Насловна ВЕСТИ1 ТИКВИЦЕ, ТИКВЕ, БУНДЕВЕ: Богатство укуса, боја, облика

ТИКВИЦЕ, ТИКВЕ, БУНДЕВЕ: Богатство укуса, боја, облика

146

Тикве су плодовито поврће, узгајају се углавном због сочних плодова који се убирају у различитој фази зрелости. Спадају у групу дикотиледоних повртарских врста, што значи да приликом клијања и ницања износе два крупна котиледона листића. Производе се на отвореном пољу и у свим типовима заштићеног простора, почев од ниских, полувисоких и високих пластичних тунела, па све до пластеника и стакленика, и са додатним загревањем, код нас је то обично без загревања. Cucurbita maxima, односно бела бундева, и Cucurbita moschata или мускатна тиква, производе се директном сетвом семена на стално место или преко расада, и то искључиво на отвореном пољу. Ове две врсте, за разлику од тиквице – Cucurbita pepo L, убирају се у фази пуне физиолошке зрелости.

Пише: проф. др Жарко Илин

Од великог броја тикава у свету још је једна изузетно економски значајна, мада се не користи у исхрани. То је Lagenaria siceraria или тиква судовњача. Производи се у баштама или на породичним комерцијалним газдинствима, служи за производњу семена и за калемљење пре свега лубенице и диње, јер је добра подлога с врло добро развијеним кореновим системом, отпорним на проузроковаче болести које се врло често јављају у производњи бостана.

Пуњене, барене, печене – увек драгоцене

Највећи економски значај имају тиквица, бела бундева, и мускатна тиква, пријатног мускатног укуса, односно, мириса и ароме. Конзумне врсте – тиквице, беле бундеве и мускатне, високе су биолошке и хранљиве вредности. Тиквица се у исхрани користи на најразличитије начине: као пуњена, грилована, као вариво, као додатак супама, чорбама. С друге стране, бела бундева и мускатна тиква користе се углавном за справљање колача или као тикве печенке – за печење и прављење различите дечије хране, кашица.

Воде порекло из тропских предела Централне Америке, што значи да се ради о културама које имају највеће захтеве за условима успевања, попут лубенице и диње. Имају велике захтеве за температуром, за светлошћу и наравно, за водом. Минимална температура за клијање и ницање семена је 12 до 15 °Ц.

Ако се производе директном сетвом семена на стално место, са сетвом ће се почети тек у другој, чешће трећој декади априла. Оптимална температура је знатно већа, и креће се на нивоу од 20 до 30 °Ц. Ова температура је значајна за производњу тикава преко расада, што значи да ће се приликом наклијавања обезбедити минимална температура од 30 °Ц, како би семе што брже никло у року од 3 до 5 дана, а затим ће се у заштићеном простору, где се одвија производња , одржавати температура од 20 °Ц. Минимална температура за вегетативни раст врежа, од појаве другог пара правих листова до пред цветање је 14 до 16 °Ц. Оптимална је далеко већа и износи 25 °Ц. Оптимална температура за плодоношење је 25 до 27 °Ц па и више, јер спада у групу топлољубивих повртарских врста, а на температурама од 15 °Ц и нижим, одбацује цветове. Раст престаје на температури од 6 до 7 °Ц и то се обично дешава већ крајем прве декаде октобра.

Траже пуно влаге у земљи и ваздуху

Тикве имају највеће захтеве према светлости, готово на нивоу лубенице која води порекло из пустињских предела пустиње Калахари, као и на нивоу диње која води порекло из пустињских и топлих предела Индије. Међутим, без обзира на ову особину, тикве имају веома крупне листове. Због те особине врло успешно се могу производити и у сенци. Због тога су се некад тикве производиле као здружени усев са кукурузом, тачније, кукурузом шећерцом. Данас, због комбајнирања производње то се више не ради, али се може срести у башти или на окућници.

Тикве имају и велике захтеве према води, због велике транспирационе површине листа и изражених, задебљалих лисних дршки, с којих се транспирацијом убрзано одаје велика количина воде. Коренов систем је добро развијен, жиличав, иде у ширину два до три метра и има добру развијеност у односу на надземну вегетативну масу, као и добре усисне моћи.

Сетва, окопавање

Ако се производи директном сетвом семена, сетва је на растојање од 150 цм између редова и 60 цм у реду, са 2 до 3 семенке у кућице. Када никне, оставе се по две биљке. Ако се производе преко расада, опет ће међуредно растојање бити 150 цм, 60 цм у реду, али се сади само једна биљка у фази два до четири добро развијена листа. Ако се производи директном сетвом, дубина сејања је 3 до 6 цм. У оба случаја неопходно је планирати 3 до 5 кг семена по хектару.

Од редовних мера неге на настираном земљишту се ради само једна међуредна обрада или једно-два окопавања, а на ненастираном обавезно 3 до 4 међуредне обраде и после сваке друге међуредне обраде по једно окопавање, чак и огртање биљака.

Прецизно ђубрење за врхунске приносе

Тикве имају и велике захтеве према органској материји и хранивима. Тако на слабије плодним земљиштима – алувијалним или песковитим – захтевају чак 60 до 80 тона стајњака по хектару. На земљиштима са 2,5 до 3,5 % хумуса захтевају 40 до 60 т по хектару стајњака, док им је на земљиштима с преко 3,5 до 5 % хумуса потребно око 30 т органске материје по хектару.

Најчешће је у питању полузгорели стајњак, а ако се користи згорели стајњак, онда се те количине крећу између 20 до 30 т по хектару. Обавезно је и ђубрење минералним ђубривима. У недостатку стајњака, препоручује се ђубрење на индустријски начин произведеним пелетираним или гранулисаним ђубривом. Таква ђубрива уносе се у пролеће пред предсетвену припрему, да би се нашла у слоју до 10 до 15 цм, како би дала најбољи ефекат. За 10 т приноса усвајају 25 до 30 кг азота, 10 до 15 кг фосфора и чак 50 до 70 кг калијума по хектару.

То значи да им поред органских ђубрива треба додати 100 до 150 кг азота и фосфора и између 100 и 200 кг калијума по хектару за врхунске приносе.

Обавезна јесења бразда

Тикве имају изузетно велике захтеве према плодности земљишта. Захтевају дубока, плодна земљишта, с високим садржајем хумуса, са благо киселом до неутралном рН реакцијом и с високим садржајем укупног минералног азота, као и фосфора и калијума.

Земљиште се за производњу тиквице, беле бундеве и мускатне тикве обавезно обрађује у јесен. Најчешћи претходни усеви су грашак, боранија, пасуљ, соја, повртарски боб, дакле, легуминозе које долазе на четврто место да би после њих на прво место дошла нека од тиквица. Основна обрада је на дубину 25 до 30 цм током септембра, најкасније у првој половини октобра. Земљиште се равна, оставља да презими, а у пролеће, чим време дозволи да се уђе са сетвоспремачима, или грабљама у башти, затвара се та зимска бразда, земљиште се равна и припрема за сетву.