Род јабука у белоцркванским воћњацима мањи је за 50 и више одсто него прошле године. Цене су остале на нивоу прошлогодишњих, стандарди за прву класу јабуке, за произвођаче без скупе модерне технологије, су недостижни, руско тржиште не функционише као некада. Све су то разлози због којих све више малих произвођача белоцркванског округа одустаје од посла.
Род мањи за 50 одсто, трошкови производње већи за толико, јер је поскупело гориво па су трошкови транспорта већи шест пута, скупље ђубриво, пестициди, дневнице за бераче. Цена јабуке на нивоу прошлогодишње – прва класа 40, 45 динара по килограму, индустријска од 10 до 13.
– Значи имамо цену импута, улазних трошкова, они сваке године све више расту и цена радне снаге, а продајна цена стоји већ годинама на истом нивоу, чак шта више и пада и ми долазимо до ситуације када нам трошкови или превазилазе приходе или се изједначавају и ту аутоматски немамо више нкакву зараду и то приморава људе да напуштају посао – каже дипл. инж. Душан Савић, воћар.
Још већи проблем малим произвођачима представљају стандарди за производњу јабуке прве класе. Друга класа, плодови са малим тачкама или ситним оштећењим, а више не постоји већ се она сматра индустријском јабуком, чија цена је јако мала.
– Воћњаци се увелико крче… ко је имао ланац – два, па чак и пар хектара, значи ко не ради по модерној технологији са савременим средствима једносатвно не може да прода своју робу, нема квалитет који трговци траже и то је оно што је сад велики проблем, свако ко је радио неко воћарство уз пут, коме то није основна делатност, значи ко не улаже, он нема шансу да опстане, то се види, крче се воћњаци масовно и по општини Бела Црква и овде у општини Алибунар – наводи дипл. инж. Дејан Пантелић, заштитар и воћар.
И оно мало што су произвели, питање је где ће и када пласирати.
– Имамо ситуацију да је руска Федерација подигла много јабука, својих воћњака тако да фактички они до нове године имају своју производњу и немају потребу да купују или у нешто смањеним количинама. Сад је једина шанса да се то продаје после нове године, а то захтева складиштење, хладњаче, бокс палете, а то су опет нове инвестиције – истиче дипл. инж. воћарства Душан Савић.
Као алтернатива руском, објашњава Савић, јављају се тржишта у арапским земљама, али ту постоје други потенцијални проблеми, нови стандарди у паковању, у калибрима, у сортименту. Озбиљан проблем, додаје су и климатске промене, учесталост позних пролећних мразева, који су ове године преполовили приносе, и суша у летњем периоду, изискују скупе системе за заштиту од мраза и наводњавање, које мали и средњи произвоиђачи не могу да приуште. Све су то разлози због којих одустају од воћарског посла.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
