Нова студија шведских научника указује на то да су чињенице о навикама у исхрани за које смо деценијама мислили да су исправне – заправо нетачне. Стручњаци су озбиљно довели у питање дугогодишње стандардне здравствене савете.
Током протеклих 70 година, јавне здравствене установа у бројним државама, углавном Западне Европе, оглашавале су се са низом правила у исхрани која треба поштовати. Наглашавано је да су месо, млечни производи и јаја – опасна по здравље људи.
Последице ових правила о исхрани су свуда око нас, пише Гардијан. Наводи податке да 60 одсто Британаца данас има вишак килограма, да многи имају проблеме са метаболизмом, а да је на тржишту хране чак 50 одсто намирница „ултрапрерађено“.
Недостатак поверења у здравствену исправност хране у њеним „природним облицима“ навео је потрошаче да купује прерађену храну као што су обрано млеко или сир са смањеном количином соли, с циљем да се здравије хране.
Ипак, са протоком времена и захваљујући напретку наука и већем броју истраживања, дошло се до закључка да здрави традиционални састојци и прехрамбене навике могу бити – здрави.
Млечне масти могу смањити ризик од кардиоваскуларних болести. Зато нове студије све мање подржавају идеју о томе да треба бирати млечне производе са смањеном количином масти.
Велико истраживање у коме је учествовало 4.150 Швеђана, који су праћени током 16 година, доказало је да исхрана богата млечним мастима може смањити а не повећати ризик од кардиоваскуларних болести.
Бројна истраживања такође показују да конзумирање млечних масти штити од дијабетеса типа 2.
Правило које је дуго било „у тренду“ а каже да дневно треба појести пет плодова воћа или поврћа такође се доводи у питање. Савремене студије сматрају да су „танки“ аргументи који стоје иза слогана „пет дневно“.
Велика студија из 2010. године која је обухватила 500.000 људи са 23 европске локације током осам година, није могла да успостави јасну повезаност бољег здравља са поштовањем наведене препоруке.
Чињеница је да воће и поврће доносе вредне микронутријенте, али, када се све сабере и одузме, то је слабо и односу на оно што нуде млечни производи, месо, риба и јаја.
Иначе, веома мали број људи у Великој Британији успева да испуни циљ „пет дневно“, а они који то генерално постижу једу више воћа него поврћа.
Воће садржи пуно шећера. Једна мања банана има еквивалент од 5,7 кашичица шећера, док јаје не садржи шећер.
Када је реч о поврћу, уместо пожељног зеленог лиснатог поврћа, људи се углавном одлучују за кромпир или бундеву, који су такође богати шећером.
Упркос апелима да се со конзумира мање, није добро из исхране потпуно искључити ову намирницу – најбоља је умерена количина.
Недавно објављено истраживање закључује да су изузетно ниски нивои уноса натријума повезани са повећаним ризиком од срчаних обољења, док су умерене количине идеалне за већину људи.
„Постоји мало доказа да ће смањење уноса натријума (испод просечног нивоа) смањити кардиоваскуларне проблеме или смртност“, наводи се у новим студијама.
Добро је не претеривати са оброцима као што је хот-дог, али добар одрезак неће бити сметња здрављу.
Иако је месо у центру исхране наших предака било милионима година, неки нутриционисти, заступају став да је то нездрава храна.
Став Међународне агенције за истраживање рака из 2015. да је црвено месо „вероватно канцерогено“ никада није поткрепљен ни доказан.
У ствари, накнадном проценом ризика по здравље, закључено је да то – није случај. Прикупљени подаци у истраживањима једноставно нису успели да покажу конзистентну узрочну везу између уноса црвеног меса и болести попут канцера.
Године опречних савета биле су „неправедне“ према јајима.
Један од савета био је да се не прекорачи количина од два јајета недељно због наводне високе концентрације лошег холестерола.
Многи још нису сигурни да ли су јаја здрава или не, упркос чињеници да су јаја једна од намирница богатих бројним нутријентима, али савети здравствених стручњака сада су промењени и сугеришу да ипак не постоји препоручено ограничење о томе колико јаја људи треба да поједу.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
