Сваки воћар зна да ниједна воћка неће дати висок и квалитетан род без уношења ђубрива, како органских тако и минералних. За разлику од органских, а то је најчешће стајњак, која се уносе сваке треће-четврте године, минералним се воћке ђубре сваке јесени, а прихрањују у два наврата у вегетацији. Изузетак од овог правила није ни шљива. Ни она није Богом дана воћка која ће увек родити и када јој се ништа не пружа.
Пише: Светлана Мујановић
Која ђубрива препоручују стручњаци Пољопривредне саветодавне стручне службе у Ваљеву шљиварима Колубарског округа сазнали смо од дипл. инг. Јована Милинковића, саветодавца за воћарство и виноградарство.
Земљишна и фолијарне анализе
– Количине ђубрива и однос азота, фосфора и калијума у њима које ми препоручујемо нашим воћарима који гаје шљиву, зависе пре свега од квалитета земљишта на којем је подигнут воћњак – казује инж. Милинковић. – Због тога је први корак који ваља направити и пре подизања засада анализа земљишта, а у вегетацији се раде и фолијарне анализе.
Пре подизања засада, ако је потребно, ради се мелиоративно ђубрење, како би се плодност земљишта довела на жељени ниво од три до пет процената хумуса, 10 до 15 мг P2O5, 20 до 25 мг K2O, пХ 5 до 7 и урадила поправка свих режима земљишта, а то су водни, ваздушни и топлотни.
Како истиче овај стручњак, ђубрење је једна од најважнијих и неизоставних мера у гајењу шљиве. Њиме се подиже плодност земљишта и доводе на оптимални ниво сви биогени елементи који се током године губе. А односе их принос, разни хемијски и физички процеси којима се везују у за шљиву неприступачне облике, ерозија, испирање, испаравање… А, да би шљива дала род који се од ње очекује, сви они се морају надокнадити. Треба нагласити да шљивици годишње, оријентационо, потроше 80 до 100 кг/ха Н (азота), 20 до 50 кг/ха P2O5 (фосфор петооксида) и 100 до 150 кг/ха K2O (калијум оксида), као чистих хранива. Само правилним ђубрењем она се могу вратити и од воћака се може очекивати редовна и довољно висока родност, као и квалитет плодова.
Треба нагласити да се млади шљивик ђубри различитим количинама хранива, а оне зависе од старости засада. Тако, у прве три године по садњи то би, оријентационо, било овако, предочено у грамима по стаблу:
Сва ђубрива се растурају око биљака у кружници коју прави подневна сенка круне воћке и орањем или прекопавањем се уносе у земљиште.
Редовне порције ђубрива
Редовно ђубрење засада шљиве, а то је ђубрење у роду, обавља се током новембра – децембра NPK ђубривима у којима има највише калијума. А то су најчешће NPK 10:12:26 + 3% MgО; NPK 8:4:24 или NPK 6:12:24, а за један хектар је потребно од 500 до 600 кг. У шљивику са старијим воћкама ђубрива се растурају по целој површини и одмах заору на дубину 10 до 12 цм воћарским плуговима или тешком тањирачом.
Шљивама годи вегетацијска прихрана. Прихрањују се азотним ђубривима у два наврата, обично крајем марта и почетком маја. Од ђубрива се углавном користи KAN јер се, због нешто нижег рН земљишта, показао бољим за ове воћке, а за хектар је, у свакој прихрани, потребно око 300 кг.
Стајњак се у шљивик у роду, уноси сваке три-четири године у количини 25 до 30 т/ха. Ради се зими, док воћке спавају и он се обавезно мора плитко заорати или затањирати.
– Фолијарна ђубрива се примењују по потреби, и то је посебна прича за шљиву – каже овај стручњак. – Када плодови почну да мењају боју, у самом почетку зрења, редовно се прати боја, посебно у стресним условима, а то су суша, јако осунчавање. Ако она не „покрива“ плодове уобичајеном брзином, тада се воћке опрскају неким фолијарним ђубривом које ће плодовима побољшати колорит и чврстину покожице
