Почетком овог месеца виноград треба циљано третирати против пламењаче и пепелнице, а крајем маја и почетком јуна почиње фенофаза цветања, када се убацује и третман против сиве трулежи винове лозе.
Мај је месец у коме биљке бујају и цветају, па се и виноград налази у фази интензивног пораста ластара, што значи да га треба заштитити. О томе који радови очекују виноградаре у мају разговарали смо с Милошем Ристићем, директором Центра за виноградарство и винарство из Ниша.
Почетком овог месеца виноград треба циљано третирати против пламењаче и пепелнице. Третман се током маја, у зависности од временских услова, мора урадити два пута. Крајем маја и почетком јуна почиње фенофаза цветања, када се убацује и третман против сиве трулежи винове лозе. Овај третман се ради у прецветавању, а чак и пре цветања ако се очекује киша, каже наш саговорник.
Уништавање корова и плитка обрада
– Сем хемијских третмана, неопходно је спровести радове на сузбијању корова који интензивно расту у пролеће. Такође, важно је квалитетно обрађивати земљиште. Основни циљ ових радова је, сем сузбијања корова, онемогућавање исушивања земљишта. Плитком обрадом оно се проветрава и затварају се поре кроз које излази влага. Неки виноградари се опредељују и за употребу хербицида против корова. У овим случајевима важно је напоменути да се обавезно мора обратити велика пажња приликом прскања, да се хербицидима не попрска и винова лоза. Увек је боље механичко уклањање корова, окопавањем и фрезирањем, али овакав начин у великој мери поскупљује производњу и доста утиче на крајњу цену грожђа – објашњава Ристић.
Према његовим речима, и у винограду, као и у воћњаку, могу се оставити затрављене површине, што се у западној Европи често ради. Северна Италија, Немачка, Аустрија, Словенија, познате су по интензивном затрављењу винограда, а предности су бројне. Пре свега, у виноград може да се уђе чак и после кише, не чекајући да се земља просуши ако је потребно урадити третмане.
-Међутим, ми немамо климатске услове за то. Наша годишња сума падавина није довољно велика за затрављивање винограда. Треба знати да травнате површине потроше исту количину влаге као и виноград. У случају да виноградари имају услова за наводњавање или да су виногради на таквој позицији да у земљишту има довољно влаге, то се може радити. Многи произвођачи, упркос неиспуњавању ових услова, затрављују виноград, макар сваки други ред. То је предност код домаћина који се баве винским туризмом јер се штета која се нанесе због недовољно влаге за чокоте, може надокнати кроз туризам – каже овај стручњак.
Уклањање сувишних ластара
Винова лоза интензивно расте у мају, због чега је посебно важно урадити и тзв. лачење односно, отклањање вишка ластара. Милош Ристић каже да се на овај начин балансира принос и омогућава се што боље осунчавање и што бољи положај ластара који остају на биљци. Неки виноградари пре цветања отклањају цвасти и на тај начин регулишу род. Ипак, лачење је чешће, а њиме се уклањају ластари који засењују родне ластаре.
– Већина наших виноградара уклања јаловаке који крећу из главе и заперака и на тај начин омогућавају и проветравање и бољу примену хемије, а уједно и бољу осунчаност биљке. Увек се обраћа пажња на то колико се ластара са гроздовима оставља, а све зависи од тога да ли виноградар жели килограм, два или пет килограма грожђа по чокоту. Виноградари сами калкулишу, јер свако има своје тржиште и различите потребе. Некоме је циљ да произведе 15 до 20 тона грожђа по хектару и да га прода по 30 евроценти, на пример „Рубину“. То је оправдано јер је, у финансијском смислу, исто као када се постигне принос од осам тона по хектару, а килограм грожђа се прода по цени од 50 до 60 евроценти – објашњава Ристић.
Наш саговорник каже да је данас све математика и економија, те да произвођачи грожђа гледају да у винограду буде што мање људског рада који је најскупља ставка, да се све механизује, а да се, као крајњи производ, на крају добију врхунска вина.
Пише: Јасна Бајшански
Ко промаши третман, губи цео виноград!
Сви виноградари требало би да знају да крајем маја и почетком јуна обавезно морају обратити пажњу на извештаје Прогнозно-извештајне службе у којима се објављују моменти третирања Scaphoideus titanus. Цикада Scaphoideus titanus је монофаг, што значи да развиће завршава на виновој лози. Има једну генерацију годишње и презимљава у стадијуму јаја испод коре двогодишњих ластара. Ларве се пиле обично крајем прве половине маја, а развиће траје око пет недеља. Има пет ступњева развића. Одрасле цикаде се појављују у јулу, када легалицом убадају јаја у дрвени део пупољка.
Цикада Scaphoideus titanus једини је познати вектор фитоплазме Flavescence doree, која проузрокује златасто жутило винове лозе. Цикада сисањем усваја фитоплазму из флоема, затим се фитоплазма развија у пљувачним жлездама, после чега постаје инфективна. Златасто жутило сузбија се третирањем ларви Scaphoideus titanus, после пиљења у мају. Инкубациони период за ларве траје око 21 дан.
– Јако је битно ући у термин третмана, јер због саме фенологије и климе, сваке године је моменат пиљења ларви различит. Ако се закасни с овим третманом, губи се цео виноград. Несузбијањем цикаде виноград се заражава фитоплазмом. Једном заражен чокот Flavescence doree је изгубљен чокот. На жалост, ако се овај монофаг не примети, резултати су фатални.Исти тај проблем имају и Италија и Аустрија и остали делови Европе. Али, тамо су заиста ригорозне казне за нетретирање Scaphoideus titanus на време. Уколико у тим земљама инспектор пронађе заражен чокот Flavescence doree који се јасно види, виноградару следује огромна казна – објашњава Ристић.
На жалост, како каже наш саговорник, код нас људи једноставно запоставе винограде, не ваде чокоте, држе запарложене и заражене винограде и никаквих санкција због тога немају. Центар за виноградарство и винарство из Ниша покушао је да организује акције и у Жупи и у Нишу. Све је покренуто с мртве тачке али је, на жалост, све стало, тако да се виногради опет парложе и шире заразу. Примера ради, због Scaphoideus titanus нишки виногради смањени су за 90 одсто у односу на осамдесете године прошлог века.
С. Мујановић
