Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ U POVRTNJACIMA: Paraziti i štetočine ne poštuju kalendar

U POVRTNJACIMA: Paraziti i štetočine ne poštuju kalendar

547

Vegetacija je odavno zakoračila u drugu polovinu, iznedrila je u baštama obilje plodova koje valja ubirati, koristiti, prerađivati. Takvo obilje prija i parazitima, prouzrokovačima bolesti i štetnim insektima, na koje uvek treba motriti i biljke zaštititi u pravo vreme. Evo nekih preporuka na koje to parazite i štetočine u avgustu treba obratiti veću pažnju.

Na pojavu truleži plodova utiče više činilaca, jer je i više prouzrokovača. Ima ih kako među gljivama, tako i među bakterijama i virusima. Ipak, prednjače gljive, a najagresivniji su izazivači sive i bele truleži i plamenjače.

Piše: Svetlana Mujanović

Razvoju sive truleži, ili botritisa, najviše odgovaraju visoka vlažnost vazduha i toplo vreme. Zbog toga su biljke u zaštićenim objektima najugroženije, posebno leti kad su visoke temperature, a navodnjavanje redovno, ali botritis ne zaobilazi ni one koje se gaje na otvorenom polju. Ugroženi su paradajz, paprika, salata, krastavci, plavi patlidžan, kupusnjače, boranija, grašak… Ova gljiva (Botrytis cinerea) u biljno tkivo prodire kroz prirodne otvore, ili one koji nastaju od povreda. Kao posledica razvoja gljive, tkivo između peteljke i ploda se razmekšava i, u uslovima visoke vlažnosti, na njemu se razvija sivopepeljasta micelija. Ovakvi plodovi postaju meki, neukusni i otpadaju. Simptomi se javljaju i na listovima, stablu i cvetu. Usled pojave vodenastih pega i prstenovanja stabla, biljke venu i suše se.

Hemijska zaštita je neizbežna, ali prema preparatima koji se godinama koriste, gljiva je počela da ispoljava otpornost. Najbolje je da se reaguje pre pojave bolesti, odnosno, da se prska preparatima koji imaju delimično kurativno dejstvo, a kratku karencu, kakav je npr. Teldor.

Belu trulež prouzrokuje gljiva Sclerotinia sclerotiorum, a razvija se na oko 400 biljnih vrsta. Zarazi su najpre izloženi prizemni i podzemni organi biljke. Na prizemnom delu stabla tkivo se razmekšava, ako je velika vlažnost vazduha, a provetravanje slabo, na obolelom delu stvara se bela navlaka od micelije gljive. Kako bolest odmiče gljiva, najčešće u srži obolelog stabla, formira telašca crne boje – sklerocije, preko kojih se gljiva održava u zemljištu. Sklerocije dugo ostaju vitalne, pa je zato višegodišnji plodored osnovna preventivna zaštita.

Da ne bi došlo do pojave i do širenja ove bolesti, zaraženi ostaci se moraju uklanjati i spaljivati, plodored poštovati, zemljište dezinfikovati, a plastenik, ako je proizvodnja u zatvorenom prostoru, redovno provetravati. Na otvorenom polju zaperci se moraju neprekidno uklanjati da bi provetravanje bilo što bolje. Hemijsku zaštitu je neophodno započeti u fenofazi cvetanja, a efikasni su svi fungicidi kojima se paradajz štiti od plamenjače.

Bela kupusna vaš: za svako prskanje novi insekticid

Bela kupusna vaš (Aleyrodes proletella) značajna je štetočina koja napada sve kupusnjače. Štetu pričinjavaju i odrasli i larve sisanjem biljnih sokova, zbog čega napadnute biljke zaostaju u porastu. Vaši luče mednu rosu, slatku lepljivu tečnost koja je idealna podloga za razvoj gljive čađavice i koja dodatno smanjuje vrednost proizvoda.

Razvoju bele kupusne vaši odgovara toplo vreme i u takvim uslovima nova generacija se javlja za oko tri nedelje. Povećana brojnost ove štetočine može smanjiti prinos biljaka i prouzrokovati prerano opadanje listova. Nije poznato da ova štetočina prenosi viruse. Odrasle kupusne vaši posle parenja imaju žutu boju tela i prozirna krila, koje ubrzo prekriva beli voštani prah. Otuda joj i ime. Prezimljava kao odrasla vaš na biljkama domaćinima (kupusnjačama). Ženke polažu svetla jaja, koja kasnije požute, kružno na naličju lista biljaka i tamo ih treba tražiti.

Suzbijanje bele kupusne vaši treba početi čim se uoče prve odrasle vaši. Kada se prenamnoži, teško ih je tamaniti zbog voštanog štita koji prekriva i odrasle i lutke, te je većina insekticida nedovoljno efikasna. Od hemijskih mera zaštite koriste se preparati na bazi aktivne materije pimetrozin, cipermetrin, deltametrin uz primenu okvašivača. Za svako sledeće prskanje treba koristiti drugi preparat jer aleyrodes veoma brzo postaje manje osetljiva na određene, više puta korišćene insekticide.

Paradajz ugrožen s više strana

Na otvorenom polju paradajz se gaji u špaliru uz potporu, ili na zemlji. Kod špalirnog načina najznačajniji problem je prouzrokovač crne pegavosti paradajza, a kod proizvodnje na zemlji plamenjača. U oba načina proizvodnje plodove oštećuju i gusenice kukuruzne sovice i kukuruznog plamenca.

Kod kukuruzne ili, kako je zovu, pamukove sovice, štetnija je druga generacija. Odrasli počinju masovno da lete sredinom jula i let traje i tokom čitavog avgusta pa su nekih godina neophodna i tri prskanja da bi se plodovi zaštitili. Odrasli su leptiri i nisu štetni. Štetu prave gusenice druge i eventualno treće generacije koje se ubušuju u plodove i „crvljaju“ ih. Pošto se javljaju u vreme kada se paradajz već bere, izbor preparata je ograničen zbog karence. To je izrazito polifagna štetočina, hrani se na paprici, paradajzu, kukuruzu, duvanu… Celokupan razvoj jedne generacije traje jedan do dva meseca, a prezimi kao lutka u zemljištu na parceli. Povrtarima se preporučuje da češće pregledaju useve i da ih zaštite čim otkriju položena jaja, najkasnije tek ispiljene gusenice. Efikasni su Avaunt 15 EC (0,17-0,25 l/ha), Ampligo 150 ZC (0,2 – 0,25 l/ha) i slični.

Kukuruzni plamenac je poslednjih godina manje štetan od pamukove sovice, a obe vrste prave slične štete. U povoljnim uslovima kukuruzni plamenac ima od jedne do tri generacije godišnje. Let leptira prve generacije počinje krajem maja. Leptir ne oštećuje biljku, već njegova larva, odnosno, gusenica. U suzbijanju je važno dobro proceniti vreme prskanja. Početak zaštite varira iz godine u godinu, u zavisnosti od temperature i razvitka insekta. Protiv prve generacije ove štetočine najbolje vreme za tretiranje bi bilo početkom i sredinom juna, a za drugu generaciju početkom avgusta. Preporučuje se kombinacija dva insekticida Alverde 240 SC i Fastak 10 EC, oba u dozi od 0,25 l po hektaru. Za drugo prskanje, koje se ponavlja za 10 do 14 dana, valjalo bi upotrebiti insekticid Ampligo u istoj dozi kao prethodna dva.

Crna pegavost limitira proizvodnju

Crna pegavost ili alternarija krompira i paradajza je u špalirskom načinu gajenja često limitirajući faktor proizvodnje. Razlozi su pre svega gajenje paradajza u monokulturi ili se on često vraća na istu parcelu i u takvim situacijama zaštita fungicidima ima jako mali efekat i takva proizvodnja je već od početka osuđena na propast. Na obolelim biljkama listovi brzo propadaju. Rešenje je plodored od najmanje četiri godine, za koje vreme se na toj parceli smeju gajiti samo stna žita, kupusnjače ili korenasto povrće. U zaštiti su efikasni svi fungicidi koji se koriste protiv plamenjače.

Plamenjača paradajza najčešća je u proizvodnji ovog povrća direktnom setvom, a najveću štetu pravi od sredine jula i tokom avgusta. Bolest se javlja svake godine na paradajzu, patlidžanu i krompiru i može potpuno da uništi usev. Prouzrokuje je gljiva Phytophthora infestans. Znaci bolesti se zapažaju na svim nadzemnim delovima biljke – stabljici, listu, plodu, kao i na krtolama krompira. Biljke paradajza i patlidžana mogu biti zaražene već kao rasad. Simptomi se pojavljuju u periodu od maja do septembra, ali pošto razvoj parazita zavisi od temperature i vlažnosti, u pojedinim godinama, bez dovoljno padavina i s izrazitom sušom, pojava bolesti može da izostane.

Prvi simptomi se otkrivaju na donjim listovima u obliku nepravilnih, vodenastih pega. Ukoliko je vreme dovoljno vlažno one se brzo šire i zahvataju veću površinu lista. Na naličju, na ivici pega, formira se beličasta navlaka. Pri optimalnim uslovima za razvoj gljive, bolest se vrlo brzo širi i zahvata celu biljku koja postaje nekrotična, truli, ima karakterističan miris i na prvi pogled deluje kao da je zahvatio plamen, otuda i ime bolesti.

Kada se zna da gljiva prezimljava u obliku micelije na zaraženim krtolama u skladištima, kao i na onim zaostalim u polju, pazi se na higijenu parcele, poštuje plodored i biljke štite čim se uoče znaci bolesti. Efikasnih hemijskih preparata ima puno, mogu se naći u svakoj poljoprivrednoj apoteci. U ovom periodu fungicide na bazi bakra valja odložiti u stranu jer mogu da oštete cvetove. Zbog kontinuirane berbe biraju se oni s kraćom karencom, a mogu se napraviti i u „kućnoj fabrici“, ali takvim se paradajz mora češće prskati. Obično jednom u toku sedam dana.