– Ove godine po prvi put neće biti bagremovog meda iz ovog kraja, gde je bagremova paša glavna – kaže Boban Mišić, predsednik Društva pčelara Pomoravlje iz Jagodine. Pčelari iz Jagodine, mesta koje se smatra jednom od kolekvi srpskog pčelarstva, poznatoj baš po bagremovom medu, zabrinuti su za budućnost svoje proizvodnje.
Decenijama unazad pčelari iz Pomoravlja su proizvodili bagremov med. Ali, ove sezone meda sa bagremove paše, koja je glavna u ovom kraju, po prvi put nema.
– Nama je u Pomoravlju bagremova paša glavna i narodski rečeno, ja nisam imao da izvrcam ni jedno kašiče od ovolikog broja košnica. Nešto bolje je bilo na planinama ko je selio košnice na livadsku pašu. On je uspeo da skupi malo medljike. Promena klimatskih uslova i upotreba pesticida dovela je do pomora pčela. To se dogodilo iako je nauka je dokazala da svaki treći svetski zalogaj hrane zavisi od pčela kao oprašivača. Prošle godine i ove zime i proleća desio se u Srbiji katastrofalan pomor pčela. Kod nas u Pomoravlju nestalo je 60 odsto pčela. U Vojvodini na pojedinim mestima i do sto odsto. Najviše se to dešava zbog nemarne upotrebe pesticida. Prska se svim i svačim i tako se ubijaju i svi drugi oprašivači. Bile su nam ostale samo te medonosne pčele, koje bez podrške pčelara mogu da izdrže samo jednu sezonu – kaže Boban Mišić, predsednik Društva pčelara Pomoravlje.
Mišić navodi da se zbog loše situacije skoro prepolovio broj članova udruženja, jer ljudi odustaju od pčelarenja zbog teške situacije, ne samo sa pomorom, već i zbog falsifikovanog meda na tržištu. Njegov kolega, Jovica Savić, pčelar i zamenik predsednika Društva pčelara Pomoravlje, povrđuje da je ova godina je nezapamćena kada je reč o bagremovom medu.
– Primećeno je da su poslednje tri godine bile sve lošije jedna za drugom, ali nikad nije bilo da baš nema ni grama bagremovog meda. Ove godine to se na žalost dogodilo. Ja selim košnice u Banat na suncokret, kako bi se obezbedilo prezimljavanje društava i kvalitetnija hrana. Ove godine prva paša mojih pčela bila je na uljanoj repici. Prinos je bio oko 800 kilograma. Na jednoj lokaciji medljika se pojavila, ali u malim količinama – kaže Jovica Savić.
Pčelari su i prošlu godinu završili sa gubicima, a ni ova nije bolja, pa mnogi odlučuju da prodaju kompletnu opremu za pčelarstvo, uprkos veoma dugoj tradiciji proizvodnje meda. Društvo pčelara Pomoravlje iz Jagodine svojevrsni je naslednik Prve srpske pčelarske zadruge južno od Save i Dunava, koja je osnovana 1897. godine. Tada se udružilo 60 pčelara tadašnje kraljevine Srbije u Jagodini. U vreme carinskog rata između Srbije i Austro- ugarske 1906. godine Sreten Adžić, koji je u to vreme bio upravnik muške učiteljske škole, na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu osvojio je četiri zlatne medalje. Između dva svetska rata u Jagodini je bila pčelarska zadruga „Morava“, a 1953. godine osnovano je Društvo pčelara „Napredak“ koje je radilo do 1970. godine. Od te godine do danas postoji Društvo pčelara Pomoravlje.
– Trenutno imamo 130 članova. Svako od nas bije svoje bitke u pčelinjaku, ali se i ispomažemo, i međusobno i jedni drugima. Zato smo najviše ponosni na naš humanitarni rad, bez obzira kakva je ispaša. Svake godine podelimo i doniramo med ugroženima, preko raznih udruženja. Do ove godine naši pčelari su podelili preko 2.500 tegli meda – kaže Boban Mišić, predsednik Društva pčelara Pomoravlje.
Pomoravski pčelari ne dele samo med, već se pamti da su i 2019. godine kada je u Kikindi stradao ogroman broj košnica, solidarno sa kolegama iz Šumadije prikupili pomoć u rojevima i maticama, svesni da obnova proizvodnje zahteva ogromna ulaganja i vreme.
Tekst i foto: Biljana Nenković
