U celoj Srbiji jedan od vodećih problema u poljoprivrednoj proizvodnji je opadanje sadržaja organske materije u zemljištu. Našoj zemlji, a naročito Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice. Krajnji je momenat da se započne rešavanje ovog problema i reaguje brzo i adekvatno – rekao je dr Jovica Vasin, rukovodilac laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Opadanje sadržaja organske materije u zemljištu nije tako nagla pojava koja u kratkom vremenskom roku ostavlja jasno vidljive posledice (kao npr., poplave i erozije), već traje dugo i zbog toga je možemo nazvati „tihim ubicom“. Istorijski gledano, oko 75 odsto zemljišta u Vojvodini pokriveno je černozemom i ritskom crnicom i karakteriše ih visok sadržaj organske materije sa više od 5 odsto humusa. Danas takvog zemljišta ima svega na 1 odsto površina – objasnio je Vasin.
Zaoravanje žetvenih ostataka
Smanjena plodnost poljoprivrednog zemljišta ogleda se u smanjenju udela humusa u zemljištu. Osim toga što humus popravlja vodni, vazdušni i toplotni režim tla, on stvara i utiče na optimalne uslove za razvoj gajenih useva na određenoj parceli.
Opadanje sadržaja humusa prisutno je na celoj teritoriji Srbije i kreće se od 0,5 do 1 odsto, što je izuzetno visoka vrednost, jer se on veoma sporo razvija. Za njega važi pravilo da se u prirodi 1 centimetar sloja humusa stvara 100 godina. Plodnost opada zato što se iz zemljišta prinosom iznosi više hranljivih materija nego što se vrati. Smanjenje broja grla goveda, svinja i ovaca jedan je od uzroka smanjenja usvajanja organskih đubriva u zemljištu.
Jedan od načina za povratak organske materije je i zaoravanje žetvenih ostataka. Da još ne prihvatamo njegov značaj, pokazuje i to da je retka praksa da se u proračunu potrebne količine mineralnih i organskih đubriva za određen projektovan prinos računa i zaoravanje žetvenih ostataka.
Zaoravanje se obavlja odmah posle žetve ili berbe, i to tako što se žetveni ostaci usitne i ravnomerno raspodele po površini parcele. Zbog stvaranja „azotne depresije“, preporučuje se da se zajedno s njima u zemljište unese i azot, i to od 0,6 do 1 kg na 100 kg žetvenih ostataka.
Dugogodišnjim ispitivanjima dva najvažnija ratarska useva kod nas – pšenice i kukuruza, prihvaćeno je da se na jednom hektaru pšenice ostavi 3 do 7 t slame, sa ukupno 13 do 33 kilograma azota po hektaru, 7 do 12 kg/ha fosfora i 34 do 70 kg/ha kalijuma. Praćenje prinosa pšenice posle višegodišnjeg zaoravanja žetvenih ostataka pokazalo je povećanje prinosa za 15 odsto. U slučaju kukuruza količina žetvenih ostataka bila je 10 do 12 t/ha, a količina hraniva u njima: 42 do 66 kg/ha azota, 15 do 25 kg/ha fosfora i 95 do 134 kg/ha kalijuma. Višegodišnjim zaoravanjem žetvenih ostataka povećan je prinos kukuruza za 7 odsto.
Najbolje bi bilo da se prekine s praksom paljenja žetvenih ostataka – pored toga što je zakonom zabranjeno, može da izazove i požare s ogromnim posledicama, i loše utiče na mikrofloru i plodnost zemljišta.
On navodi da je u proseku sadržaj humusa trenutno oko 3 odsto, što je na samoj granici. To znači da je plodnost zemljišta na većini parcela loša i da već sada postoji velik problem. Uzrok ovakve degradacije je prevenstveno to što se na našim njivama već decenijama ne upotrebljava stajnjak kao organsko đubrivo. Upotreba mineralnog đubriva je dominantna, osetan je pad prinosa, žetveni ostaci masovno se pale ili odnose s parcela i na taj način se organska materija više iznosi nego što se unosi.
Svake četvrte godine trebalo bi primeniti 40 tona stajskog đubriva po jednom hektaru, a mi te količine nemamo. Svedoci smo da od devedesetih godina prošlog veka strmoglavo opada stočni fond, a samim tim i količina stajnjaka. Da bismo mogli da imamo pravilno i prirodno đubrenje svake četvrte godine, neophodna su dva uslovna grla stoke po hektaru, a imamo 0,3. Činjenica je da ni u dužem narednom periodu nećemo imati dovoljne količine stajnjaka – naglasio je Vasin.
Savet ratarima je da nikako ne pale žetvene ostatke, već da ih obavezno zaoravaju, jer to je najjednostavniji način da doprinesu očuvanju organske materije u zemljištu.
Na pitanje šta može da se učini da bi se izbegao ovakav scenario na vojvođanskim njivama, Vasin odgovara da je đubrenje stajnjakom osnovno, ali da postoje i određene druge aletrnativne mere, kao što su korišćenje nusproizvoda iz prehrambene industrije, korišćenje kompostiranog organskog otpada, zelenišno đubrenje (gajenje i zaoravanje leguminoznih biljaka radi povećanja sadržaja organske materije) itd.
On smatra da je analiza plodnosti zemljišta jedan od najvažnijih segemenata poljoprivredne proizvodnje – reč je o ključnom postupku i osnovi bez koje se nijedna biljna proizvodnja ne može započeti, jer se u praksi pokazalo da su mnogi višegodišnji zasadi propadali zbog toga što prethodno nije utvrđeno kakav je hemijski sastav zemljišta i da li te biljne vrste mogu uopšte tu da uspevaju.
Ljudi izdvoje ogroman novac za investiciju, kupe zemlju, obezbede sadnice, agrotehniku, sade višegodišnje zasade, a ne urade analizu zemljišta koja košta oko 200 dinara po hektaru godišnje – rekao je Vasin.
On podseća i da je u skaldu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu obaveza da se analiza zemljišta radi svake pete godine.
M. Volčević
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
