Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ U ZAŠTITI VOĆAKA NEMA PAUZE: Zimska vizita za zdravo proleće

U ZAŠTITI VOĆAKA NEMA PAUZE: Zimska vizita za zdravo proleće

576
Фото: Pixabay

Koji će paraziti i prouzrokovači bolesti voćke pratiti od početka vegetacije, i kojih štetočina će biti na stablima, od kojih se mogu očekivati velike, a od kojih male  štete, može se već sada znati. Potrebno je da se tokom zime, kada u voćnjacima nema mnogo aktivnosti, stabla detaljno pregledaju. Za ovaj posao neophodno je oštro oko i znanje.

Svaki voćar treba da zna koje bolesti i štetočine su prisutne u njegovom voćnjaku, koje u komšijskim zasadima, koje su prošle godine pravile štetu. Takođe se valja podsetiti kako ti insekti izgledaju i gde provode zimu. Bolesti se teže otkrivaju, ali svakako treba znati gde i u kom obliku njihovi prouzrokovači zimuju. Tek tada se kreće u obilazak zasada i pregled voćaka.

Opalo lišće, grane, plodovi – izvor zaraze

Gljiva prouzrokovač čađave krastavosti jabuke i kruške prezimljava u zaraženom opalom lišću. To znači da lišće iz jabučnjaka u kojem je minule godine bilo krastavosti, ne treba zaorati, već sakupiti, izneti iz voćnjaka i spaliti.

Izazivač pepelnice jabuke zimuje sakriven ispod ljuspica na cvetnim i lisnim pupoljcima, i u proleće kreće zajedno s njima. Tada se u voćnjaku rezidbom moraju odstraniti grančice sa takvim pupoljcima. One se iznose iz voćnjaka i spaljuju, a nikako ne zaoravaju.

Bakterija ervinija, izazivač bakteriozne plamenjače jabuke, kruške, dunje, mušmule i gloga, prezimljava u opalom lišću, na zaraženim delovima voćaka i u plodovima. U zemljištu i na odrezanim delovima parazit gubi vitalnost,  ali se održava na svim zaraženim delovima koji ostaju na voćkama.

Monilija, gljiva koja prouzrokuje palež cvetova i trulež plodova jabuke, kruške, dunje, kajsije, breskve, zimu provodi u zaraženim, trulim plodovima koji vise na voćkama ili su pali na zemlju.

Prouzrokovači svih bolesti šljive prezime ušuškani u opalo lišće. Tafrina, gljiva koja izaziva kovrdžavost listova breskve, novu vegetaciju dočeka na kori drveta, izazivač rešetavosti u obolelim grančicama, a pepelnice se sakrije u pupoljke.

Jaja tražiti oko pupoljaka

Polifagne štetočine, a to su one koje ne biraju domaćina, zimu provode u za svaku vrstu karakterističnim stadijumima na različitim mestima. Najčešće prezimljuju kao jaja oko pupoljaka. S obzirom na to da se tokom prošle vegetacije voćari nisu mogli lako osloboditi lisnih vašiju, pažljivije valja zagledati pupoljke. Oko njih jaja ostavljaju i veliki i mali mrazovac i crveni pauk, dok su štitovi uginulih ženki raznih štitastih vašiju sigurno skrovište za njihovo potomstvo.

Kruškina buva proleće dočeka kao odrasli insekt u naborima kore debla. U leglima napravljenim od upredenih listova kriju se gubar i kukavičja suza.

Kada se „zimovnik“ otkrije, valja utvrditi da li je prezimljujući stadijum prešao takozvani prag štetnosti, a za to je potrebna pomoć stručnjaka. Oštrom četkom se skinu jajna legla, pokupe i gusenični zapreci, odseku grančice sa jajima vašiju, sve pojedinačno složi u plastične vrećice i odnese u najbližu poljoprivrednu stanicu ili poljoprivrednu apoteku radi determinacije.  Tako će voćar saznati kojeg uljeza i u kojoj brojnosti može očekivati na proleće i zbog čega voćke treba ili ne treba prskati.

Foto: Pixabay

Kada je obavezno zimsko prskanje

Ako u blizini nema stanice ili apoteke, i sam voćar može da obavi prebrojavanje. Lisne vaši koje imaju veliki broj generacija, a prezimljuju kao pojedinačno položena crnkasta jaja na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama, prebrojavaju se tako što se sa slučajno odabranih stabala, na nekoliko mesta u voćnjaku  odseče više grančica. Kada se na jednom dužnom metru izbroji više od 25 jaja, zimsko prskanje uljnim preparatima je obavezno, a biće potrebna i pojačana vegetacijska zaštita.

Šljivina štitasta vaš se kao larva skriva ispod štita majke. Otporna je na direktan mlaz insekticida, ali uljni, koji klize niz koru, lako je unište. I okrugao štit kalifornijske štitaste vaši, najvećeg polifaga u ovoj grupi štetočina,  štiti larve od niskih temperatura i insekticida, ali ne i od uljnih insekticida.

Crveni pauk prezimi kao zimsko jaje izrazito crvene boje, smešteno oko pupoljaka. Za prebrojavanje valja odseći više dvogodišnjih grančica sa po dva pupoljka. Kritičan broj u zimskom periodu je 10 jaja po pupoljku.

Minera okruglih mina, koji je najčešći, treba tražiti u opalom lišću. Tamo su lutke udobno smeštene u beli kokon iz kojeg će u proleće izleteti leptir. Kokoni se mogu naći i u pukotinama kore. Kritičan broj je 10 do 20 lutaka po stablu.

„Plavo ulje“ pre prolećnog buđenja

Voćke su najosetljivije na bolesti i štetočine u fazi kretanja vegetacije. Zato im valja stvoriti uslove za nesmetano buđenje iz zimskog sna. Voćari sa iskustvom znaju da im je u tome najbolji saveznik „plavo ulje“, preparat sa tri komponente, a voćke prskaju obavezno pre kretanja vegetacije.

Trokomponentno „plavo ulje“ sadrži mineralno ulje koje kvalitetno oblaže grančice, a nije podložno vremenskim promenama. Njegova uloga je da uništava prezimljujuće forme grinja i bakterija. Napominjemo – to nije insekticid, štetočine uništava tako što ih pokrije i sprečava prelazak iz jedne u drugu fazu razvoja, a onima koji ipak uspeju da se ispile ili preobuku, onemogućava kretanje po voćkama. U nedostatku hrane, štetočine tu i uginu.

Druga komponenta je insekticid na bazi cipermetrina,  koji biljke štiti u prvim fazama razvoja od insekata koji kao odrasle jedinke zimuju na stablima. Treća komponenta je fungicid na bazi bakra, čija je uloga da zaštiti voćku od prouzrokovača bolesti koji su prezimeli na deblu u obliku micelije, spora…

U primeni ovog preparata valja ispoštovati neka pravila: voćke se prskaju posle rezidbe a pre kretanja sokova, u vreme prskanja temperatura ne bi smela biti niža od 10 Celzijusovih stepeni, tada, a ni u sledeća 24 sata, ne sme da duva vetar niti da pada kiša. Voćke se prskaju detaljno, velikom količinom rastvora, odnosno – kupaju se.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.