Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ U NOVU GODINU VOĆKE UŠLE S UMANJENIM RODNIM POTENCIJALOM: Suša proredila pupoljke,...

U NOVU GODINU VOĆKE UŠLE S UMANJENIM RODNIM POTENCIJALOM: Suša proredila pupoljke, potrebna obazriva rezidba

356
Professional female gardener pruning a fruit tree in the garden in early spring. Tree pruning concept.

Rodni pupoljci kod voćaka se formiraju u godini koja prethodi njihovom otvaranju i cvetanju. Formiranje pupoljaka započinje u pazuhu listova na mladarima, gde nekoliko zaostalih meristemskih ćelija formiraju takozvani sekundarni meristem, odnosno, tvorno tkivo. Iz ovih ćelija nastaje prvo vegetativni pupoljak, a od pojednih vegetativnih pupoljaka nastaju generativni (rodni) pupoljci. Da bi došlo do te promene, moraju da se steknu određeni unutrašnji i spoljni uslovi.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

Diferenciranje cvetnih začetaka počinje obično posle zastoja ili prestanka intenzivnog rasta mladara, najčešće od kraja juna do sredine jula, kada su pupoljci završili formiranje s razvijenom meristemskom kupom, začecima listova i očvrslim ljuspastim listićima. Za početak faze indukcije (prelazak iz vegetativnog u generativnu fazu), neophodno je da se u pupoljku formira određen kritični broj nodusa koji iznosi 16 do 20 i prisustvo brakteja (listova cvasti). U daljem toku vegetacije, diferenciraju se cvetni delovi, sve do početka perioda mirovanja.

Pupoljci rastu i u toku zime

U toku zime, razvoj pupoljaka ogleda se u uvećanju njihove mase. U rano proleće aktivnost pupoljaka se nastavlja. Finalna faza, razvoj polenovih kesica i embrionove kesice u plodniku, odvija se u rano proleće, neposredno pre početka cvetanja. Samo vreme obrazovanja rodnih pupoljaka zavisi od voćne vrste i obično je u korelaciji s vremenom cvetanja pojedinih voćnih vrsta. I vreme obrazovanja cvetnih začetaka kod neke voćne vrste je različito na pojedinim kategorijama rodnih grančica. Na primer, kod kajsije na mešovitim grančicama ponekad postoje tri zone porasta: prvo se formiraju na prvoj zoni porasta, a poslednji cvetni začeci na trećoj zoni porasta, što je u korelaciji s vremenom cvetanja.

U toku faze indukcije, meristem pupoljka programiran je da formira cvetove pod dejstvom nepoznatog signala ili biohemijskog stimulusa, pre bilo kakve vidljive promene u građi pupoljka. Proces prelaska iz vegetativne faze u generativnu je nepovratan. To znači da čovek agrotehnikom može da utiče na formiranje cvetnih začetaka samo do momenta faze indukcije. Nakon indukcije, pojedine pomotehničke mere mogu uticati samo na bolju diferencijaciju začetaka cvetova u pupoljku, što se odražava na kvalitet cvasti i cvetova. To je od velikog značaja na zametanje plodova, ali se na broj pupoljaka dalje ne može uticati. Iako faza indukcije pupoljka može biti veoma kratka, na nivou čitavog stabla to je dugotrajan proces.

Veoma su važni i spoljašnji faktori koji utiču, pre svega, na usporavanje vegetativnog porasta. U ovom vremenu je važno da se izostave azotna đubriva, da navodnjavanje bude umereno i da se primene druge mere koje mogu da utiču na porast. Pretpostavlja se da su glavni faktori koji utiču na formiranje pupoljaka ishrana, listovi, plodovi i porast bočnih mladara.

Listovi moraju biti zdravi

Uticajishrane na formiranje cvetnih pupoljaka zasniva se na takozvanoj C/N teoriji, odnosa između sadržaja ugljenika i azota. Kada je sadržaj ugljenih hidrata veći u odnosu na sadržaj azota, dolazi do formiranja začetaka cveta, a kada preovladava azot, dolazi do rasta mladara. Pri optimalnoj snabdevenosti ugljenim hidratima i azotom, uspostavlja se ravnoteža između rasta i rodnosti. Međutim, ne postoje čvrsti dokazi za ovu teoriju, pa je ona prevaziđena.

Prisustvolistova preduslov je za obrazovanje rodnih pupoljaka, što su potvrdili eksperimenti sa defolijacijom i zasenjivanjem stabala. Ova saznanja ističu ulogu asimilata u indukciji rodnih pupoljaka. Međutim, zbog nedostatka dokaza dobijenih hemijskim analizama, jačalo je uverenje da je za obrazovanje rodnih pupoljaka odgovoran hormonalni faktor, koji se sintetiše u listovima ili da lišće procesom transpiracije reguliše redistribuciju hormona sintetisanih u korenu. Zato je veoma važno sačuvati listove od bolesti i štetočina, kao i da listovi imaju dovoljno hranljivih materija.

Generalno, postoji negativna korelacija između bujnosti i rodnosti. Mladi listovi su bogat izvor giberelina, te dokle god mladari rastu i dok je prisutno mlado lišće, ne dolazi do indukcije rodnih pupoljaka. Formiranje pupoljaka započinje tek kada se porast mladara uspori. Agrotehničke mere, kao što su povijanje mladara i primena inhibitora rasta, smanjuju porast i favorizuju obrazovanje rodnih pupoljaka.

Prisustvovelikogbrojaplodovana stablu dovodi do slabijeg obrazovanja rodnih pupoljaka, što vodi ka alternativnoj rodnosti. U manjoj meri to je posledica kompeticije između plodova i pupoljaka za hranljivim materijama, a glavni uzrok je supstanca hormonalne prirode, koja se sintetiše u semenkama plodova.

S druge strane, kada rodne grane nose partenokarpne plodove, cvetanje je veoma obilno. Smatra se da su glavni uzrok inhibicije rodnih pupoljaka giberelini, koji se sintetišu u semenkama. Sinteza giberelina počinje 4 do 5 sedmica nakon punog cvetanja i dostiže maksimum nakon 4 do 5 sedmica. Inhibitorni efekat je najjači osam sedmica nakon zametanja plodova. Ranije je uvažavana pretpostavka da odnos giberelina i toka citokinina iz korena određuje obrazovanje rodnih pupoljaka. Prema novijim teorijama, giberelini inhibiraju formiranje rodnih pupoljaka putem stimulacije sinteze auksina u semenkama i eksportu iz mladih plodova u vreme kada se pupoljci obrazuju.

Ni oktobar nije išao na ruku voćarima

Postizanje visokih i redovnih prinosa plodova dobrog kvaliteta u zasadima voća moguće je jedino kombinovanom primenom agro- i pomotehničkih mera, kojima se reguliše rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proređivanjem cvetova i plodića, podsecanjem korena, probirnom berbom, navodnjavanjem i đubrenjem. Redovno izvođenje ovih operacija poseban značaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom rađanju, a takva pojava je prisutna kod nekih sorti i jabučastih i koštičavih voćnih vrsta.

Dešava se da pojedinačna stabla ili celi voćni zasadi ne rađaju, da rađaju slabo, ili alternativno. Uzroci nerodnosti voćaka su različiti: nepovoljni prirodni uslovi, nepovoljan izbor sorti, nepodesan izbor sorti oprašivača, preduboka sadnja, preterana bujnost itd. U slučaju pogrešnog izbora položaja nedostaci se teško otklanjaju. U slučaju pogrešnog izbora oprašivača, problem se rešava prekalemljivanjem određenog broja stabala podesnim sortama-oprašivačima. Preduboko posađene voćke slabo rađaju, pogotovo ako su zemljišta teška. U tom slučaju treba oko svake voćkice otkopati zemlju u vidu levka ili činije, sve do korenovog vrata. Česta je pojava nerodnosti voćaka zbog prevelike bujnosti. Ovako bujne voćke mogu rađati ako im se se smanji bujnost. To se može postići prstenovanjem debla ili ramenih grana, paranjem kore debla ili savijanjem grana, podsecanjem korena, tretiranjem odgovarajućim hemijskim supstancama.

Ovogodišnja suša utiče na naredni rod

U junu 2022. palo je svega 31,8 mm, a u julu svega 4,4 mm vodenog taloga, a tih meseci vladale su izuzetno visoke temperature. U junu je srednja mesečna temperatura bila 23,15 stepeni, a u julu 24,7 stepeni Celzijusovih. Ovako visoke temperature uticale su na visoku transpiraciju, na uvrtanje listova, pa čak i sušenje stabala kod kajsije, trešnje i šljive. Poznato je da u to vreme počinje obrazovanje cvetnih začetaka za narednu godinu, pa je ova suša uticala na smanjeno obrazovanje cvetnih začetaka, naročito u zasadima kajsije, šljive, jabuke, ali i kod ostalih jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, pogotovo u zasadima koji nisu navodnjavani.

Diferenciranje cvetnih začetaka, ako su dobri vremenski uslovi, odvija se i u oktobru, a u oktobru smo u prvih 28 dana imali svega 28 milimetara padavina, što je dodatno nepovoljno uticalo na formiranje cvetnih začetaka za narednu godinu. To je direktna šteta, a indirektna je da je došlo do defolijacije i takvi pupoljci će biti jako osetljivi na pojavu niskih zimskih temperatura. Takođe, zasadi koji su imali visoke prinose u 2022. godini, u sadejstvu prethodnih faktora, imaće mali broj pupoljaka i treba biti obazriv prilikom rezidbe.

Preduslovi za sortnu rezidbu

U savremenim intenzivnim zasadima voća biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za sortnu rezidbu. Veliko variranje potencijalne rodnosti kod nekih sorti pokazuje da pojedini proizvođači još uvek prave velike greške u primeni agro- i pomotehničkih mera. Za definisanje rezidbe voćaka u rodu mora se poznavati sorta, starost voćaka, karakteristike rasta i rađanja, količina i stanje rodnih pupoljaka, realizacija rodnog potencijala u datim agroekološkim uslovima, vegetativni porast, opšti izgled voćki, uslovi agrotehnike itd. Bez poznavanja ovih faktora teško je uraditi savremenu rezidbu voćaka. Voćke se režu po određenom šablonu, svaka sorta isto, što u poslednje vreme dovodi do smanjenja prinosa u pojedinim zasadima i do alternativnog rađanja nekih sorti.

Biološka kontrola rodnosti treba da bude osnovni preduslov, ne samo za određivanje intenziteta rezidbe, već i za planiranje prinosa. U razvijenim voćarskim zemljama asocijacije proizvođača pomno prate stanje voćarske proizvodnje u svojoj zemlji, a takođe i u zemljama u okruženju i na taj način planiraju strukturu proizvodnje po voćnim vrstama, kao i strukturu sortimenta u okviru voćne vrste.

Zato preporučujem proizvođačima da pre rezidbe treba analizirati potencijalne rodne pupoljke. Dešava se da “na oko” rodne grančice u proleće ne daju cvetove, ili ne daju normalno razvijene cvetove, sposobne za oplodnju. To se može desiti zbog promrzavanja ili nedovršenog procesa diferenciranja cvetnih elemenata u pupoljku. Utvrđivanje procentualne zastupljenosti pupoljaka u kojima su cvetni začeci diferencirani ne predstavlja veći problem, ali bi to trebalo da obavi stručno lice.

Pored procentualne zastupljenosti rodnih pupoljaka u kruni, važna je i količina rodnih pupoljaka u kruni koja se procenjuje od stabla do stabla. Bitno je i poznavanje vegetativnog porasta u prethodnoj godini, što se ocenjuje na osnovu dužine letorasta. Normalni rast letorasta je kada su letorasti dužine 40 do 50 cm. Ako je porast intenzivan (jači), treba stabla više opteretiti rodnim pupoljcima, a ako je porast slabiji, treba ostaviti manji broj rodnih grančica, da bi stabla ojačala.