Који ће паразити и проузроковачи болести воћке пратити од почетка вегетације, и којих штеточина ће бити на стаблима, од којих се могу очекивати велике, а од којих мале штете, може се већ сада знати. Потребно је да се током зиме, када у воћњацима нема много активности, стабла детаљно прегледају. За овај посао неопходно је оштро око и знање.
Сваки воћар треба да зна које болести и штеточине су присутне у његовом воћњаку, које у комшијским засадима, које су прошле године правиле штету. Такође се ваља подсетити како ти инсекти изгледају и где проводе зиму. Болести се теже откривају, али свакако треба знати где и у ком облику њихови проузроковачи зимују. Тек тада се креће у обилазак засада и преглед воћака.
Опало лишће, гране, плодови – извор заразе
Гљива проузроковач чађаве краставости јабуке и крушке презимљава у зараженом опалом лишћу. То значи да лишће из јабучњака у којем је минуле године било краставости, не треба заорати, већ сакупити, изнети из воћњака и спалити.
Изазивач пепелнице јабуке зимује сакривен испод љуспица на цветним и лисним пупољцима, и у пролеће креће заједно с њима. Тада се у воћњаку резидбом морају одстранити гранчице са таквим пупољцима. Оне се износе из воћњака и спаљују, а никако не заоравају.
Бактерија ервинија, изазивач бактериозне пламењаче јабуке, крушке, дуње, мушмуле и глога, презимљава у опалом лишћу, на зараженим деловима воћака и у плодовима. У земљишту и на одрезаним деловима паразит губи виталност, али се одржава на свим зараженим деловима који остају на воћкама.
Монилија, гљива која проузрокује палеж цветова и трулеж плодова јабуке, крушке, дуње, кајсије, брескве, зиму проводи у зараженим, трулим плодовима који висе на воћкама или су пали на земљу.
Проузроковачи свих болести шљиве презиме ушушкани у опало лишће. Тафрина, гљива која изазива коврџавост листова брескве, нову вегетацију дочека на кори дрвета, изазивач решетавости у оболелим гранчицама, а пепелнице се сакрије у пупољке.
Јаја тражити око пупољака
Полифагне штеточине, а то су оне које не бирају домаћина, зиму проводе у за сваку врсту карактеристичним стадијумима на различитим местима. Најчешће презимљују као јаја око пупољака. С обзиром на то да се током прошле вегетације воћари нису могли лако ослободити лисних вашију, пажљивије ваља загледати пупољке. Око њих јаја остављају и велики и мали мразовац и црвени паук, док су штитови угинулих женки разних штитастих вашију сигурно скровиште за њихово потомство.
Крушкина бува пролеће дочека као одрасли инсект у наборима коре дебла. У леглима направљеним од упредених листова крију се губар и кукавичја суза.
Када се „зимовник“ открије, ваља утврдити да ли је презимљујући стадијум прешао такозвани праг штетности, а за то је потребна помоћ стручњака. Оштром четком се скину јајна легла, покупе и гусенични запреци, одсеку гранчице са јајима вашију, све појединачно сложи у пластичне врећице и однесе у најближу пољопривредну станицу или пољопривредну апотеку ради детерминације. Тако ће воћар сазнати којег уљеза и у којој бројности може очекивати на пролеће и због чега воћке треба или не треба прскати.
Када је обавезно зимско прскање
Ако у близини нема станице или апотеке, и сам воћар може да обави пребројавање. Лисне ваши које имају велики број генерација, а презимљују као појединачно положена црнкаста јаја на једногодишњим и двогодишњим гранчицама, пребројавају се тако што се са случајно одабраних стабала, на неколико места у воћњаку одсече више гранчица. Када се на једном дужном метру изброји више од 25 јаја, зимско прскање уљним препаратима је обавезно, а биће потребна и појачана вегетацијска заштита.
Шљивина штитаста ваш се као ларва скрива испод штита мајке. Отпорна је на директан млаз инсектицида, али уљни, који клизе низ кору, лако је униште. И округао штит калифорнијске штитасте ваши, највећег полифага у овој групи штеточина, штити ларве од ниских температура и инсектицида, али не и од уљних инсектицида.
Црвени паук презими као зимско јаје изразито црвене боје, смештено око пупољака. За пребројавање ваља одсећи више двогодишњих гранчица са по два пупољка. Критичан број у зимском периоду је 10 јаја по пупољку.
Минера округлих мина, који је најчешћи, треба тражити у опалом лишћу. Тамо су лутке удобно смештене у бели кокон из којег ће у пролеће излетети лептир. Кокони се могу наћи и у пукотинама коре. Критичан број је 10 до 20 лутака по стаблу.
„Плаво уље“ пре пролећног буђења
Воћке су најосетљивије на болести и штеточине у фази кретања вегетације. Зато им ваља створити услове за несметано буђење из зимског сна. Воћари са искуством знају да им је у томе најбољи савезник „плаво уље“, препарат са три компоненте, а воћке прскају обавезно пре кретања вегетације.
Трокомпонентно „плаво уље“ садржи минерално уље које квалитетно облаже гранчице, а није подложно временским променама. Његова улога је да уништава презимљујуће форме гриња и бактерија. Напомињемо – то није инсектицид, штеточине уништава тако што их покрије и спречава прелазак из једне у другу фазу развоја, а онима који ипак успеју да се испиле или преобуку, онемогућава кретање по воћкама. У недостатку хране, штеточине ту и угину.
Друга компонента је инсектицид на бази циперметрина, који биљке штити у првим фазама развоја од инсеката који као одрасле јединке зимују на стаблима. Трећа компонента је фунгицид на бази бакра, чија је улога да заштити воћку од проузроковача болести који су презимели на деблу у облику мицелије, спора…
У примени овог препарата ваља испоштовати нека правила: воћке се прскају после резидбе а пре кретања сокова, у време прскања температура не би смела бити нижа од 10 Целзијусових степени, тада, а ни у следећа 24 сата, не сме да дува ветар нити да пада киша. Воћке се прскају детаљно, великом количином раствора, односно – купају се.
С. Мујановић
Добро јутро број 561 – Јануар 2019.
