Пољопривредници Новог Кнежевца чувени су по производњи зачинске паприке и иза њих је веома тешка производна година, првенствено због суше која је највише погодила баш Банат. Тима Јованов каже да је успео у одређеној мери да ублажи њене последице јер на својој њиви на којој је узгајао паприку и парадајз, има систем за наводњавање. Упркос томе, производња је била проблематична јер је долазило до опадања цветова и лошег заметања плодова. Два месеца после сетве није било ни једне озбиљне кише у овом делу Баната, па су биљке, да би се сачувале, зауставиле вегетацију.
-И тако све до краја августа и првих правих киша. Тек тада је дошло до правог рода паприке. Да парадајз и паприка могу да опстану до децембра, имао бих фантастичан род. Али, киша је ипак закаснила па су приноси драстично умањени, али је квалитет плодова био добар тако да је и квалитет мог крајњег производа – зачинске паприке, одличан, објашњава Тима Јованов.
А управо квалитет препоручује Тимину зачинску паприку па се ове године тражи кашика више. Када је маркетинг у питању, Јованови су одабрали дужи, неки би рекли и тежи пут, за пласман зачинске паприке и сока од парадајза – лепу реч и препоруку.
– Наши највећи купци су људи који иду на такмичења у кувању рибље чорбе, гулаша, паприкаша…Знате, у љубави готово увек постоји љубомора. Драго ми је што на њу нисам наишао код људи који воле наше производе и редовно их купују. Они су их несебично препоручивали другима, иако су у такмичарском смислу конкуренти, каже Јованов.
По препоруци, Тимина паприка је стигла и до естраде. Сада је овај зачин и на трпези Звонка Богдана. Звонко је опевао војвођанску равницу, Војвођане, салаше и чилаше, љубави тек рођене и оне угашене. А баш је љубав мотив који покреће Тиму и његову супругу Латинку, поникле на банатској земљи, да јој се изнова враћају. Немамо доказа, али оправдано сумњамо да управо због те љубави финални производи Јованових, познати по бренду „Са Тимине њиве“, имају прелепу црвену боју, прелеп мирис, а о укусу нека причају они који су их пробали.
– Сем љубави која је сасвим сигурно уткана у сваки плод паприке, квалитет јој даје и начин производње. То мора бити на старински начин, онако како су то људи некада радили. Ја за неке процесе време враћам уназад. Само се сетва ради трактором, све остало је ручни рад. Окопавамо је, не прскамо хемијским средствима, иако сам ја инжењер заштите биља, и после следе берба, низање, цепање – све ручно, каже Тима и додаје да помоћ машине стиже тек код млевења на природном камену.
Он каже да у овој производњи постоји финансијски ефекат, али да до њега не би ни дошло да нема љубави према земљи, паприци и раду. Њему и његовој супрузи „ветар у једра“ су заправо многобројни контакти с људима из различитих делова света, остварени захваљујући млевеној зачинској паприци. Килограм сада кошта 3.500 динара, а захваљујући интензивној боји, укусу и мирису, она се приликом припрема кулинарских специјалитета користи у мањим количинама у односу на неке друге паприке.
– Продајући нашу зачинску паприку, под старе дане обнављам знање из географије. Људи зову и наручују из свих делова Србије. Стигла је она и до Америке и Канаде. Купују је наши људи који живе тамо. Али, мени је посебна сатисфакција то што се зачинска паприка Јованових продаје у Мађарској, која је управо позната по производњи врхунске млевене зачинске паприке, каже Тима.
У Хрватску су млевену зачинску паприку с Тимине њиве почели да носе људи који се такмиче у прављењу кулена.
Јованови су већ продали готово целокупну овогодишњу производњу млевене зачинске паприке, а један такмичар у кувању рибље чорбе је чак питао да ли може да купи неколико кашика.
Дилема која остаје за наредну годину је да ли Тима и Латинка да повећају производњу или да уведу нову меру код продаје – кашику. Ово је, наравно, шала, али није шала да би војвођанске домаћице додале да са Тимином зачинском париком нема црвенијег и укуснијег насува с кромпиром на кугли земаљској.
Текст и фото: Јасна Бајшански
