Ehinacea je nezaobilazna biljka u fitofarmaciji, koja se najčešće koristi za jačanje imuniteta. Može da se gaji i na našem podneblju. Razmnožava se iz semena ili korena. Mart je pravo vreme za setvu ili deljenje bokora već postojeće biljke.
Seme ehinacee treba prvo da odstoji u vodi. Ocediti semenke na ubrusu i posejati ih u saksije na dubinu od jednog centimetra. Saksija treba da bude na osvetljenom i toplom mestu, uz redovno zalivanje. Kada biljka proklija i formira dva do tri lista, treba je presaditi u baštu. Izdanci niču za oko mesec ipo dana.
Ehinacea je višegodišnja je biljka, zbog čega treba planski odabrati njeno stalno mesto u dvorištu.
– Voli sunce i dobro podnosi sušu, ali dok se ne primi potrebno joj je redovno zalivanje. Može da naraste metar u visinu. Zanimljivo je da u prvoj godini ne cveta, već samo formira manji bokor. U drugoj godini pojavljuju se predivni purpurno-ljubičasti cvetovi, mada ima i belih varijanti ehinacee. Biljka je izuzetno medonosna, pa je pčele redovno posećuju. Cveta od juna do početka jeseni – kaže Živojin Antić, organski baštovan i povrtar iz Ćuprije, koji je godinama gaji.
Ehinacea je otporna na izmrzavanje. Nadzemni deo zimi odumire, ali na proleće iz korena rastu novi izdanci.
– Da bi bila raskošna na godinu-dve treba podeliti koren. Ko već ima ehinaceu u proleće treba da obavi ovaj posao, a razmnožava se i reznicama. Ima razgranat korenov sistem iz koga se svake godine razvija veći broj nadzemnih izdanaka – dodaje Antić.
Gaji se podjednako uspešno u svim oblastima, gde ima dovoljno sunca i toplote. Odgovaraju joj skoro sva zemljišta, ali najviše voli peskovito tlo i ilovaču. Osim što je dekorativna i medonosna, uzgaja se i zbog lekovitih svojstava. Cvetovi i listovi sadrže korisne materije za jačanje imuniteta, jer u svom sastavu sadrže veći procenat polisaharida. Dejstvo biljke je antiseptično i antivirusno.
Pomaže u zarastanju rana i lečenju ekcema, herpesa i psorijaze, a koristi se sveža ili suva. Od nje mogu da se prave tinkture, kapi i sirupi. Preventivno se upotrebljava za sprečavanje gripa i infekcija. Poznata još i pod imenom rudbekija i pripada porodici glavičoka, u kojoj je i bela rada.
Tekst: Biljana Nenković
