Неке културе су подбациле, друге издржале изазове, па воћарима, повртарима и виноградарима предстоје важне одлуке о избору сорти отпорних на климатске промене и технологија које их ублажавају.
Овогодошња сезона, коју су обележили сушан почетак вегетације, енормне количине падавина од краја априла до половине јуна, те температуре изнад просека током јула и августа, врло је специфична – јединствени су пољопривредници и стручњаци у оцени, иако се, и у томе се такође слажу, тако може свака назвати. У појединим крајевима забележена је у пролеће и појава мразева, који су оставили трага на одређеним културама, као и града током лета, штo је употпунило слику неповољних временских прилика које су окарактерисале ову годину. Док код неких култура очекивања нису испуњена, мада су првобитни показатељи уливали наду да ће година бити берићетна, код других се лоше прогнозе нису испуниле с обзиром на то да су се до краја временске прилике поправиле.
Највише штете, чини се, претрпело је ове године воћарство, код ког се на основу анализе потенцијалне родности на почетку године, очекивао принос од око 1.350.000 тона, међутим, мразеви су узели свој данак.
-На почетку вегетације, поготово у равничарским пределима, код брескве, кајсије и трешње, имали смо доста проблема са измрзавањем – каже проф. др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. – Касније су и велике количине падавина највише штете нанеле произођачима трешње. Могу слободно да кажем да је ова година можда једна од најгорих у последњој деценији кад је реч о производњи трешње, због велике количине падавина у распону од треће декаде маја и почетка јуна. Због велике земљишне и атмосферске влаге, дошло је до пуцања плодова и напада монилијe. Највеће смањење рода ове године забележено је код трешње што се тиче саме производње. Касније смо имали доста штете од града у многим воћарским рејонима Србије где нема противградних мрежа. А најсигурнији вид заштите против града и ожеготина које су евидентне последњих десет година, јесу противградне мреже.
Професор Кесеровић каже да се ове године очекује између 430.000 и 435.000 тона јабука и подсећа да је 2018. била у последњих петнаестак година једна од најтежих за произвођаче тог воћа. Један од разлога је била и велика производња у Европи и подизање великих засада по савременој технологији у Русији, Северном Кавказу, Северној Осетији, Кабардино Балкарији.
-У овој години очекујем повољнију цену јабуке, јер је дошло до смањења производње у Европи за 20 одсто – истиче проф. Др Кесеровић. – Уместо више од 13 милиона тона, колико је произведено у 2018, у Европи се производња ове године процењује на око 10 милиона тона јабуке. Највеће смањење имамо код сорте „ајдаред“, јер је она водећа у Пољској, а у тој држави је дошло до смањења од око 50 одсто због измрзавања, али и у Немачкој и Мађарској. Оно што и даље остаје проблем јесте уредба Министарства пољопривреде о извозу воћа и поврћа на руско тржиште где су критеријуми доста строги за извознике, па се њихов број смањио.
Воћарство се, сматра проф. др Зоран Кесеровић, показало као једа од водећих грана пољопривреде. Према његовим речима, некад смо по производњи жита и прерађевинама од њега били у структури извоза на првом месту, међутим, у последњих неколико година воће се налази у структури извоза са 23 до 25 одсто на првом месту , па тек онда иде жито и прерађевине од њега. Међу 10 извозних производа у Србији налази се, пре свега, малина на високом другом месту и јабука, која је на четвртом или петом месту, што никада у историји није било. Добру прођу има и замрзнута вишња, а у последње време високо су котирани бресква и нектарина.
-С обзиром на то да запошљава доста радне снаге, мислим да би држава морала да нађе неке моделе да се сачувају ови засади и да се нађу нова тржишта, а могуће их је наћи – закључује професор Кесеровић. – Помиње се Кина као то ново тржиште, али то је дуг пут. Постоје ближе земље као што су Тунис, Мароко, Египат.
Наши виноградари имају одговор
Проф. др Драгослав Иванишевић сматра да чињеницу да се клима мења и да глобално отопљавање захвата и наше подручје, виноградари морају уважити нарочито када бирају сорте за садњу. То је велика одговорност, каже он, јер сад треба донети одлуку за период од 30-40 година у будућности, а промене су очигледне.
– У односу на период пре 25 година, „мерло“ данас беремо скоро 20 дана раније, а „италијански ризлинг“ 17 дана – каже др Иванишевић. – То су ипак велике промене, а ако се овај тренд настави и у наредених четврт века, доћи ћемо у ситуацију да ће Фрушка гора бити поднебље за позније спорте, а раније ће се померати полако на север. Тренд је у Европи да се иде ка новим резистентним сортама. Оне постају веома актуелне и у Европи је последњих 15 година направљено неколико појединачних програма који су развили одређен број сорти. Предност Србије јесте у томе што има такве сорте и могућност производње лозних калемова. Ту смо корак испред већег дела Европе. Имамо шта да понудимо од тих сорти и виноградари то полако препознају.
И професор на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета др Жарко Илин сматра да је ова година била врло специфична за производњу поврћа. Он подсећа да је почела изузетно сушним периодом и да су већ током марта морале знатне површине да се наводњавају. Падавине, којих је у априлу било 84 милиметара по квадратном метру, у мају 97, у јуну више од 60 мм, оставиле су значајне последице код већине топлољубивих повртарских култура, које имају повећане захтеве пре свега за топлотом и светлошћу.
– Појавили су се проузроковачи болести код већине топлољубивих повртарских врста, што се неповољно одразило на раст и развиће и самим тим и на смањење приноса по јединици површине – истиче проф. др Жарко Илин. – Највећи проблеми су настали у производњи паприке, парадајза и кромпира, где су и највеће штете због обилних падавина и релативно високих температура. Такво време погодовало је производњи луковичастог поврћа – црног и белог лука и празилука код професионалних произвођача који су правовремено спровели заштиту од проузроковача, пре свега болести и појаве трипса. Погодовало је и за производњу коренастих врста, јер су то културе које захтевају обилнију влажност земљишта, пре свега мркви, першуну, паштрнаку, целеру, цвекли и купусњачама, пошто оне имају слабо развијен коренов систем и брзо потроше залихе из плитког ораничног земљишта – због тога су купусњачама и коренастом поврћу овакве обилне падавине годиле. Ту нема значајнијег смањења приноса, сем код осетљивијих генотипова због изузетно повољних услова за појаву проузроковача болести, пре свега бактериоза, односно у овом случају ксантомонаса.
Професор Илин напомиње да година у првом делу вегетације није била повољна за производњу лубенице и диње, јер су то топлољубиве врсте које захтевају мале количине воде, а релативно високе температуре и количине воде су утицале на појаву антракнозе и низа проузрковача болести. Бостан је у првим бебрама био лошијег квалитета, са нешто мање садржаја суве материје и шећера, што је резултат мале суме укупне радијације.
– У већем делу тог периода, од друге половине маја до прве декаде јула, радијација је била свега између 200 и 250 вати, што је изузетно мало за овакве повртарске врсте да би оне биле слатке – каже професор Илин. – Сума радијације у просеку у том периоду треба да буде више од 350 вати по квадратном метру, односно у току дана, у ударним периодима када је процес фотосинтезе најинтензивнији – између 11 и 16 сати, чак и преко 900 вати по квадратном метру.
Знатно смањење падавина и пораст температуре и повећање укупне суме радијације у другој половини јула, а поготово у августу, у значјаној мери утицало је на опоравак луковичастог поврћа, посебно паприка, парадајза, краставаца, диња, лубеница. То је имало за последицу да професинални произвођачи који су применили фул технологију, остварују врхунске приносе паприке на нивоу између 40 и 70 тона, зависно од начина производње. Код лука произведеног из арпаџика приноси су између 30 и 40 тона, док је код оног произведеног директном сетвом семена на стално место – од 50 до 70 тона по јединици површине.
-Можемо слободно истаћи да и климатски и едафски услови иду у прилог касној производњи поврћа – напомиње проф. Илин. – За већину поврћа веома је важно са аспекта квалитета да распон између дневних и ноћних температура буде што већи, да биљке не троше резервну хранљиву материју створену у процесу фотосинтезе на процесе дисања. Судећи по тренутном стању климатских и едафских услова, за очекивати је да ћемо имати квалитетно поврће до краја сезоне уз овакве временске услове. Садржај влаге у земљишту у слоју до 10 цм, треба одржавати на нивоу од 20 волумних процената, у слоју на дубини од 30 цм на нивоу између 25 и 30 волумних процената и у слоју дубљем од 30 цм преко 35 волумних процената да би биљке биле обезбеђене довољном количином воде и хране до краја вегетације, а она ће трајати до конца октобра и прве декаде новембра, све до Митровдана, ако не дође до појаве мразева. Обично се тада јави кратак мраз, таквих је година две у три деценије и могу нанети мања оштећења карфиолу, паприци и неким другим топлољубивим врстама. Како ствари стоје, за очекивати је да ћемо имати сасвим довољне количине екстара квалитетног и здравствено безбедног поврћа не само за потрошаче у Војводини и Србији, него и у региону.
Прогнозе стручњака на Департману за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду у јуну биле су поприлично суздржане и нимало охрабрујуће када је род винове лозе у питању. Међутим, код ове биљке дошло је до, можда, највећег преокрета током сезоне и мимо свих тадашњих очекивања, поново је берба поранила. Не као лане, али ипак се у бербу кренуло пре но што је то вишегодишњи просек.
Осврћући се на временске прилике ове године, доц. др Драгослав Иванишевић, са тог департмана, каже да је цветање код лозе наступило у време падавина, што се одразило на слабију оплодњу код појединих сорти.
– После падавина, дошло је до наглог отопљења средином јула које је, што звучи невороватно, показало и симптоме суше у неким виноградима и засадима винове лозе иако је у претходном периоду било довољно падавина – истиче доц. Др Иванишевић. – Тај нагли топли период је довео до појаве одређених симптома. Биљке су се навикле на већу количину воде него што је то уобичајено и онда када су се појавили услови које би иначе лоза у другачијим околностима поднела нормално, овог пута је то могло бити проблематично. Августовске температуре изнад просека, велики број дана са температуром изнад 30 Целзијусових степени, учиниле су своје и берба је поранила, не као прошлогодишња, али у поређењу са двадестогодишњим и тридесетогодишњим просецима, почела је нешто мало раније.
Др Иванишевић каже да су приноси за 10 до 20 одсто мањи него лане, а квалитет различит од сорте до сорте, али за сада је први утисак да ће ово бити једна, код већине сорти, добра берба.
-Велика количина падавина навела је виноградаре на опрез – напомиње он. – Били су спремни да брзо реагују између кишног и сушног периода. Појавили су се проблеми са пламењачом и пепелницом, али не толико велики колико би се могло очекивати. За сада је здравствено стање у виноградима генерално задовољавајуће. Чека нас још доста времена до краја бербе, видећемо какво ће време бити. Врло је тешко и незахвално давати било какве процене. Сад још увек не знамо шта ће бити до краја.
З.М.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
