Источна Србија је регион са потпуно нетакнутом природом и сјајним потенцијалима за развој туризма. Ово је део Србије у којем су настајале бројне легенде, али и мистерије. Цело подручје је испуњено природним и културно-историјским знаменитостима. Неготински крај је поред богатог културно-историјског наслеђа познат и по бројним пимницама – винским подрумима који су груписани на малом простору.
Приметно је да се у последњих неколико година све већи број младих враћа у те крајеве како би искористили вински потенцијал. Иако су села у овом делу Србије мала, приметно је да се велики број млађих људи вратио из иностранства како би на плодној земљи започели или наставили породичан бизнис.
Заједничка жеља свих јесте да стечена знања, ван граница наше земље, у производњи вина примене и овде. Један од њих је и двадесетдвогодишњи Марко Обрадовић који је први пут дошао у Србију пре пет година, са Французом Сирилом Бонжиром који је такође започео производњу у Србији.
– Баш сам све научио са њим. Радио сам годину дана у Француској у једној винарији. У Француској сам радио само винограде, а овде сам са Сирилом научио посао у винарији. Производимо ризлинг и шардоне као беле сорте, каберне совињон, мерло, кабернет франк, вранац, прокупац, зачињак и франковку – каже Обрадовић.
Председница Удружења младих са Рајачких пимница Јелена Цветковић Загорац је први пут целу производњу урадила самостално прошле године.
– У сред бербе кад смо брали црно грожђе, мој отац је доживео инфаркт. Ја сам остала сама, а тада је кренула и берба белог грожђа. Онда сам морала да организујем и раднике и прераду грожђа, да средим буриће за ново вино. Ја сам га скинула са мацерације. Вранац и гаме и бело вино је било скроз моја производња – од брања, прераде до сипања у буриће. То је прва година да сам ја самостално радила нешто и баш сам поносна на себе и задовољна због тога – истиче Јелена.
Ово је једини рејон у земљи у коме још увек опстаје црна тамјаника, аутохтона сорта грожђа која даје вина интензивног мириса воћа и зачинског биља.
Члан Удружења младих са Рајачких пимница Кристина Лукић је искуство у производњи вина стицала три године у Француској. Са још једном повратницом, али из Немачке Смиљаном Арнаутовић, ушла је у заједнички пројекат, а то је производња пенушавих вина.
– Правимо оранж вина, пенушава, са што мање манипулација и у винограду и у винарији. То је спонтано кренуло прошле године. Направили смо три баш различита вина, свидело нам се то и одлучили смо да наставимо и ове године са већом количином – каже Лукићева.
Женско предузетништво се развија, али поред њихове неоспорне воље и жеље да подигну квалитет производа на још виши ниво, неопходна су значајна улагања у путну инфраструктуру. Тако би приступ њиховим селима и виноградима био значајно лакши сматра Смиљана Арнаутовић.
– Надамо се да ћемо ускоро моћи да се укључимо у пројекте који се тичу одржавања села где би могли да побољшамо и квалитет живота и да заједно са локалном самоуправом радимо на томе да се побољшају основни услови за живот који су овде преко потребни, а нису стално доступни као што су вода, струја, путеви који су негде бољи, негде лошији и који додатно продужавају пут до нас сваком туристи – каже Арнаутовићева.
Поред винског туризма, све више се развијају и угоститељски капацитети. У томе ће, надају се мештани Рогљева, Смедовца и Рајца помоћи и пројекат немачке развојне агенције ГИЗ према којем у ова три села треба да се уради инфраструктура, вода и канализација – од тих села до пимница.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
