Опрема у подруму Миодрага Радовановића постављена је тако да се користи природна гравитација и смањи употреба пумпи, што је најсуптилнија манипулација вином.
Оваква врста винског подрума подразумева погодну конфигурацију терена и вешто архитектонско извођење.
Гравитациони вински подруми реткост су у региону, а у Србији су направљена свега два. Још су ређи они који су посвећени само једној врсти вина. У селу Крњево код Велике Плане постоји један такав, и направљен је само за каберне совињон. Целокупна опрема у гравитационом подруму постављена је тако да се што више користи природна гравитација и смањи употреба пумпи, јер је тај начин, уједно и најсуптилнији за манипулацију вином.
Оваква врста винског подрума подразумева погодну конфигурацију терена и вешто архитектонско извођење. Добит је у томе што се прерада грожђа ради по нешто другачијем принципу него у класичним подрумима. Подрум Миодрага Радовановића у Крњеву није јединствен само по природном паду вина у просторије под земљом, већ и по томе што је направљен искључиво за каберне совињон.
Грожђе се не муља, него отреса
Реткост у манастиру Тврдош
Манастир Тврдош једна је од ретких винарија на Балкану која је у првој декади 21. века, поред старог каменог подрума из 15. века, укопала нови подрум, опремљен најсавременијом опремом. Осим што је уклопљен у постојећи комплекс, специфичан је по модерном технолошком решењу, уз опрему за гравитациони транспорт вина током процеса прераде. Такав процес омогућен је висинским разликама између различитих нивоа подрума због погодне конфигурације терена.
Основна предност је у томе што се у гравитационом подруму грожђе не муља, већ преса ради одоздо. Наиме, уобичајено је да се грожђе прво уноси у подрум под земљу, а на површину износи вино. Миодраг Радовановић с нивоа земље убацује грожђе, а вино се, природним падом кроз фазе производње, спушта у земљу. Овај систем производње у гравитационим подрумима није атракција, већ служи другачијој и, како тврди власник, бољој преради грожђа.
– Грожђе се не муља, већ се само отреса и преко елеватора се спушта у танкове на први ниво испод земље. Затим на другом нивоу следе ферментори. Ту се вино пресује. Како је ово гравитациони подрум, преса је на нижем нивоу и потискује грожђе одоздо, за разлику од начина прераде у класичним подрумима, где преса притиска одозго. Тиме се у технологији добија бољи начин прераде зрна. Након тога вино се развија у барицима, који су су на трећем нивоу испод земље – објаснио нам је Миодраг Радовановић.
Он у шали додаје да планове за овакав подрум могу да праве само они који имају брдо у власништву.
– Да бисте направили гравитациони подрум потребно је узвишење, како би имао природан пад. На врху брда, односно винарије, ради се прерада, док се на самом дну складиште готова вина. То је свакако другачије од досадашње праксе. Ми у Шумадији у шали кажемо да имамо среће да живимо у брдовитим пределима и можемо себи да приуштимо гравитационе подруме – каже Радовановић.
Континуитет високог квалитета
Овај подрум направљен је с намером власника да у њему прави само каберне совињон, у чијој производњи је и најуспешнији. Посебно у „reserve“ серији. То је можда јединствена појава на европском тлу, да је цео подрум посвећен искључиво кабернеу.
Виновод од 25 милометара
Постоје бројни историјски докази да се вино пило на тлу Србије и пре нове ере. Од оснивања прве српске државе, велика пажња посвећена је виноградарству и винарству, посебно у време Немањића. Први закон који ближе регулише прављење вина донео је цар Душан. Међутим, занимљив је мит да је за време његове владавине направљен виновод дуг 25 километара, којим је из подрума у Великој Хочи вино транспортовано до царске палате у Призрену. И то не уз помоћ пумпи, већ искључиво захваљујући гравитацији!
– Систем производње у гравитационим подрумима омогућава континуитет у производњи висококвалитетних вина сваке године, што нам је и циљ. Подрум је направљен као круна тридесетогодишњег рада и на тај начин ћемо стабилизовати врхунску серију каберне совињона, која нам је веома битна. Међу првима смо направили заштиту географског порекла и нећемо продати сва вина у једној години. На тај начин из ове винарије моћи ћемо да правимо залихе из добрих година и тако ћемо да избегнемо продају у лошијим годинама – каже Радовановић.
Радовановићеви виногради подигнути су на оближњим брдима изнад винарије и простиру се на 38 хектара. Осим по гравитационом подруму, који је усто посвећен и једној врсти вина, Радовановић се усудио и за још једну новину. Један део винограда направљен је на „терасама“. Овај начин гајења винове лозе типичан је за поједина подручја у Португалији или Шпанији. Жели да испроба да ли, на први поглед неприступачни терени под великим нагибом, могу да се искористе у виноградарству и пољопривреди уопште.
Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић
