Многи су током живота испробали бар неки производ од лековитог биља с манастирских имања, с неподељеном вером да ће им помоћи и да ће им, удружени са званичном медицином, решити здравствени проблем. Како кажу монахиње у манастиру Каменац у селу Честин код Груже, природа нуди огромно богатство које уз мало труда и знања може да послужи човеку. На монахињама је само да прикупе биље, узму из њега оно најбоље и све то спакују у бочице. Наравно, у овим мелемима и препаратима нема ничега вештачког, ни боја, ни конзерванаса, ни арома.
Дечија љубав и московска инспирација
Почеле су од лековитог корова гавеза, односно, воловског језика. Монахиња Нина каже нам да је у питању изузетно лековит, неуништив коров, којег око њиховог манастира, у подножју Гледићких планина, скрајнутог са великих путева, има на претек. Најпре су правиле тинктуре и креме управо од те биљке, а касније су училе и како да од других лековитих трава направе оно што ће помоћи здрављу. Оно што не могу да нађу у природи, попут невена и лаванде, гаје саме. Доста биља скупљају и на Тари, Голији, планини Јелици.
- Правимо преко 30 тинктура и мелема и исто толико чајева, који помажу код многобројних болести. Рецимо, у нашем манастирском чају има 15 врста лековитих биљака које треба знати у правилној сразмери распоредити, да би помогао код бронхитиса, астме или запаљења плућа. Он је истовремено добар и као породични чај за оне који хоће да ојачају организам или уживају у аромама природе – каже сестра Нина.
Справљање природних лекова пре четири године почела је сестра Христина. Она је и најупућенија у ту област, док јој остале монахиње помажу и истовремено уче.
- Пре пет година обилазиле смо манастире у Русији. Тада нисмо слутиле да ћемо открити како да помажемо људима. Наиме, у манастиру где се налазе мошти свете Матроне у Москви, остале монахиње добиле су по букет хризантема. Једино сам ја добила букет лековитог биља. Схватила сам да је то знак да треба озбиљније да се посветим справљању биљних препарата. И у детињству сам волела да се бавим лековитим биљем. Сестра ми је биолог, моја бака је правила мелем против опекотина који је наша породична традиција – испричала нам је сестра Христина.
Моћни чистач од чаге и храстове сјајнице
У манастиру су испробавале драгоцене рецепте, а људи су убрзо почели да им се враћају, јављајући добре резултате. Помогло им је и то што су им познаваоци лековитог биља делили искуства и знања.
- Јавио нам се човек који прави тинктуру од печурака реиши и чаге. Понудио нам је сјајну рецептуру за тинктуру, коју су назвали Чистач. Те гљиве набављамо из Русије и Белорусије, али има их код нас. Реиши печурка се зове и храстова сјајница. Користи се код најтежих болести, против холестерола, бактерија, гљивица, за побољшање имунитета и, наравно, како јој и само име каже, за чишћење организма – открива сестра Христина.
Наше домаћице добиле су и одличан рецепт за ракију од малине која помаже код циста на јајницима и миома материце. Саде и изузетно лековиту перуанску јагоду. Тврде да узимање по 40 бобица ове јагоде свако јутро помаже људима с тумором на дебелом цреву.
Сестринство манастира Каменац истиче да је гавез добар у лечењу реуматских болова, истегнућа прелома, код гихта. Има противупално дејство, па се користи код посекотина, модрица, уједа инсеката. Од других лековитих биљака праве мелеме и тинктуре за екцеме, опекотине, против хемороида, за смирење, циркулацију.
Руски мелем, ловорово уље…
- Посебно смо поносне на мед од маслачка, сируп од јагорчевине, капи од коприве. Правимо креме против бора, вагиналете, сапуне од козијег млека, шампоне за косу од коприве, али и средство за чишћење икона, које може да се употребљава и за чишћење рачунара. Исправност и квалитет наших производа контролише Институт за јавно здравље у Крагујевцу. Мелеме чувамо на прописаним температурама и за то смо набавиле посебне фрижидере – каже сестра Нина, једна од седам монахиња која признаје да има још доста да учи од искуснијих.
У манастирском комплексу смештено je 30 кошница. O њима брине 86-годишња монахиња, која се пчелама бави од пете године. Једна од основних база за мелеме је управо мед. А кошнице се налазе далеко од саобраћајница и фабрика, баш као и лековито биље које скупљају.
Веома тражен препарат је у манастиру је и руски мелем. Направљен је од екстраката лековитих биљака с руског подручја. Најважнији међу њима је сибирски бор који добијају из Русије. Ефикасан је против гнојне ангине и гнојних рана, али и скида флеке, старе ожиљке, чиреве, помаже код упале ушију, синуса, бронхитиса, псоријазе, циста на јајницима, упала, фиброма.
Ловорово уље из манастира Каменац добро је за зглобове. Може да се користи за синусе, добро је за јачање имунитета, костију. Код бронхитиса, требало би неколико капи утрљати на грудни кош. Тако смањује кашаљ и подстиче избацивање слузи. Сестринство прави и мелем против болова у мишићима и костима од рузмарина, гавеза, лаванде, камилице и менте. На њиховим полицама је и тинктура за циркулацију од дивљег кестена, хајдучке траве, матичњака, невена, кокотца, здравца…
У шољи цела ливада
Манастирски чај прави се од матичњака, нане, коњског босиљка, липе, вранилове траве, шипурка, златице, подубице, коприве, зове, камилице, лаванде, невена, валеријане, клеке, хајдучке траве. Користи се у лечењу бронхитиса, астме, прехладе, запаљења плућа. Све лековите биљке сестринство прикупља далеко од загађивача.
Мед од маслачка
У мед од маслачка монахиње додају лимун и семе коприве. Овај мед садржи витамине A, B2, B12, C, D, E, F, као и калцијум и гвожђе. Користи се за побољшање рада бубрега и мокраћних канала, чисти јетру, смањује холестерол, регулише рад штитне жлезде, лечи анемију код одраслих, деце и трудница.
Камен по камен – Каменац
Иако нема писаних трагова о времену настанка, зна се да је манастир Каменац у Гружи један од најстаријих у овом делу Шумадије. Према предању, подигнут је у време владавине деспота Стефана Лазаревића у 14. веку. Прошле године прославио је шест векова постојања.
У брду изнад манастира некада је био велики мајдан из којег је вађен камен за градњу манастира Каленић. Према предању, радници су део камена остављали на пропланку. Деспот Стефан је, видевши велику гомилу камена, наредио да се искористи и да се на том месту подигне црква. Тако је манастир и добио име. Зна се да је неколико пута скрнављен и паљен, али никада није био напуштан.
Б.Н.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
