Пољопривредно газдинство Арпада Чикоша из Тотовог Села код Кањиже скоро деценију и по је посвећено производњи здраве хране. У асортиману органског начина производње ове породице је више од 30 врста поврћа, чему треба додати и прерађевине од поврћа. У газдинству Чикош, које обрађује 20 хектара, лакше могу да наброје шта не производе него шта све производе. Поврће у сетвеној структури заузима 13 хектара, док су на седам хектара житарице, а поврх тога сачувана је и породична традиција у производњи садница ружа.
Највише се производе шаргарепа, купусњаче, црни лук, парадајз, паприка… Располажу и са 600 квадратних метара под пластеником, а у затвореном простору производе само неколико култура: паприку, парадајз, патлиџан, краставце и расад за потребе сопственог газдинства.
Машинац и златарка успели на њиви
У породичној „Био-башти Чикош“ посла има за Арпада и његову супругу Каролину, са којом подиже двоје деце. Арпад је својевремено стекао диплому средње машинске школе у Суботици. Имао је озбиљне амбиције да постана машински инжењер, али је у време бомбардовања прекинуо студије, отишао у Мађарску, а када му је умро отац Шандор, вратио се у Тотово Село и посветио пољопривреди. Арпадова супруга Каролина, родом Кањижанка, у истој средњој школи је завршила за златара. Међутим, Арпаду и Каролини пољопривреда је била блиска, јер су њихови родитељи имали газдинства, па су се определили за производњу поврћа, у почетку за индустријску прераду, да би се од 2004. године одлучили за органску производњу.
– Када нам се родио старији син, доста сам размишљао о томе чиме ћемо хранити децу, јер сам видео какве су технологије конвенционалне производње и увидео да таква није одржива на дуже стазе. Нема будућноси пољопривреда и производње хране ако усеве из године у годину прскамо синтетичким препаратима – где ћемо тако стићи? Већ од почетка били смо као газдинство чланови суботичког удружења „Таррас“. Тако смо се нашли у бази података газдинстава која производе поврће без хемије, па је наш сарадник из Београда дошао са предлогом да сертификујемо производњу, јер је заинтересован за откуп и пласман здраве хране. Убрзо смо почели да производимо за београдско тржиште, по позиву. После су се производња и пласман проширили на друге трговце, препродавце и купце – присећа се Чикош.
У кањишкој општини неколико газдинства има сертификовану органску производњу. То је у односу на друге средине добар помак, јер, ретко која општина у Војводини и Србији има толико регистрованих газдинстава са органском производњом, можда само оне у најближиј околини Новог Сада и Београда.
И саднице ружа – органске
Упоредо са поврћем, породица Чикош годишње производи и 10.000 садница ружа, такође органским начином производње. Арпад прича да је производњу ружа наследио од родитеља, јер се његова породица ружама посветила још пре четири деценије. Арпадова мајка Гизела је усавршила производњу, јер је у то време у Тотовом Селу било десетак произвођача садница ружа. Сада је ружичњак породице Чикош остао једини, мада је раније најпознатији произвођач ружа из овог места Имре Олах, код кога је узгој ружа научила Арпадова мајка, имао и својих десетак признатих сорти ружа.
– Одрастао сам међу ружама и веома ми је драго да смо производњу сачували. Не могу рећи да од ружа имамо неки велики профит, али волимо тиме да се бавимо. Годинама смо постизали добар пласман, па сада не желимо да прекинемо традицију, а саднице испоручујемо агромаркетима, међутим, не планирмао повећање производње – каже Арпад Чикош.
Кућна достава сталним купцима
– Газдинство је већ десет година сертификовано за био-производњу здраве хране, не само у складу с домаћим, него и стандардима ЕУ. Имамо неколико купаца које снабдевамо сировинама за прераду за инострано тржиште. Производња здраве хране је захтевна јер треба испунити одређене услове, али од када смо се почели бавити њом, потражња је у порасту. Свест и навике људи се мењају, али тржиште је још увек концентрисано у великим градовима, па највећи део производа завршава у Београду, Новом Саду и Суботици. Производе директно или индиректно пласирамо трговинским ланцима, затим разним малим радњама. Организовали смо и кућну доставу намирница купцима у Суботици и околини. Имамо већи број потрошача којима током целе године испоручујемо робу једном недељно, што много значи – имамо директан контакт са потрошачима, чујемо њихове утиске, било да су позитивни или негативни. Увек им сугеришем да укажу и на најмању ситницу, да бисмо могли да поправљамо квалитет. Хвала богу, више имамо позитивних јављања, са похвалама, него примедби, што нам много значи као подршка да наставимо да се бавимо органском производњом – сазнајемо од Арпада Чикоша.
Наш саговорник се уверио да су управо највећи градови и највеће тржиште за здраву храну, чијом производњом се бави, па сматра да има простора да се ова производња унапређује и развија.- Око 90 посто онога што производимо продајемо у Новом Саду и Београду, посредством два трговинска ланца здравом храном, и налазимо рачуницу, без обзира што су искуства са ценама поврћа из органске и конвенционалне производње различита. Улагања у производњу сертификоване био-хране су много већа него код конвенционалне, због ручног рада, јер се против корова боримо искључиво механички и најчешће ручним окопавањем. Нема коришћења хемијских препарата ни такве врсте прихране усева као што су вештачка ђубрива и синтетичким препаратима преко листа. То није дозвољено у производњи здраве хране, па су приноси мањи него у конвенционалној производњи, у неким случајевима и вишеструко мањи, зависно која је култура у питању. Значи, имамо веће трошкове и мању количину робе за пласман на тржишту, па су због тога органски производи некада и вишеструко скупљи од истих из конвенционалне производње. Дешава се да је разлика у цени свега 20 до 30 посто, што много зависи које поврће је у питању и од доба године. Цене наших производа у најчешћим случајевима у току године мењамо за 10 до 20 посто, а на тржишту робе из конвенционалне производње цена некада варира и неколико стотина процената – објашњава Чикош.
Домаћин из Тотвог Села се суочавао са чињеницом да парадајз из конвенционалног начина произвоње буде скупљи од парадајза који је произвео и износио на тржиште, али, има и супротних ситуација, када су производи из његовог газдинства скупљи. На пример, цена карфиола из конвенционалне произвоње знала је да падне и на 10 динара за килограм, док се из њихове био-баште истовремено продавао за 200 динара, што је огромна разлика.
У теглама чиста природа
– Раније сам се бавио конвенционалном производњом карфиола и знам да се та разлика може постићи због много већег приноса применом агротехничких мера. Међутим, код неких врста поврћа нема велике разлике у приносима, као код шаргарепе, али у органској производњи много је теже одбранити усев од корова, јер у раној фази вегетације они знатно брже расту од шаргарепе, па усев треба четири до шест пута ручно очистити од њих. У органској производњи најскупља је жива радна снага, јер у односу на трошкове радне снаге за копање, плевљење, вађење и бербу, издаци за гориво за механизацију су најмањи. У овој производњи по хектару потребно је ангажовање једног радника, па и мало више, а у конвенционалној ратарској производњи житарица један радник механизацијом може да обради стотину хектара, тако да је велика разлика у запошљавању радне снаге у органској и конвенционалној производњи – указује Чикош.
Он напомиње да се из године у годину нешто учи, тако да увек има прилике да се унапређује квалитет и постижу бољи приноси. Ако се трошкови и не повећавају, уверава Чикош, разлика не остаје произвођачима него се кроз одржавања цене на истом нивоу постиже конкурентност на тржишту.
Наш саговорник увиђа да је тржиште органске хране у лаганом порасту, управо како се протеклу деценију у том погледу развија и његово газдинство, па је предузео и наредни корак у преради, тако да сада са партнерима ради кисељење и пастеризовање поврћа.
– Тамо где смо доскоро продавали поврће, на истим линијама на тржиште пласирамо прерађевине – додаје Чикош. – Као и поврће, и прерађевине завршавају на трпезама у Београду и Новом Саду, где је највећа потражња, а нешто продамо у Суботици, која нам је ближа, и купцима све допремамо на кућну адресу. Све се ради по рецептима наших бака, без конзерванса, и флашира у стаклену амбалажу. Имамо десетак наших биоферментисаних производа и пастеризованог поврћа у сланој води, од киселог купуса, мешане салате, корнишона, цвекле, бораније, карфиола, паприке и туршије, до сокова од парадајза, цвекле и шаргарепе и још неких производа. За прераду смо се определили да би боље искористили вишкове поврћа које произведемо а не успемо да нађемо купце за њих у свежем стању. У сезони имамо оквирне потребе наших купаца, али приносе не знамо унапред, па када има вишкова – прерађујемо их. Јесте да је то додатни велики труд и трошак, али на крају повећава зараду – истиче Чикош.
М. Митровић
Добро јутро број 563 – Март 2019.
