine voćarstvo, kod kog se na osnovu analize potencijalne rodnosti na početku godine, očekivao prinos od oko 1.350.000 tona, međutim, mrazevi su uzeli svoj danak.
-Na početku vegetacije, pogotovo u ravničarskim predelima, kod breskve, kajsije i trešnje, imali smo dosta problema sa izmrzavanjem – kaže prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Kasnije su i velike količine padavina najviše štete nanele proizođačima trešnje. Mogu slobodno da kažem da je ova godina možda jedna od najgorih u poslednjoj deceniji kad je reč o proizvodnji trešnje, zbog velike količine padavina u rasponu od treće dekade maja i početka juna. Zbog velike zemljišne i atmosferske vlage, došlo je do pucanja plodova i napada monilije. Najveće smanjenje roda ove godine zabeleženo je kod trešnje što se tiče same proizvodnje. Kasnije smo imali dosta štete od grada u mnogim voćarskim rejonima Srbije gde nema protivgradnih mreža. A najsigurniji vid zaštite protiv grada i ožegotina koje su evidentne poslednjih deset godina, jesu protivgradne mreže.
Profesor Keserović kaže da se ove godine očekuje između 430.000 i 435.000 tona jabuka i podseća da je 2018. bila u poslednjih petnaestak godina jedna od najtežih za proizvođače tog voća. Jedan od razloga je bila i velika proizvodnja u Evropi i podizanje velikih zasada po savremenoj tehnologiji u Rusiji, Severnom Kavkazu, Severnoj Osetiji, Kabardino Balkariji.
-U ovoj godini očekujem povoljniju cenu jabuke, jer je došlo do smanjenja proizvodnje u Evropi za 20 odsto – ističe prof. Dr Keserović. – Umesto više od 13 miliona tona, koliko je proizvedeno u 2018, u Evropi se proizvodnja ove godine procenjuje na oko 10 miliona tona jabuke. Najveće smanjenje imamo kod sorte „ajdared“, jer je ona vodeća u Poljskoj, a u toj državi je došlo do smanjenja od oko 50 odsto zbog izmrzavanja, ali i u Nemačkoj i Mađarskoj. Ono što i dalje ostaje problem jeste uredba Ministarstva poljoprivrede o izvozu voća i povrća na rusko tržište gde su kriterijumi dosta strogi za izvoznike, pa se njihov broj smanjio.
Voćarstvo se, smatra prof. dr Zoran Keserović, pokazalo kao jeda od vodećih grana poljoprivrede. Prema njegovim rečima, nekad smo po proizvodnji žita i prerađevinama od njega bili u strukturi izvoza na prvom mestu, međutim, u poslednjih nekoliko godina voće se nalazi u strukturi izvoza sa 23 do 25 odsto na prvom mestu , pa tek onda ide žito i prerađevine od njega. Među 10 izvoznih proizvoda u Srbiji nalazi se, pre svega, malina na visokom drugom mestu i jabuka, koja je na četvrtom ili petom mestu, što nikada u istoriji nije bilo. Dobru prođu ima i zamrznuta višnja, a u poslednje vreme visoko su kotirani breskva i nektarina.
-S obzirom na to da zapošljava dosta radne snage, mislim da bi država morala da nađe neke modele da se sačuvaju ovi zasadi i da se nađu nova tržišta, a moguće ih je naći – zaključuje profesor Keserović. – Pominje se Kina kao to novo tržište, ali to je dug put. Postoje bliže zemlje kao što su Tunis, Maroko, Egipat.
Naši vinogradari imaju odgovor
Prof. dr Dragoslav Ivanišević smatra da činjenicu da se klima menja i da globalno otopljavanje zahvata i naše područje, vinogradari moraju uvažiti naročito kada biraju sorte za sadnju. To je velika odgovornost, kaže on, jer sad treba doneti odluku za period od 30-40 godina u budućnosti, a promene su očigledne.
– U odnosu na period pre 25 godina, „merlo“ danas beremo skoro 20 dana ranije, a „italijanski rizling“ 17 dana – kaže dr Ivanišević. – To su ipak velike promene, a ako se ovaj trend nastavi i u naredenih četvrt veka, doći ćemo u situaciju da će Fruška gora biti podneblje za poznije sporte, a ranije će se pomerati polako na sever. Trend je u Evropi da se ide ka novim rezistentnim sortama. One postaju veoma aktuelne i u Evropi je poslednjih 15 godina napravljeno nekoliko pojedinačnih programa koji su razvili određen broj sorti. Prednost Srbije jeste u tome što ima takve sorte i mogućnost proizvodnje loznih kalemova. Tu smo korak ispred većeg dela Evrope. Imamo šta da ponudimo od tih sorti i vinogradari to polako prepoznaju.
I profesor na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta dr Žarko Ilin smatra da je ova godina bila vrlo specifična za proizvodnju povrća. On podseća da je počela izuzetno sušnim periodom i da su već tokom marta morale znatne površine da se navodnjavaju. Padavine, kojih je u aprilu bilo 84 milimetara po kvadratnom metru, u maju 97, u junu više od 60 mm, ostavile su značajne posledice kod većine toploljubivih povrtarskih kultura, koje imaju povećane zahteve pre svega za toplotom i svetlošću.
– Pojavili su se prouzrokovači bolesti kod većine toploljubivih povrtarskih vrsta, što se nepovoljno odrazilo na rast i razviće i samim tim i na smanjenje prinosa po jedinici površine – ističe prof. dr Žarko Ilin. – Najveći problemi su nastali u proizvodnji paprike, paradajza i krompira, gde su i najveće štete zbog obilnih padavina i relativno visokih temperatura. Takvo vreme pogodovalo je proizvodnji lukovičastog povrća – crnog i belog luka i praziluka kod profesionalnih proizvođača koji su pravovremeno sproveli zaštitu od prouzrokovača, pre svega bolesti i pojave tripsa. Pogodovalo je i za proizvodnju korenastih vrsta, jer su to kulture koje zahtevaju obilniju vlažnost zemljišta, pre svega mrkvi, peršunu, paštrnaku, celeru, cvekli i kupusnjačama, pošto one imaju slabo razvijen korenov sistem i brzo potroše zalihe iz plitkog oraničnog zemljišta – zbog toga su kupusnjačama i korenastom povrću ovakve obilne padavine godile. Tu nema značajnijeg smanjenja prinosa, sem kod osetljivijih genotipova zbog izuzetno povoljnih uslova za pojavu prouzrokovača bolesti, pre svega bakterioza, odnosno u ovom slučaju ksantomonasa.
Profesor Ilin napominje da godina u prvom delu vegetacije nije bila povoljna za proizvodnju lubenice i dinje, jer su to toploljubive vrste koje zahtevaju male količine vode, a relativno visoke temperature i količine vode su uticale na pojavu antraknoze i niza prouzrkovača bolesti. Bostan je u prvim bebrama bio lošijeg kvaliteta, sa nešto manje sadržaja suve materije i šećera, što je rezultat male sume ukupne radijacije.
– U većem delu tog perioda, od druge polovine maja do prve dekade jula, radijacija je bila svega između 200 i 250 vati, što je izuzetno malo za ovakve povrtarske vrste da bi one bile slatke – kaže profesor Ilin. – Suma radijacije u proseku u tom periodu treba da bude više od 350 vati po kvadratnom metru, odnosno u toku dana, u udarnim periodima kada je proces fotosinteze najintenzivniji – između 11 i 16 sati, čak i preko 900 vati po kvadratnom metru.
Znatno smanjenje padavina i porast temperature i povećanje ukupne sume radijacije u drugoj polovini jula, a pogotovo u avgustu, u značjanoj meri uticalo je na oporavak lukovičastog povrća, posebno paprika, paradajza, krastavaca, dinja, lubenica. To je imalo za posledicu da profesinalni proizvođači koji su primenili ful tehnologiju, ostvaruju vrhunske prinose paprike na nivou između 40 i 70 tona, zavisno od načina proizvodnje. Kod luka proizvedenog iz arpadžika prinosi su između 30 i 40 tona, dok je kod onog proizvedenog direktnom setvom semena na stalno mesto – od 50 do 70 tona po jedinici površine.
-Možemo slobodno istaći da i klimatski i edafski uslovi idu u prilog kasnoj proizvodnji povrća – napominje prof. Ilin. – Za većinu povrća veoma je važno sa aspekta kvaliteta da raspon između dnevnih i noćnih temperatura bude što veći, da biljke ne troše rezervnu hranljivu materiju stvorenu u procesu fotosinteze na procese disanja. Sudeći po trenutnom stanju klimatskih i edafskih uslova, za očekivati je da ćemo imati kvalitetno povrće do kraja sezone uz ovakve vremenske uslove. Sadržaj vlage u zemljištu u sloju do 10 cm, treba održavati na nivou od 20 volumnih procenata, u sloju na dubini od 30 cm na nivou između 25 i 30 volumnih procenata i u sloju dubljem od 30 cm preko 35 volumnih procenata da bi biljke bile obezbeđene dovoljnom količinom vode i hrane do kraja vegetacije, a ona će trajati do konca oktobra i prve dekade novembra, sve do Mitrovdana, ako ne dođe do pojave mrazeva. Obično se tada javi kratak mraz, takvih je godina dve u tri decenije i mogu naneti manja oštećenja karfiolu, paprici i nekim drugim toploljubivim vrstama. Kako stvari stoje, za očekivati je da ćemo imati sasvim dovoljne količine ekstara kvalitetnog i zdravstveno bezbednog povrća ne samo za potrošače u Vojvodini i Srbiji, nego i u regionu.
Prognoze stručnjaka na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u junu bile su poprilično suzdržane i nimalo ohrabrujuće kada je rod vinove loze u pitanju. Međutim, kod ove biljke došlo je do, možda, najvećeg preokreta tokom sezone i mimo svih tadašnjih očekivanja, ponovo je berba poranila. Ne kao lane, ali ipak se u berbu krenulo pre no što je to višegodišnji prosek.
Osvrćući se na vremenske prilike ove godine, doc. dr Dragoslav Ivanišević, sa tog departmana, kaže da je cvetanje kod loze nastupilo u vreme padavina, što se odrazilo na slabiju oplodnju kod pojedinih sorti.
– Posle padavina, došlo je do naglog otopljenja sredinom jula koje je, što zvuči nevorovatno, pokazalo i simptome suše u nekim vinogradima i zasadima vinove loze iako je u prethodnom periodu bilo dovoljno padavina – ističe doc. Dr Ivanišević. – Taj nagli topli period je doveo do pojave određenih simptoma. Biljke su se navikle na veću količinu vode nego što je to uobičajeno i onda kada su se pojavili uslovi koje bi inače loza u drugačijim okolnostima podnela normalno, ovog puta je to moglo biti problematično. Avgustovske temperature iznad proseka, veliki broj dana sa temperaturom iznad 30 Celzijusovih stepeni, učinile su svoje i berba je poranila, ne kao prošlogodišnja, ali u poređenju sa dvadestogodišnjim i tridesetogodišnjim prosecima, počela je nešto malo ranije.
Dr Ivanišević kaže da su prinosi za 10 do 20 odsto manji nego lane, a kvalitet različit od sorte do sorte, ali za sada je prvi utisak da će ovo biti jedna, kod većine sorti, dobra berba.
-Velika količina padavina navela je vinogradare na oprez – napominje on. – Bili su spremni da brzo reaguju između kišnog i sušnog perioda. Pojavili su se problemi sa plamenjačom i pepelnicom, ali ne toliko veliki koliko bi se moglo očekivati. Za sada je zdravstveno stanje u vinogradima generalno zadovoljavajuće. Čeka nas još dosta vremena do kraja berbe, videćemo kakvo će vreme biti. Vrlo je teško i nezahvalno davati bilo kakve procene. Sad još uvek ne znamo šta će biti do kraja.
Z.M.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
