Воћари и повртари из нововарошког и пријепољског краја све чешће се жале на дивљач и птице. Због временских неприлика свега је мање родило него пре, а и оно што се „отргло“, кажу, поједоше им дивље свиње, јазавци, гавранови, вране и косови. Како би се одбранили од напасти у засадима постављају разна плашила, али узалуд.
Миливоју и Даници Илић и њиховим комшијама из Негбине штету праве јелени и кошуте. У ловиште код Нове Вароши допремљени су пре неку годину из војвођанске равнице у оквиру пројекта који финансира Министрство пољопривреде. Брзо су се одомаћили и у потрази за храном из шуме сишли у села.
-У њиви испод куће изгазили су и изгризли кромпир на већој површини, док је засад репе потпуно уништен. Колико сам само рада уложио у ову њиву, ручно и сејемо и копамо, али уместо да храним моју стоку, храним дивљач. Репу целе зиме дајем кравама и овцама, док кромпир једу укућани, а када добро роди нешто се и прода и за тај новац купи жито за стоку. Бојим се да ове године од тога неће бити ништа – каже за „Добро јутро“ Илић.
У засеоцима на падинама Муртенице кажу да су им јелени готово свакодневни гости. Не плаше се ни аутомобила па често из планине сиђу преко магистрале и до засеока на ободима кањона Увца.
– Бранимо се страшилима, вежемо џакове и кесе на коље око засада, нижемо поклопце и лименке на канап, али џаба. Кидају и жице електричне чобанице на пашњацима, пасу отаву, а за краве шта остане – каже Миливоје.
У планинским селима овог дела Србије не памти се лошија година. Због временских неприлика воће није родило, а знатно је подбацио и принос повртарских кулура које се овде углавном гаје за сопствене потребе.
-Због кишног пролећа закаснили смо са сетвом и таман када су усеви никли ударила је суша, било је мало и града, а сада и јелени. Уложили смо и труд и рад, орали, копали, али кад треба да напунимо трапове пред зиму, немамо чиме. Где смо били и шта смо радили читавог лета, питам се и сам – јада се Миливоје.
И у Хисарџику код Пријепоља жале се на штету коју им прави дивљач. Осим по крушкама и јабукама, ово село је познато и по јединственој шуми питомог кестена који вековима расте на имањима мештана, у брдима изнад манастира Милешева.
– Сав кестен који током ноћи опадне поједу дивње свиње пре него што и стигнемо да га зором покупимо. Никада их није било оволико. Штету нам праве и птице, нарочито кос. Однеше и оно мало воћа што је родило, а не помаже ни заштитна мрежа у коју увијамо стабла ароније и другог бобичастог воћа које гајимо на окућницама – жали се мештанин Мурат Тандир.
Жељко Дулановић
