У Новом Саду је одржана дводневна конференција „Од њиве до трпезе“ на којој је акценат био на значају употребе сертификованог семена.
Реч је о завршној конференцији у оквиру пројекта „Креирање стратегије повећања употребе сертификованог семена у Републици Србији и подизање свести пољопривредних произвођача о значају коришћења сертификованог семена, производњи здравствено безбедне хране, уз поштовање принципа одрживости“ коју финансира Управа за аграрна плаћања Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду.
Организатор, Семенарска асоцијација Србије, потрудила се да обезбеди релевантне предаваче који ће одржати пленарна предавања и предавања из категорија „Систем сертификације семена“ , „Сигурност и квалитет хране“ и „Наука у служби иновативности“.
Семенарска асоцијација Србије од 2001. године, када је настала, као приоритетну тему има подстицање употребе сертификованог семена. Према речима генералне секретарке ове Асоцијације проф. др Светлане Балешевић Тубић, почетком овог века пољопривредници су користили сертификовано семе у веома високом проценту. Данас је ситуација другачија.
-Пшеница и соја су самооплодне биљне врсте и у овој производњи се најчешће и користи несертификовано семе. Сертификовано семе пшенице користило се у 80-90 одсто количина, а соје 75-85 процената. Данас се поставља питање да ли смо на почетку, на средини и близу циља. Пројекат који смо реализовали заједно са ПСС „Институт Тамиш“ из Панчева, а који је финансирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, представља корак ка циљу. Сада се не налазимо ни на пола пута зато што је прошле године био историјски минимум коришћења сертификованог семена соје, свега 18-20 одсто. Када је реч о сертификованом семену пшенице, његова употреба варира из године у годину и износи 40-50 одсто, рекла је Балешевић Тубић.
Према њеним речима, Семенарска асоцијација Србије овим пројектом жели да подигне свест не само пољопривредних произвођача, који су циљна група, већ и потрошача указивањем на значај квалитета сировине производа из пољопривреде који иду у прерађивачку индустрију.
Едукација потрошача у ЕУ далеко је одмакла јер су, пре свега због пандемије короне, схватили да им је за задравље и квалитет производа које једу јако важно да знају да траже следљивост и веродостојност сировине.
-Ми истичемо да је то сертификовано семе. Пољопривредни произвођачи греше када се због цене сертификованог и сопственог семена одлучују за „семе са тавана“. Али, они гледају просту рачуницу. Ми смо овим пројектом доказали да сертификовано семе штеди новац јер на крају даје профит са много мање улагања. Разлог је тај што се несертификованим семеном преносе многе болести које се голим оком не могу уочити. Коришћењем овог семена за неколико година изгуби се његов квалитет, чистоћа, преносе се корови, земљиште се у толикој мери загади да пољопривредник има много више хемијских третмана током вегетације, нагласила је генерална секретарка Семенарске асоцијације Србије.
Посебно је истакла да је овим огледом на којем су биле парцеле засејане сертификованим и несертификованим семеном, доказано постојање нове болести која се до сада није појављивала на соји што резултира умањењем приноса и до 20 одсто.
-То је оно што стално истичемо. На крају, али не мање важно, јесте и улагање у науку јер се показало да ће кроз све ове недаће које пољопривредник има захваљујући климатским променама и појавама нових болести, миграцијама штеточинама, појавама резистентних корова, само сорта моћи да се избори са њима. То је једини начин да се примарном произвођачу обезбеди принос и приход, а то се постиже само улагањем у оплемењивање, оплемењивачи су ти који уграђују у сортимент и резистентност и квалитет који пољопривредник жели. То се може остварири само коришћењем сертификованог семена, закључила је Балешевић Тубић уз напомену да ће на крају велики значај овог пројекта бити модел који ће Семенарска асоцијација Србије дати доносиоцима одлука на који начин држава може да се укључи кроз субвенционисање употребе сертификованог семена јер са овако великим процентом коришћења „семена са тавана“ сви смо на губитку, и држава и пољопривредници и наука.
Како се чуло на овом скупу субвенције за употребу сертификованог семена је једна од могућности да се садашња ситуација промени али не и једина.
-Овим пројектом предложићемо стратегију развоја семенарског сектора јер ако желите да идете напред морате да се определите куда идете, који су вам циљеви, шта желите да постигнете. А то може само стратегијом. То ће бити модел субвенционисања не само пољопривредних произвођача већ и давање предности пољопривредницима произвођачима семена у виду одређених подстицаја овој производњи у смислу предности када је у питању закуп државног пољопривредног земљишта и коришћење опреме за наводњавање. Ми истичемо да са семеном све почиње и да се са семеном све завршава. Семенарски бизнис је свуда профитабилан, наше сорте и хобриди су цењени свуда у свету, а држава може имати велики прилив од извоза семена, рекла је проф. др Светлане Балешевић Тубић.
Текст и фото: Јасна Бајшански
